Žarko ne može da govori, hoda, pomera ruke, može samo da koristi miš: Ipak je uspevao da za svoju sestru zaradi novac (FOTO)
Nedavno je proslavio 36. rođendan i prihvatio je da za Telegraf.rs otvori dušu
Sa 27 godina kada svaka želja najlakše postane stvarnost, Žarko Đurić iz Beograda, saznao je da boluje od smrtonosne bolesti, amiotrofične lateralne skleroze (ALS). Pun života, vedrine, nesvakidašnje ljudske topline i velike želje da pomogne drugom, čuo je od lekara najcrnju prognozu, u najboljem slučaju živeće samo do 32. godine.
Međutim, Žarko je 23. decembra proslavio 36. rođendan.
Iako poslednjih pet godina život provodi u invalidskim kolicima i krevetu, jer je u stanju samo da pomera kompjuterski miš, ali samo ako mu neko stavi ruku na njega, ovaj hrabri momak je do pre samo nekoliko meseci zarađivao novac preko interneta kako bi svojoj sestri Aleksandri (25), platio svako putovanje na koje je želela da ide.
ALS pripada grupi neuroloških oboljenja usled koje dolazi do progresivnog gubitka mišićne mase i snage, a prema lekarima nakon što se utvrdi da neko ima ovu bolest, životni vek traje od jedne do pet godina.
Ali, Žarko je uspeo da pobedi statistiku, a ova opaka bolest nije uspela da mu skine osmeh sa lica, koji je kao lek za sve one koji imaju privilegiju da ga upoznaju.
Pre oko dve godine, izgubio je i sposobnost govora, pa priču o nesvakidašnjem momku za naš portal, ispričale su njegova majka Slavica i sestra Aleksandra Đurić, zvana Maša.
- Žarko je bio jedno nemirno dete, samovoljno, otprilike je radio samo ono što je on hteo. Bio je odličan đak, zainteresovan za sport. Igrao je tenis, voleo je plivanje, šah, bio je svestran, dok nije dobio prvi kompjuter, onda se okrenuo igricama - započinje priču za Telegraf.rs, Slavica Đurić, majka, uz Žarka koji sedi pored nas sa osmehom koji ni hiljadu reči ne bi moglo da opiše.
Žarkov nemirni duh ostao je takav i kad je postao tinejdžer.
- Kad je Žarko napunio devet godina, preselili smo se u Južnu Afriku, i tamo smo živeli do njegovih 20 godina. Period puberteta do povratka u Srbiju, on je bio neuhvatljiv. Mi smo ga pritezali ali on se stalno otimao, hteo je da radi šta hoće, bio je samo svoj i ničiji više - priseća se mama, dok se Žarko naglas smeje, prisećajući se uz nas, svojih nestašluka.
- Uvek je bio življeg duha, buntovan, svojeglav. Ali uvek je bio omiljen, bio je društven, svi su ga voleli i imao je puno prijatelja. Uvek je imao osmeh na licu, i on je najpozitivnija osoba na svetu, ne zato što je moj brat, već zato što je takav. Svi su ga voleli na prvi pogled - dodaje sestra Maša koja je u septembru završila medicinski fakultet sa prosekom ocena - skoro deset.
Međutim, sa 25 godina, Žarko počinje da primećuje da nešto nije u redu, a zapravo su to bili prvi simptomi opake bolesti poznate i pod imenom Lu Geringova bolest.
- Simptomi su bili u smislu osećaja neke vibracije kroz naročito levu stranu, trzanje mišića, sa tim što nije bilo toliko ispoljeno, mislili smo da je nešto bezazleno, jer je puno radio, noćima nije spavao, pio je puno kola-kole, pušio, pa smo mislili da je to posledica tog neurednog načina života - kaže majka Slavica.
- Osećao je kao neko poigravanje mišića, kao da mu nešto mili ispod kože, palčevi su mu igrali konstantno, a da nema nikakvog razloga. Imao je pojačane reflekse, i najmanji neki trzaj, nešto da ga uplaši kod njega je izazivalo jaču reakciju - dodaje sestra Maša.
Odlazak kod lekara, potvrdio je Žarkove sumnje, jer je istraživajući na internetu, i sam pomislio da se radi o ALS-u.
- Niko nije očekivao, sem njega da je u pitanju ALS, jer on je tad imao 27 godina, a u to vreme ta bolest je bila karakteristična za starije osobe. Tada je na prst jedne ruke moglo da se nabroji koliko je slučajeva ALS-a bilo kod nas. Međutim, ispitivanje je pokazalo da njegovi mišići ne komuniciraju sa centrom u mozgu - priča majka.
Počelo je da se dešava da Žarko iz čista mira padne na ulici, a reakcije ljudi koji bi to videli su nažalost očekivane, jer smo izgleda postali nacija koja samo osuđuje.
- I tako je krenulo te 2008. godine, on je bio još pokretan, ali se dešavalo da iz čista mira samo padne, pa ljudi pomisle da je on pijan, drogiran. Bolest je napredovala nešto sporije, jer je doktorka rekla da će živeti pet godina, a on živi evo već 11 godina sa tom bolešću, ako ne i više - priseća se Slavica.
