Samo na dva izvora od 32 u Beogradu voda je ispravna za piće, a ljudi to ne znaju
Prema poslednjim ispitivanjima Gradskog zavoda za javno zdravlje (jul 2018), od 32 beogradska izvora i tzv. "javnih česmi" gde se koristi izvorska ili podzemna voda, samo na dva voda je bila ispravna za piće.
To su: izvor Svete Petke na Kalemegdanu i istoimeni izvor u Rakovici.
Sa ovih česama teče voda u "sirovom" stanju, bez prethodnog prečišćavanja i dezinfekcije, a njihov kvalitet kontroliše Gradski zavod za javno zdravlje, prema detaljnom planu Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
- Na 16 česama kontrole se rade dva puta mesečno, a jednom mesečno na česmama koje se nalaze na izletištima i to od apriila do septembra. Ideja je da se otkrije da li postoje određeni faktori koji se menjaju i koji su. Određeni broj javnih česama nalazi se blizu većih raskrsnica i značajnih puteva, pa mogu da budu opterećene prisustvom teških metala. Na česmama koje se nanlaze na periferiji grada kontroliše se i nivo pesticida - ispričao je dr Dušan Avramović, specijalista higijene.
Namena ovih javnih česama je da se koriste kao alternativni izvor vode u slučaju nužde, a prolaznici mogu da ih iskoriste i da se na njima rashlade. Premda su analize pokazale da je voda na dva izvora ispravna za piće, ipak bi to trebalo izbegavati.
- Dok su fizičko-hemijski nalazi stabilni, bakteriološki i mikrobiološki su varijabilni. Voda može da bude ispravna 2-3 meseca, pa onda jedan mesec da bude neispravna. Zavisi da li je bilo kiša i prodora površinskih voda - kazao je dr Avramović.
Voda je stabilnija na onim izvorima koji se održavaju, napominje Avramović.
- Te česme koje se održavaju su Sveta Petka u Rakovici i Sveta Petka na Kalemegdanu, one su u okviru manastira i postoje osobe koje se brinu. Beogradski vodovod i kanalizacija održava Hajdučku česmu, Miljakovački izvor, Topčidersku česmu... i to su stabilniji izvori - kazao je naš sagovornik.
Primetno pogoršanje kvaliteta izvorišta zabeleženo je nakon poplava 2014. godine. Trebalo je vreme, objašnjava Avramović, da se izvori iščiste i stabilizuju.
(M. Beljan - m.beljan@telegraf.rs)
Povezane vesti
Voda iz gradskog vodovoda u Pirotu ponovo ispravna za piće
Upozorenje Gradskog zavoda za javno zdravlje! Ovo su najčešće povrede od pirotehnike i jezive su
Može li riba da se udavi u vodi: Odgovor na ovo pitanje neočekivan, nateraće vas da se ozbiljno zamislite
<% post.title %>
Radovi na vodovodu na Vračaru
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
Prodor
Sto je nekome u interesu da prodaje vodu,pa propagira kako nije izvorska zdrava za pice. A sta li je narod pio pre 20 ili 30 god.i tada je bila mozda zagadjena pa nisam cuo da je neko umro od te vode.
Podelite komentar
Srbin
Miljakovački izvor je svetinja i sad neko posle 100 godina korišćenja te lekovite vode zbog građenja zgrada kriminalaca investitora hoće da ga sruši. E Srbijo zašto dozvoljavas ovo.
Podelite komentar
Jasmina
Procena je da oko 2 miliona dece i ljudi u Srbiji pije vodu bez kontrole ispravnosti. Na selima nema kontrole ispravnosti vode. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je samo obezbeđivanje zdravstveno ispravne vode za piće građanima koji imaju javno snabdevanje vodom a gubi se iz vida činjenica da nemaju sva sela vodovode.Ne postojanje kontrole ispravnosti vode u selima, u individualnim bunarima. Za ljude koji žive na selima to je veoma ozbiljan problem koji može da bude uzročnik za mnoge bolesti. Vakcinacija za uzročnike koji se prenose vodom za piće nisu deo obaveznog kalendara vakcinacije dece a deca na selima nemaju kontrolu ispravnosti vode u bunarima. Koliki je rizik od epidemija? Koje su mere zaštite? Ljudi na selima nisu obavešteni o ispravnosti vode što je ustavno pravo kada je reč o životnoj sredini. Epidemije koje mogu nastati su hidrične epidemije vezane za propuste u održavanju i hlorisanju vode u bunarima, ali i za kupanja u higijenski neodržavanim individualnim bunarima. Iz grupe oboljenja za koje kontaminirana voda predstavlja značajan put prenošenja su šigeloza, hepatitis A, trbušni tifus i paratifusi. Vakcine za ove bolesti nisu obavezne, nisu besplatne i nisu deo obavezne vakcinacije dece na selima koja nemaju kontrolu ispravnosti vode. Rešavanje navedenog problema bi se ogledalo u zakonskom definisanju načina i obima kontrole individualnih vodnih objekata.Pitanje utvrđivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz individualnih objekata vodosnabdevanja nije u nadležnosti individualnih korisnika ili pravnih lica, vlasnika/korisnika objekata jer Individualni bunari nisu vlasništvu pojedinaca sto je zakonom i definisano a ogleda se u tome da pojedinci, individualni korisnicine ne mogu biti vlasnici podzemnih voda.
Podelite komentar