Bilbord vrtića u Beogradu neke nasmejao, a nekoga i razbesneo: "Ovde rastu budući gradonačelnici" - a šta ako moj sin želi da bude cvećar?

"Ovde rastu budući gradonačelnici", navodi se na bilbordu jedne predškolske ustanove koji smo "snimili" u Ulici Ljutice Bogdana. Pravo vreme za "kampanju", uporedo sa onom za lokalne izbore, jer je upis u vrtiće već počeo.

SJAJNO: Umesto golih žena, na bilbordima u Novom Sadu osvanule slike najboljih učenika (FOTO)

Preporučujemo

Osim očigledne želje da se, usred trke za gradonačelnika Beograda, poistovete baš sa ovim uglednim zanimanjem, očigledna je i želja da ustanove "Happy kids" se privuče pažnja tom javnom funkcijom. Ali, pitamo vas mi, da li u tom, tako malom, uzrastu postavljate visoke kriterijume deci, da li već maštate o tome šta bi za dvadesetak godina ona mogla da postanu? Želite da ne prave vaše greške ili možda da ispune neki vaš davnašnji san?

Nama na pamet pada scena iz jednog filma gde nekoliko mama u drugom stanju sedi na klupi i pričaju kako su, čim su zatrudnele, dete prijavile za prestižne vrtiće, jer kad se dete rodi i, mama počne da radi, već bude kasno. Tada nema izbora, već morate dete da date u državnu ustanovu. Majka koja o svemu tome nije imala pojma, sedi zabezeknuto i gleda svoje čedo kako sedi u pesku i čačka nos.

ŠTA AKO POSTANE KUVAR? ILI CVEĆAR?

Možda i nismo svi svesni činjenice da je neka profesija ugledna i poštovana onoliko koliko je takvom čine ljudi koji je rade. A izborni sistem je takav da gradonačelnik može da postane bilo ko. Uostalom, kao i političar ili direktor. I gradonačelnik mora da ima neku profesiju koju će obavljati pre i posle mandata. Da li nam je to jedino merilo uspeha? Smatraćemo dete neuspešnim ako poželi da se bavi, recimo, kuvanjem? Da biste postali gradonačelnik morate da uđete u politiku, a to danas ne biste poželeli ni najgorem neprijatelju, kamoli svom detetu.

Danas mi je jedna poznanica, majka prvačića rekla sva u neverici:

- Moj sin obožava cveće!

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Pa, odlično, ima neko interesovanje, možda sutra postane cvećar, koji će praviti neverovatne bukete i obožavaće svoj posao. I nije bitno da li je lekar, pekar, apotekar već da li je profesionalac. A da radite nešto što volite, to je danas privilegija malog broja ljudi.

Kako su za Telegraf rekli iz ove ustanove, u jeku lokalnih izbora odlučili su se baš za profesiju gradonačelnika, dok su Beograđani razmišljali za koga da glasaju.

- Mi na dve nedelje imamo promotivne bilborde u malom broju, koji idu po gradu. I onda nam je, da vam kažem iskreno, ponestalo ideja, pa sam se ja odlučila da na bilbordu pomenemo gradonačelnika - kaže Tatjana Rackov Sinadinović, direktorka.

- Tako da je to bilo s jednom pozitivnom konotacijom i daljom motivacijom roditelja, jer se bliži upisni rok u predškolske ustanove. Nismo imali nameru da se izrugujemo bilo kome.

BEZ OBAVEZA SA PRVAČIĆIMA

Prema njenim rečima, izuzetno dobro pripremljena deca kreću u školu i postižu fantastične rezultate tokom daljeg školovanja. Iz svakog deteta su izvučeni svi potencijali, kaže direktorka. I onda ko sme da kaže da u nekoj generaciji neće biti sve sami budući uspešni ljudi, političari, gradonačelnici, direktori...

Znate ono kad roditelji prvaka kažu "pošli smo u školu", misleći pri tom na sve školske obaveze koje će imati uz prvačiće. Ako je verovati Tatjani Rackov Sinadinović, njihovi roditelji nemaju nikakvo zalaganje oko svoje školske dece, bar do četvrtog razreda.

Dok deca ne uđu u pubertet. A kad se to desi, pa to je sasvim druga priča.

(Telegraf.rs)