Nazivali su ga - alavi direktor, a sada je prof. dr Đuro Đurović odgovorio na sve napade sa kojima se suočava svakodnevno, od plate do nepotizma (FOTO)

Prof. dr Đuro Đurović, direktor Beogradske poslovne škole - Visoke škole strukovnih studija u intervjuu za Telegraf odgovara na sve napade sa kojima se suočava na početku svog drugog mandata na čelu ove obrazovne ustanove.

Savet Beogradske poslovne škole: Bivši zaposleni se svete direktoru Đuroviću

Preporučujemo

• Protiv vas se u poslednje vreme vodi žestoka kampanja? Zbog čega?

Sve je počelo prošle godine kada sam branio državnu politiku od nečasnih napada pojedinih medija. I ovogodišnji napadi su reciklirana priča od prošle godine, ali sada posebno začinjena masovnim neistinama, klevetama i lažima. Ovde se radi o osveti loših đaka, o osveti nezakonito zaposlenih koje sam isterao, o osveti roditelja dece koju nisam želeo da primim ili zadržim u školi, o osveti onih koji su delili diplome bez ikakvih kriterijuma, o osveti onih koji su pokrali skoro milijardu dinara, sve sjedinjeno u neprijateljstvo prema meni jer sam zaštitio školu od kriminala i korupcije koliko sam mogao. Nije ovo za mene novo i neočekivano. Bio sam spreman na to kada sam počeo da branim školu od njih i njihovih interesa i znao sam da će se ovo kad tad desiti i bio spreman da to izdržim, zajedno sa organima škole.

• Kakvo ste stanje zatekli u školi kada ste došli na njeno čelo?

Škola je 2013. godine bila pod jakim uticajem raznih lobija iz kriminalnih krugova i sive zone. Znao sam da ulazim u težak izazov. Znali su to svi zaposleni, svi studenti i šira javnost. Zato sam i otišao kod Njegove Svetosti Patrijarha po blagoslov koji sam dobio, jer sam znao da će biti teško. Situacija je bila napeta do pucanja. Sve se raspadalo. Sa energijom i elanom pobednika jer sam u prvom krugu na tajnom glasanju dobio više glasova od svih protivkandidata zajedno, formirao sam tim i nakon uvida u poslovne knjige utvrdio da je bivši direktor u dogovoru sa trećim licima van škole, za vreme godišnjeg odmora 2013. godine, iza leđa kolektiva i tajno otuđio 931 milion dinara za neke, tobože, kratkoročne pozajmice. Problem je bio što cilj tih pozajmica nije bio da se pomogne bilo kome, već je to bila jedna organizovana pljačka sopstvenih sredstava BPŠ. I tada smo doneli odluku da podnesemo krivičnu prijavu protiv ljudi koji su to učinili. Ne samo da smo ostali bez tog novca, već i bez kamata koje je škola trebalo da prihoduje na tih 931 milion dinara u obimu od preko 200 miliona dinara po godini, što znači da je škola dodatno oštećena za oko 800 miliona dinara izgubljene dobiti.

Prof. dr Đuro Đurović, direktor Beogradske poslovne škole - Visoke škole strukovnih studija Foto: Promo

• Jedna od najvećih zamerki je da su vaša primanja previsoka za jednog profesora i direktora škole. Kako na to odgovarate?

Kada sam preuzeo školu u njoj je vladao totalni raspad. Na konto prihoda od kamata plata zaposlenima je podignuta za više od 300 odsto. Prethodni direktor je preuzeo školu sa 140 zaposlenih, a ja sam zatekao 228 zaposlenih. Za četiri godine mog rukovođenja ušteda je dostigla četiri miliona evra. Smanjio sam broj zaposlenih na 200 jer sam dao oko 30 otkaza. Uspeo sam sa svojim timom da donesem više od 100 pravilnika i raznih akata izgrađujući pravnu infrastrukturu u školi. Više od 2 godine radili smo na implementaciji sistema kvaliteta i dobili sertifikat za kvalitet od Londonske sertifikacione kuće DASS, prvi u Srbiji. Da bismo ispeglali sve što je moguće radili smo prekovremeno, i subotom i nedeljom, bili smo slobodni samo za godišnje odmore i praznike. Niko neće da radi prekovremeno, niti na projektima koji izgrađuju i dograđuju skolu, a da se to timovima, odborima i zaposlenima ne plati.

Moja plata za redovan rad iznosi 181.600 dinara, ali postoje druga primanja koja imaju karakter zarade - autorska prava od prodatih udžbenika, službeni putevi u naše centre po Srbiji, projekti i nagrade koju dodeljuje, na osnovu statuta, Savet škole, ovlašćen da raspodeljuje sopstvena sredstva, a koji je sastavljen od predstavnika vlade, studenata i zaposlenih. Važno je istaći da su sva moja primanja na tekućem računu. Za svako primanje postoji zakonski pravni osnov. Svaki dinar neto zarade svakog zaposlenog, pa i moja zarada, je iz sopstvenih sredstava. Na svaki dinar je plaćen doprinos fondu PIO i porez. Posebno podvlačim da u mandatu prethodnog direktora, on i njegova tri pomoćnika su godinama primali kroz zaradu, više od 10.000 evra mesečno. Ja sam mogao da budem "pošten", pa da mi na ime plate leže 120.000 dinara, a ostalo da provlačim, kao mnogi što rade, kroz nedorečene zakonske formulacije, ali u mom slučaju je sve transparentno i u poslovnim knjigama vidljivo.

