Ko su ljudi od kojih kupujemo na pijacama: Da li povrće i voće zaista donose sa sela ili iz bašte u predgrađu! (FOTO)

Najbolji način da upoznate Srbiju je odlazak na beogradske pijace, jer prodavci koji na njima zarađuju "parče hleba" dolaze iz raznih krajeva naše zemlje. Ljudi koji stoje sa "druge strane tezge" različitog su obrazovanja, godina, životnih priča, ali jedno im je zajedničko. Naime, kao svaki dobri domaćin u Srbiji, oni nasmejani, bilo da je vrućina ili hladnoća, svakodnevno uslužuju mušterije koje im se rado vraćaju.

U ponedeljak čišćenje divlje pijace na Novom Beogradu

Preporučujemo

Na pijaci u 44. bloku na Novom Beogradu, među prodavcima voća i povrća, možete naći mlade ljude, kao i starije bake, ljude sa diplomama visokih škola, kao i one koji su završili zanat. Sve ih povezuje ljubav prema poljoprivredi, čak i u onim momentima kad im nije nimalo lako.

Naime, Marko Trtica (47) iz Popinca kod Pećinca prodavac na pijaci, ispričao je za Telegraf kako radi i po 20 sati dnevno.

- Bavim se trideset godina proizvodnjom voća i povrća, a od maja do decembra radim po 20 sati dnevno. Moja žena i ja sami proizvodimo proizvode koje prodajemo na ovoj pijaci. Mi smo od srede do nedelje ovde, i svaki dan se vraćamo kući, a dolazimo iz mesta Popinci, koje se nalazi kod Pećinca, u Sremu.

- Kako proizvodimo i lubenice, pa kad one stignu, onda moramo da dolazimo na pijacu svaki dan. Radne snage nema, ne možemo da nađemo pomoć, jer niko neće da radi, iako pristojno plaćamo - priča Marko na kakve teškoće nailazi dok se bavi ovim poslom, ali bez obzira na muku i umor - na njegovom licu stoji osmeh.

Marko Trtica iz Popovca kod Pećinca, prodaje voće nasmejan i raspoložen Foto: Telegraf

Često čujemo kako mladi ne žele da rade i kako biraju poslove, naročito ako imaju diplomu fakulteta. Milana Sulaver (23) iz Beograda upravo je osporila priču koja prati njenu i malo stariju generaciju, s obzirom na to da ova devojka završila Visoku školu za fizijatra, a rado pomaže roditeljima na pijaci.

- Moji roditelji voće kupuju od dobavljača i onda ga prodaju na ovoj pijaci. U to je uključen i moj brat, a ja sam danas došla kao ispomoć - vidno raspoložena priča mlada Milana o poslu koji obavlja na beogradskoj pijaci.

Mladi ljudi žele da rade samo im treba dati priliku Foto: Telegraf

U blizini ove mlade devojke, tezgu punu povrća ima i Stamenković Zlatka iz Leskovca, baka koja za sebe kaže da ima 30 godina. Ovim poslom se bavi već pola veka, i radi ga sa istim elanom kao kad je zaista bila mlada. Njen duh pokazuje da nije bitno ko je koliko star, već kako se oseća.

- Svaki dan sam na ovoj pijaci, dođem u Beograd kad krene sezona prodaje povrća, a dok se ono sadi, ja sam u Leskovcu. Dolazim na pijacu već u pola šest da sredim tezgu, da postavim robu pa budem ovde i posle četiri, odem kući, okupam se, jedem i u krevet. Ovde sve sama radim jer su mi sin, snaja i muž u Leskovcu, kako bi mi odande slali povrće da ga prodajem.

- Ne smeta mi što radim oko deset sati dnevno jer sam mlada duhom. Mene pitaju koliko imam godina, a ja im kažem ja od 30 idem dalje, ja stojim na 30, a godine neka idu dalje - priča Zlatka kako provodi vreme kad je u glavnom gradu Srbije.

Sa nama je ova divna baka podelila i jednu mudrost koje bi svi trebalo da se pridržavamo kako bi nam život bio lepši.

- Uvek sam raspoložena, sve ostavim na stranu kad imam neki problem, svi ih imamo, ali ne može se na pijacu ići namrgođen, ipak treba ljudima da bude prijatno pored mene - dodaje Zlatka za Telegraf.rs.

Zlatka Stamenković iz Leskovca za sebe kaže da ima 30 godina Foto: Telegraf

Na beogradskoj pijaci pored Srbije možete da upoznate i Makedoniju. Naime, Riste Aćim (69) čija deca žive u komšijskoj zemlji, pola vremena provodi u Srbiji, a pola kod dece.

- Mi u Makedoniji proizvodimo povrće koje posle dovozimo ovde i prodajemo. Kad sam ja ovde, onda mi deca šalju robu. Inače ovim poslom se bavim oko 50 godina i zadovoljan sam. Iskreno ni ne znam šta bih drugo u životu radio. I kad sam bio mlađi, voleo sam da budem na pijaci i da provodim vreme sa ljudima - rekao nam je Riste.

I nakon pola veka rada na pijaci voli ovaj posao kao i prvog dana Foto: Telegraf

Diploma fakulteta nije garancija da će onaj koji je ima raditi posao za koji je učio najmanje četiri godine. Mnogi obrazovani ljudi rade poslove za koje nisu bile potrebne diplome, a ko zna koliko puta ste prošli pored nekog za koga ste pomislili da manje vredi od vas, jer obavlja posao koji je po vama bezvredan. Sledeći put kad to pomislite, setite se Ivana Milića (30) iz Leskovca, koji se bavi proizvodnjom i prodajom voća i povrća, a ima završen fakultet.

- Ja se ovim bavim od 2014. godine, a pre toga sam studirao u Nišu. Završio sam DIF, ali nema posla, teško je u Leskovcu dobiti posao nastavnika fizičkog, pa sam morao da nastavim posao kojim se moj otac bavio pre nego što je umro.

- Imam ćerkicu od tri godine koja živi u Leskovcu, pa moram nju da hranim. Mi sami proizvodimo povrće, tačnije majka i ja, a ja ga prodajem ovde - izjavio je Ivan za Telegraf nasmejan i raspoložen, bez obzira na to što je završio fakultet, a ne radi u svojoj struci.

Nasmejan Ivan Milić iz Leskovca Foto: Telegraf

Pijaca u bloku 44 zaista "krije" sposobne, vredne ljude koji se hrabro bore da svojim porodicama i sebi obezbede bolje uslove za život. Posebno oduševljava kad se neko ko je mlad tako ponaša. Marko Gligorić (23) iz Šapca sam je došao na ideju da se bavi prodajom voća kao bi zaradio novac. Sam za sebe zarađuje i već se godinama bavi ovim poslom.

- Ovo radim od svoje 19. godine, znači već četiri godine se bavim prodajom voća. Završio sam srednju mašinsku školu i shvatio sam da sa tim zanatom neću moći da se prehranim. Onda sam došao na ideju da kupujem voće koje ću posle da prodajem na pijaci. Zadovoljan sam a to je i najbitnije - izjavio je mladi Marko.

Marko Gligorić (23) iz Šapca je sam došao na ideju da se bavi prodajom voća Foto: Telegraf

"Srbija u malom" tako bismo mogli da nazovemo beogradske pijace, jer one kao naša predivna zemlja, imaju dušu.

Na pijaci u bloku 44, od najmlađih, do najstarijih, onih sa diplomom visokih škola i bez nje, svi su nasmejani, vedri i pozitivni.

Takva treba da bude i slika Srbije!

(Telegraf.rs / I. V.)