Nijedan muškarac ne zna više o fudbalu od Ruže: Ima samo 25 godina, radi u FIFA, i upoznala je skoro sve najveće fudbalere sveta (FOTO)

Nema tog muškarca koji o fudbalu zna više od Ruže Ilić (25). Ona život organizuje po fudbalskoj sezoni, zna da igra PES i šta je ofsajd. Za one koji ne vole najbitniju sporednu stvar na svetu, Ruža je nedokučiva misterija. Devojka kojoj haljina stoji savršeno, ali i uniforma fudbalskog sudije, kao i odelo zvaničnika FIFA. I sve to sa samo 25 godina. Da li smo pomenuli da je ova fenomenalna devojka i PR Ženskog fudbalskog kluba Crvena zvezda? Ali, čak ni to nije sve što imamo da kažemo o njoj.

Sanja je najveća misterija Rusije, svi se pitaju kako se stvorila iz Srbije: Ima samo 24 godine i radi u Olimpijskom komitetu Rusije (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Ambicioznost je osobina koja u najvećoj meri opisuje Ružin karakter. Potiče iz sportske, pretežno fudbalske porodice, rasla je uz oca na turnirima malog fudbala bivše Jugoslavije, prohodala na zapadnoj tribini Marakane i nije bilo moguće da ne voli fudbal. Ali, ovoliko?

Na derbiju Roma-Lacio 2012. godine/ Foto: Privatna arhiva

- Mi kao porodica retko imamo vremena da se okupimo na ručku, ali kada igra reprezentacija, tu nema alternative. Ili smo timski na stadionu ili pred televizorom - kaže Ruža dok joj sa svakom novom rečju iz očiju izbija ona prepoznatljiva ljubav prema sportu.

Ljubav prema fudbalu razvijala se na Marakani/ Foto: Privatna arhiva

- Jedino moj tata zna više o fudbalu od mene! Naravno da postoje muškarci koji bolje poznaju fudbal od mene, ali sumnjam da ga vole u meri kao i ja, da im se cakle oči kada stignu na stadion voljenog kluba (Emirates u Londonu, Bernabeu u Madridu…) i da apsolutno sve što rade, od profesionalnog do akademskog spajaju sa njim, kao što to ja činim na dnevnom nivou - dodaje.

Foto: Privatna arhiva

Još kao devojčica skupljala je lopte na odbojkaškim utakmicama i bila deo velikih sportskih događaja, ali njen profesionalni razvoj počinje 2007, pre tačno 10 godina na EYOF-u u Beogradu.

Sa 17. godina bila je najmlađi zaposleni na Univerzijadi Beograd. Sve što radi podređeno je fudbalu.

- Dok normalan svet teži da ide na odmor na more ili planinu, ja uklapam putovanje sa utakmicama. Tako sam gledala derbi u Rimu, Lisabonu, Ligu Šampiona u Madridu, dve utakmice Premier lige u dva dana. Ipak, svakom istinskom ljubitelju fudbala nije Evropa cilj, već Argentina i neprikosnoveni derbi Boka - River gde sigurno stižem jednog dana, bilo profesinalno bilo pritvatno - odlučna je u svojoj nameri.

Ruža na konferenciji za Ligu šampiona/ Foto: Privatna arhiva

Privatno ili poslovno, tek ova devojka uspela je da upozna i da radi sa mnogim velikanima fudbala.

Sa nekadašnjim najboljim fudbalerom sveta, Zinedinom Zidanom/ Foto: Privatna arhiva

- Tako su me svojim ljudskim osobinama oduševili Kaka, Pipo Inzagi, Roberto Karlos, Kasiljas. Ukoliko, pak, neko od njih nije želeo ni da porazgovara sa mnom, nisam uzimala za zlo, ipak su pod velikim stresom i pritiskom, samo im još ja falim - priča kroz osmeh.

Sa Raulom Gonzalesom 2006. godine/ Foto: Privatna arhiva

Arsen Venger joj je jedan od najvećih idola/ Foto: Privatna arhiva

Sebe nikada nije videla nigde sem tamo gde je “igra”, ali to ne znači da je ograničena kao kazneni prostor. Naprotiv, sport joj je pružio svu potrebnu širinu. Do mesta u fudbalu najteže je doći, ali i tamo gde je konkurencija najveća, uvek će biti mesta za one najupornije.

- Do FIFA i UEFA je jako teško stići, ne i nemoguće, ukoliko niste deo nacionalnog saveza. U tome mi je pomogao moj fudbalski mentor Igor Janković, koordinator za razvoj fudbala FSS. Kada smo počeli da sarađujemo pre šest godina, on je bio direktor za Bazični fudbal FSS i bio mu je potreban asistent koji se razume u sport i van samog sporta što je bio moj slučaj - priseća se.

Za vreme Evropskog prvenstva 2016. godine/ Foto: Privatna arhiva

Tako je zbog poznavanja jezika (govori 3/5 zvančnih FIFA jezika) bila uključena u FIFA i UEFA razvojne seminare koji su se održavali kod nas. Potom je usledilo UEFA U17, Evropsko prvenstvo gde je kao asistent bila deo dva važna projekta.

- Na kraju je usledila kruna svih nas koji smo deo FSS - Futsal Euro 2016. Tu sam prvi put dobila priliku da se pokažem samostalno, kako UEFA, tako i lokalnom organizacionom timu i od tada kreće i moja međunarodna fudbalska karijera.

Dokazivanje traje i danas jer je Ruža, koliko god bila uspešna, ipak žensko u "muškom svetu" i uvek iznova mora da se izbori za svoje mesto. Bez obzira na to koliko rada i rezultata ima iza sebe.

Sa igračima Lacija, pred 2. kolo kvalifikacija za UEFA Kup/ Foto: Privatna arhiva

- Kada razmišljam o najvećem uspehu do sad, to je svakako činjenica da sam ostala u sportskoj industriji i da radim to što volim, bez da mi je to dato, već da je samo i isključivo zasluženo. Nisam feministkinja, ali trudim se da dokažem da ženama i te kako jeste mesto u fudbalu, bez da to ima veze sa samim fudbalerima - zaključuje.

Nezaboravna iskustva sa rukometašicama Crne Gore na Evropskom prvenstvu/ Foto: Privatna arhiva

Pored svih uspeha koje niže, Ruža trenutno radi i na projektu "Sportifico" - društvenoj mreži posvećenoj perspektivnim sportistima. Tako se bori da kroz online platformu pomogne mladim sportistima i trenerima u razvoju sopstvenih karijera i poboljšanju komunikacije unutar tima.

I tu ne staje. Život je tek pred njom. I mnogo svetskih stadiona koje treba obići.

Jedva je čekala da poseti stadion San Siro/ Foto: Privatna arhiva

(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)