Porodica Đurić sve je pokušala kako bi Žarku bilo bolje.
- Pokušavali smo svašta, išli smo na matične ćelije u Nemačku... On je u kolicima već pet godina, ako ne i više. Problem je što sve otkazuje, mišići pluća, mišići za gutanje, zahvata sve mišiće tela, a glava je čista. On još uvek radi na kompjuteru, još uvek instalira programe, ali ruke, pokreti ništa, miš još može da koristi, sve teže i teže. Mi moramo da mu namestimo ruku na miš kako njemu odgovara, pa onda on klikće - objašnjava majka.
Žarko pored toga što ne može da hoda, pomera ruke, komunicira sa drugima, sem sa porodicom, sve više ima probleme i sa jelom. Ali, osmeh ne jenjava.
- U suštini sad kako napreduje bolest, osnov terapije je olakšavanje života, poboljšavanje disanja pomoću aparata, da se izbaci ugljen-dioksid, što se tiče ishrane, trebao da bi da se hrani putem gastrostrome, to je u suštini rupa na prednjoj strani trbuha kroz koju se hrana ubacuje, jer postoji otežano gutanje, te hrana može da zapadne u dušnik, pa može da ima probleme sa disanjem - objašnjava Maša.
Međutim, Žarkov nesalomivi duh mu ne dozvoljava da se preda.
- Žarko uvek ima osmeh na licu, on je najpozitivnija osoba. On je takav, sve je primao na način "eto to je to, tako mora biti, ja se snalazim kako se snalazim, radim ono što volim, a to je kompjuter" - priča Slavica.
PRAVI PRIJATELJI SE U NEVOLJI POZNAJU
- Prijatelji nam dolaze, mada sve nešto ređe, dolazi nam Sale, dobar Žarkov drug, a kad neko dođe mi moramo da prevodimo, jer Žarko ni sa kim van porodice ne može da komunicira već dve ili tri godine - setno je izjavila Slavica, dok ni ta rečenica nije uspela da utiče na Žarkov pozitivan stav.
Pravo prijateljstvo, bolest, ni godine razdvojenosti, kao ni hiljade kilometra, ne mogu da prekinu.
- Evo došla nam je prijateljica iz Južnoafričke republike, već tri godine zaredom dolazi. Kad dođe ostane i po mesec i po dana sa njim. A, to je posebna priča jer se nisu dugo videli, pa su se opet povezali preko Fejsbuka, i ona od tad dolazi dva puta godišnje da bude sa njim - naglašava sestra Maša.
ŽARKO I DALJE POMAŽE LJUDIMA
- On dan danas rešava problem ljudima na kompjuteru ako je softver u pitanju, a ako je hardver u pitanju, onda meni daje instrukcije, a ja radim - kaže sestra.
- Uvek je spreman da pomogne, čak je i sestri dok je mogao da zarađuje pare na pokeru na Fejsbuku, uplaćivao putovanja na koja je htela da ide, kupovao je sve što je od opreme bilo potrebno za kuću - dodaje ponosna mama.
Žarko koji je do tada samo slušao šta se o njemu priča, morao je da se ubaci u razgovor, rekavši Maši da nam kaže da će opet početi da zarađuje novac.
Njegov duh je i dalje nestašan, pa na spavanje zna da ode i u šest ujutru, a ljubav prema kompjuteru od prvog dana obeležila je njegov život.
- Dane provodi igrajući igrice, neko vreme je igrao poker, i time se zanimao, kompjuter mu je sve - priča Maša smešući se.
I ovde je Žarko morao da se ubaci, objašnjavajući da se njegov život nije mnogo promenio od kad je postavljena dijagnoza, jer bi i bez toga bio stalno pred kompjuterom, našalio se Žarko i naglas nasmejao, a i mi uz njega.
NADA JOŠ POSTOJI
- Lekar na VMA se bavi eksperimentom u smislu stimulacije motornih neurona, da li će biti pomaka, uspeha, ne znamo, ali se nadamo - zaključila je priču za Telegraf.rs, Žarkova majka Slavica Đurić.
Žarko Đurić je do pre nekoliko meseci zarađivao novac kako i koliko je mogao, samo da bi svojoj porodici pričinio zadovoljstvo, jer i ako ima dijagnozu opake bolesti nije zaboravio da bude dobar čovek. Naučimo od njega da i mi budemo ljudi.
Oni koji žele da pomognu Žarku, to mogu učiniti uplatom na žiro-račun:
160-5100100281719-42
(I.Vlajković - i.vlajkovic@telegraf.rs)
Video: Vučić: Bio sam u Novom Sadu i odao počast preminulima
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Panta Pita
Ljudska velicina! Drago mi je sto delim planetu sa ovakvom gromadom!
Podelite komentar
jesenumeni
Čitam, suze idu same, jel moguće da još ima ovakvih ljudi na ovom pokvarenom svijetu... svu sreću od srca cijeloj obitelji, nek ih dragi Bog čuva
Podelite komentar
Anonimna
Reći su suvišne, sve rečeno.
Podelite komentar