10 stvari koje će zaprepastiti provincijalca u Beogradu (FOTO)

Postoje neke sitnice koje čovek primećuje u gradovima koje posećuje, a koje te gradove razlikuju od onoga u kom živi. Kad neko ode u prestonicu svoje države, razlike primećuje još više nego u drugim gradovima. A to su:

Beograd vs Novi Sad: Borba između prestonice i "srpske Atine" oduvek tinja - šta to vi imate, što mi nemamo?

Preporučujemo

Beograd može da parira svakoj svetskoj metropoli Foto: Telegraf

1. Pekara za pse

U većini srpskih gradova ne postoji pekara za pse, a većina građana Srbije ne zna ni da ovakve trgovine uopšte postoje. Žao mi je što nisam ušla u ovu beogradsku, bila je nedaleko od upravo zatvorene glavne železničke stanice, kraj nekog kineskog butika. Kasnije na sajtu pekare saznajem da prave keksiće od ćuretine i manga, džigerice i karfiola, haringe i tikvice i niz drugih. Za pse. Tako raznovrsnu ponudu nemaju ni neke pekare za ljude u provinciji.

Pekare za pse se ne mogu baš naći u unutrašnjosti Foto: Telegraf

2. Nikad završena ulica

Gradi vam se velelepni Beograd na vodi, autobusi vam dolaze toliko često da vam ne treba red vožnje, imate kontejnere koje pola provincije ne zna da koristi, a onda- Nikad završena ulica sa tim imenom na mapi.

Foto: google.maps

Olakšanje za provincijalca. Mi imamo nikada završene ulice, ali se tako ne zovu.

Nikada završena ulica Foto: google.maps

3. Trotoar za automobile?

Sve počinje tako što me zbunila neka Zaplanjska ulica na Voždovcu. U toj Zaplanjskoj postoji nekoliko zgrada do kojih se stiže tako što vozač automobila stane na pešački, ali ne da bi propustio pešake, nego da bi zatim pešačkim vozio, pa pravo na trotoar kojim se vozilo kreće dok se trotoar ne "pretvori" u ulicu. Tom ulicom se stiže pred zgradu. Znam da je konfuzno objašnjeno, ali probajte autom to da izvedete, još je konfuznije.

Neprocenjivo!

Trotoar za automobile Foto: google.maps

4. Srebro sa Kalenića

Na pijaci Kalenić na Vračaru, na tezgama sa polovnom robom, može se pazariti lepši nakit od srebra nego u prodavnicama u pola Srbije. Ne znam odakle onim ljudima taj nakit i ne znam zašto mi nisu dozvolili da tu ponudu fotografišem.

Srebro na Kalenić pijaci Foto: Telegraf

5. Instant rešenja

Beograđani su ljudi brzomisleći i eksperti za instant rešavanje problema, bar na Dušanovcu. Ne verujem da bi neko problem sa oštećenim crepom u provinciji rešio sa dva kišobrana na krovu. U provinciji bi to bilo sramota, znak da nisi dobar domaćin. U Beogradu je ovo prihvatljivo rešenje. Viđeno iz autobusa 26.

Rešenje za popravku krova Foto: Telegraf

6. Preživljavanje

Na Voždovcu mi je neko dao odličnu ideju za preživljavanje ako izgubiš posao. Čovek je pazario voće i povrće, stavio ga u gepek, došao u naselje i otvorio gepek. I svoj auto pretvorio u piljarnicu. Bravo! Ako ne naleti neka inspekcija.

U Beogradu se čovek lako snađe Foto: Telegraf

7. Gradski prevoz

Gradski prevoz za zonu 1 i 2 u Beogradu košta 90 dinara i jeftiniji je nego u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu gde košta 60 dinara. Evo kako- kada u Beogradu platiš 90 dinara možeš se za te pare voziti sat i po vremena, znači da možeš koristiti dva autobusa sa presedanjem ili otići negde i vratiti se. Tako karta košta zapravo 45 dinara, a i za te pare beogradski autobusi prelaze daleko veće relacije nego u manjim gradovima.

Ono što je interesantno u Beogradu jeste što mnogo ljudi odbija da plaća prevoz, pa kada neko pita gde se dopunjava Bus plus kartica, Beograđanin počne da objašnjava kako izbeći da platiš kaznu kada te kontrola uhvati bez karte. Provincijalac to ne razume.

Gradski prevoz u Beogradu je jeftiniji negu u unutrašnjosti Foto: Telegraf

8. Kalemegdanske kokice i skadarlijske pljeskavice

Kalemegdan je uvek lepo obići, ko ne zna zašto neka nađe na internetu, ali provincijalac će zanemeti ako "padne" na miris kokica. Srednja kesa košta 100 dinara, a tolika je da pomisliš da je onda mala kesa veličine paklice cigareta. Srednja beogradska kesa kokica od 100 dinara u proviciji košta 30.

Jedino što šokira više je skadarlijska pljeskavica od 700 dinara! To stvarno vređa inteligenciju. Pljeskavice u provinciji koštaju najviše 250 dinara.

Ali je zato hrana dosta skuplja Foto: Telegraf

9. Kontejneri i kante

Provincijalac ima u glavi bar tri načina da otvori kontejner, a ne dodirne ručku štrokave metalne skalamerije. Zbog toga često izbegava bacanje đubreta ako ide posle toga na posao, u prodavnicu ili negde drugde. Beograđani imaju plastične kontejnere "na nožni pogon". Pritisnu metalnu "papučicu" pri dnu kontejnera i on se otvori. Zašto mi u provinciji nemamo ovakve kontejnere?

A i kante. U pola Srbije postoje one betonske, u koje "ide" metalna kantica koja se prazni. Ipak, te metalne nema, jer ih neko krade. Zbog toga u provinciji ili radnici raznoraznih "Čistoća" rukama vade đubre iz betonske kante ili u kante stavljaju one crne kese. U Beogradu i danas u betonskim postoje metalne kantice. Ili oni imaju manje lopova ili više para da kupe nove metalne kantice.

Ljudi iz unutrašnjosti često pitaju zašto i oni nemaju ovakve kontejnere Foto: Telegraf

10. Pločnici

Opet ću pomenuti onaj Beograd na vodi i sve što se u prestonici gradi, a ne u ostatku Srbije, jer ne razumem kako gradite kule, a tako ste trapavi sa pločnicima. Umalo vrat ne slomih. Na bar tri lokacije. Kakav problem imate sa pločnicima? U Knezu, kraj muzičke fontane, ispred Hrama Svetog Save. Uvek kad podignem pogled da bih uživala u divnim fasadama zgrada rizikujem život.

A pločnici bi mogli da se porave na više lokacija u gradu Foto: Telegraf

VIDEO: Snimanje indijskog filma na mostu na Adi

(M.R.)