Pitanje na koje skoro niko nema odgovor: Gde su nestali beogradski vrapci?
Na osnovu ovog istraživanja prvi put će se u delu prestonice detaljnije proceniti brojnost vrabaca. Osim procene brojnosti, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak
Pred stručnjacima iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je nov izazov - istraživanje brojnosti vrabaca u Beogradu, a tim ornitologa će tokom istraživanja popisati brojnost vrabaca pokućara i poljskih vrabaca na teritoriji opštine Stari grad.
Ugroženo prelepo Labudovo jezero, važna prirodna zona Srbije
Preporučujemo
Beograđanin se na duhovit način izborio sa problemom parkiranja: Zbog njegove pesme niko mu više ne staje ispred kapije (FOTO)
Kolaps na Slaviji: Taksista se zakucao u tramvaj, putnici pomislili da je odjeknula bomba (FOTO)
Na osnovu ovog istraživanja prvi put će se u delu prestonice detaljnije proceniti brojnost naših pernatih komšija. Osim procene brojnosti vrabaca, cilj istraživanja je da se sazna koji faktori utiču na njihov opstanak, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
- Moj utisak je da je vrabaca ranije bilo mnogo više. Naše istraživanje bi pomoglo da se pronađu mogući faktori smanjenja brojnosti vrabaca, kao što su: dostupnost hrane, borba za opstanak sa drugim gradskim vrstama i odgovarajuća staništa. Na ovaj način bismo načinili prvi korak ka zaštiti ove nama bliske vrste i sačuvali simbol grada - kaže Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
U Srbiji se gnezde tri vrste vrabaca: vrabac pokućar (Pašer domesticus), poljski vrabac (Pašer montanus) i španski vrabac (Pašer hispaniolensis).
Vrabac pokućar je najpoznatiji i najbrojniji među pomenuta tri. Široko je rasprostranjena vrsta i pratilac je ljudskih naselja širom Srbije.
Zahvaljujući čoveku, vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Međutim u novije vreme zabeleženo je smanjenje brojnosti širom Evrope.
Vrapci su naše komšije i zavise od nas. Gradovi su njihova staništa, ali u novije vreme postavlja se pitanje da li je u njima dovoljno hrane i skloništa kao nekad, šta dovodi do potencijalnog pada brojnosti i kako to sprečiti.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Povezane vesti
Jednoj po jednoj otkrivali su tešku dijagnozu! Ispovest majki beogradskih četvorki: "One su danas srećna deca"
Tužilaštvo: Pritvor do 30 dana zbog nasilja u porodici, svađao se sa ženom, pa je udario u glavu
Nemanja optužen za teško ubistvo žene u Beogradu: Tukao je danima, glas nije smela da pusti, pa joj presudio
<% post.title %>
U beogradskom restoranu rukolu naplaćuju kao dodatak: Dobijete ga u tragovima, a cifra paprena
Video: Bela kuća konferancija za novinare Karin Žan-Pjer
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(MAPA) TRAMPOV POVRATAK! Svet drhti zbog (ne)očekivanih rezultata: Poznato TAČNO VREME Kamalinog obraćanja nakon poraza
Avioni će izbacivati komadiće mesa širom Srbije, evo zašto i šta da radite ako slučajno dođete u kontakt sa tim
FILMSKE SCENE U PODGORICI Pucano na vozilo u pokretu, policija juri CRNI AUTOMOBIL: Dve osobe ubijene
Nemacka
Citao sam neka istrazivanja o nestaku vrabaca u gradovima i lepo ljudi koji su se detaljno pozabavili tim problemom zakljucili su da su zvake koje se bacaju po trotoaru, na ulici, travnjacima, bilo gde, najveci razlog njihovog izumiranja. Vrabac vrlo rado jede sve sto se nadje na trotoaru a ponajvise mrvice hleba i kokice koje su maltene poslastica za njih, zvake su vizuelno veoma slicne hlebnim mrvama i kokicama, kada vrabac proguta zvaku tu nastaje problem i njegov kraj zivota. Eto, to sam procitao i znam da su ti ljudikoji su vodili istrazivanja, zakljucili da zvake niako nesmemo bacati po trotoarima i ostalim mestima gde je dostupno vrapcima. Neke zemlje koje vode racuna o tome, angazovale su sluzbe sa specijalnim masinama cistacima zvakacih guma da redovno ciste trotoare gde je takva potreba.Zvake je vrlo tesko ocistiti kada su leti velike vrucine i kada se nadje na vrelom asfaltu, jedino sa tim masinama cistacima zvaki moze se ocistiti trotoar.
Podelite komentar
Dejan
Pitajte NATO oni naj bolje znaju gde su nestali jer posle bombardovanja ih nema.
Podelite komentar
BELGRADE
Ja imam odgovor i znam.Pustili su da se nakote vrane kojih sada ima više nego ikada.Svih vrsta vrana,od svraka,gačaca do gavrana.Mnogo ih je na celoj teritiriji grada i treba nekako njihov broj smanjiti.Oni koliko smetaju zbog buke i agresinvosti donose dobro čišćenjem sredine,ali i nanose štetu jer jedu jaja drugih ptica.Tako da vrane su skoro istrebile vrapce,njihova gnezda napadaju a i same odrasle primerke.
Podelite komentar