MDCCCLXXXIV: Iza natpisa koji je jedan od simbola Beograda danas je sve umrlo. Glavni grad više nikada neće biti isti (FOTO)
Zvižduk koji će sa glavne Železničke stanice ispratiti poslednji voz, zaparaće danas vazduh, ali i naša srca.
Žuta zgrada, sat i čuveni rimski broj MDCCCLXXXIV urezali su se u duše svakoga od nas ko je, bar u nekom delu života, vreme merio po dolascima i odlascima vozova, a prostor po udaljenosti od stanice.
Kada bismo prolazili kroz grandiozna tamna vrata kamene zgrade, pa trčećim korakom pored šaltera izlazili na perone, svet je postajao crno-beli film, a mi glavni glumci. Zgrada koja čuva vek i po ličnih sudbina i kolektivne istorije zna to da učini.
Mislili smo da nam nikada neće nedostajati glasni taksisti koji dobacuju, preplaćuju vožnje i nude da nam ponesu prtljag za bakšiš. Ne bismo verovali da ćemo sa setom da se sećamo sedenja na klupama i večitog čekanja vozova dok nam miris šina u kombinaciji sa letnjom žegom para nos. Zvuči nemoguće i to što nam nedostaje nešto što već dugo nije deo naše svakodnevnice.
Naše su bile Nemanjina i Balkanska, koje li će ulice pamtiti današnji mladi studenti koji baš na stanici naprave prvi samostalan korak u životu. A kad smo već kod koraka, čijim će koracima sada ritam određivati članovi limenih orkestara, večito smeštenih u obližnjoj kafani. Šta li će biti sa kafanom kada više nema nas?
Nastala na mestu bare Venecija, zgrada Železničke stanice jedan je od simbola srpske prestonice već 134 godine. Podignuta je još 1884. godine po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja, a prvi putnici koji su krenuli u svet sa njenih perona bili su kralj Milan Obrenović, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar koji su vozom iz Beograda otputovali za Beč dok im je za srećan put mahalo više hiljada građana.
Pričaju svedoci da je još za vreme gradnje stanice Beograd živnuo i skinuo svoje konzervativne okove.
- Beograd je u tom času stupio u eru gotovo razuzdane i vesele raskalašnosti zapadnjačkog pomodarstva, ali i naglog materijalnog uspona. Zavodljivi su bili primeri mnogih stranih sjajno plaćenih inženjera, činovnika i njihovih porodica i još razuzdaniji način života francuskih preduzimača i odvažnih projektanata - pisao je tada austrougarski putopisac Feliks Kanic.
Karadjordjeva ulica Glavna Železnička Stanica Beograd 1896. pic.twitter.com/tMKAGxa1cC— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) June 21, 2018
Nije samo Beograd voleo ovu stanicu, hvalila je čitava Evropa, pa je u dalekom Londonu održan banket u čast polaska prvog voza. Čekalo se probijanja tunela u Švajcarkoj kako bi se presekla vrpca za "Orijent ekspres", najpoznatiji voz u istoriji železnice koji je na svojoj legendarnoj ruti ka Istanbulu rešio da zaobiđe Beč i prođe kroz Beograd.
Zanimljivo je da je od 1980. do 2009. godine, pored ulaza u stanicu stajala lokomotiva Plavog voza koji je prevozio maršala Tita. Arhitekta Slobodan Giša Bogunović autor "Arhitektonske enciklopedije Beograda 19. i 20. veka" pisao je o fenomenu Železničke stanice.
VIDEO: "Ovu zgradu treba srušiti" - različiti stavovi građana zbog gašenja Glavne železničke stanice
- Ako je Srbija, metaforički, granica između Istoka i Zapada, onda je Železnička stanica u Beogradu sam centar tog razdvajanja - u njoj se putevi s juga ukrštaju sa šinama ka severu, a putovanja sa istoka nastavljaju ka zapadu - smatra on.
Da srcu teže padne, poslednji voz koji će da se zakotrlja šinama sa glavne železniče stanice je voz Romantika, kog nazivaju srpskim Orijent ekspresom. Biće to poslednji put da putnici u potpunosti osete duh putovanja tridesetih godina prošlog veka.
Železnička stanica danas je mrtva. Ne čuje se buka lokomotiva, škripa kočnica, graja putnika ni glas sa zvučnika. Niko više ne gleda na monitore sa polascima, jer su svi isključeni. Stanica je preseljena na drugo mesto, a na, sada već staroj, je moguće videti tek ponekog prolaznika koji je koristi kao prečicu do autobuske stanice.
Ali, i to sivilo i pustoš će proći, jer će ova legendarna zgrada uskoro postati muzej, a tabla sa natpisom: "Ova zgrada podignuta je 1884. godine u vreme kada je Beograd brojao 35.480 stanovnika" podsećaće nas da smo još u 19. veku imali pravu lepoticu od železničke stanice.
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)
Video: Željka Bojić je jedna od njih, ona čeka na transplantaciju jetre i ima samo jednu poruku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
goran
Radikalimaje važan samo novac,Srbija i njena istorija nisu bitni.
Podelite komentar
Realno
Ma koliko da želimo da zamrznemo vreme, zaustavimo progres i promene, to je nemoguće. Sve se menja a mi se moramo prilagoditi.
Podelite komentar
Zemun No1.
Trenutno, vecu zeleznicku stanicu ima Zemun nego Beograd. Tako treba i da ostane !
Podelite komentar