Prof. dr Đuro Đurović, direktor Beogradske poslovne škole - Visoke škole strukovnih studija sa studentima Foto: Promo

• Kažu da u BPŠ vlada nepotizam i da ima previše zaposlenih. Kako to komentarišete?

Pre nego sto sam stupio na funkciju bilo je slučajeva da kompletna porodica radi u školi, i roditelji i deca, da su ti profesori svoju decu školovali upravo tu, i u njoj ih i zapošljavali. Bivši direktor je primao po 14 ljudi godišnje, ukupno 84 novozaposlena i to potpuno nepotrebno. U prvoj godini mog mandata, postupajući po nalazu inspekcije Ministarstva prosvete, pronašao sam 46 nezakonito zaposlenih ljudi, bez potrebnih kvalifikacija, onih koji su i po dva puta pravosnažno kažnjavani i osuđivani za učinjena krivična dela, a četvorica profesora su dovedeni "za ruku", bez konkursa uvedeni u nastavu. Čak je frapantan slučaj jednog profesora - doktora nauka koji je prošao konkursnu proceduru, izabran za redovnog profesora, a nikada nije završio srednju školu. Magistrirao je u 21. godini života, pa proizilazi da je sa 3 godine pošao u prvi razred osnovne škole. I mnogo sličnih primera. Uspeo sam da smanjim broj zaposlenih za 28. Sada imamo ukupno 200 zaposlenih, 105 u nastavi i 95 u administraciji, pa i ako je sistematizacijom predviđeno 45 radnih mesta, a da je na njima angažovano 95 izvršilaca. Tih 50 ljudi radi i dalje, oni su zaista višak. Ja ne mogu da ih oteram bez nekog socijalnog programa. Od kako sam ja direktor nijedan radnik nije zaposlen nezakonito i bez konkursa.

• Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je spajanje BPŠ sa školom u Blacu i doveo u pitanje vaš opstanak na funkciji.

To sa stvaranjem akademije je prevashodno bila moja ideja, jer mi smo u školi stvorili uslove koje predviđa zakon da podnesemo zahtev osnivaču da se formira akademija za strukovne studije. Da sam hteo da čuvam fotelju ne bih to radio, jer tada osnivaču svakako dajem priliku da postavi za vršioca dužnosti bilo koga i to jasno dokazuje da nisam radio u svom interesu, nego u interesu škole. Ne mislim da je ministar zlonameran, ali mislim da je odreagovao ishitreno verujući pisanju medija, odnosno, formirajući, u odnosu na mene, pretpostavku krivice, a ne pretpostavku nevinosti, dok se suprotno ne dokaže, što je ustavna kategorija. Mislim da sumnje i nepotpune podatke treba proveriti, a na kraju krajeva i da razgovara sa mnom o situaciji u školi, pa bi video kako stvari stoje.

Beogradska poslovna škola - Visoke škole strukovnih studija Foto: Promo

• Šta se promenilo od vašeg dolaska na mesto direktora?

Ubrzo nakon dolaska na čelo škole, pokrenuo sam kampanju da se promeni Zakon o visokom obrazovanju i da se visokim školama zakonski dozvoli akreditovanje master studijskih programa. U jesen 2014. godine skupštinska većina je to i učinila i tada smo akreditovali dva nova studijska programa, i to, javna uprava i menadžment turizma. Trenutno na ta dva nova smera studira 1.000 studenata, što donosi školi oko 100 miliona sopstvenih prihoda. Akreditovali smo i studijski program iz IT polja, školujemo inženjere računarstva, odnosno, informatike. To su, između ostalog, uslovi za akademiju. Nismo angažovali agencije i konsultante za taj posao, već su ga radili naši ljudi koji su za to plaćeni iz spostvenih sredstava, jer nismo hteli naš novac da damo drugima. Akreditaciju master studijskog programa - poslovna ekonomija dobili smo prošle godine. Prva generacija diplomira ove godine.

• Kako danas funkcioniše škola?

Beogradska poslovna škola finansira se sa oko 90 odsto iz sopstvenih sredstava i 10 odsto iz budžeta. Imamo između 7.000 i 8.000 studenata i nijedno otvoreno pitanje nemamo sa Državnom revizorskom institucijom, sa inspekcijom ministarstva prosvete, sa budžetskom kontrolom, kao ni sa internom revizijom Ministarstva prosvete koja nam je bila ove godine i naložila otklanjanje nekih nepravilnosti, a otklonili smo ih već preko 90 odsto, iako nam je dat rok do 1. aprila 2019. godine. Imamo odličan nastavni kadar. Mnogi su i u praksi afirmisani, a naš cilj je upravo to - da u praksi profesor može da pokaže ono o čemu predaje. Podneli smo zahtev da nam odobre i akredituju još dva master studijska programa - Javna uprava, poreski sistemi i carina i master program Inženjeri i računarstva. Prošle godine smo uložili 180 miliona dinara u investicije. Zgrada je u vlasništu države, a mi smo sopstvenim sredstvima povećali vrednost te zgrade. Dobili smo novih, oko 500 metara kvadratnih poslovnog prostora, za oko 350 evra po metru kvadratnom, a tržišna vrednost poslovnog prostora na ovoj lokaciji je preko 3.000 evra po kvadratu.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)