KATASTROFA: Svako treće dete u Srbiji pati od nekog deformiteta!

Prema rezultatima sistematskih pregleda učenika, svako treće dete u Srbiji pati od nekog oblika deformiteta, a neka deca imaju i više njih istovremeno, podaci su Instituta za javno zdravlje, "Dr Milan Jovanović Batut". Kako bi se ovom problemu bar delimično stalo na kraj, Nacionalni prosvetni savet (NPS) je usvojio mere kako bi se unapredilo fizičko vaspitanje u školama.

Sistematski pregledi učenika sprovode se redovno, kako bi se pratio njihov rasta i razvoj, ali i kako bi se neki deformiteti otkrili na vreme i adekvatno lečili.

- Pri sistematskim pregledima otkrivaju se i oboljenja i stanja zbog kojih učenici uglavnom ne traže lekarsku pomoć, kao što su deformacije koštano-zglobnog sistema, loše telesno držanje, nedovoljna uhranjenost. Među njima je i niz drugih, koja imaju značajnog uticaja na sposobnost učenika: smetnje vida, sluha, nedovoljna psihička razvijenost, govorne mane, urođene srčane mane, karijes - ističu u Institutu za javno zdravlje.

Tokom 2012. godine pregledano je 213 137 školske dece, odnosno 91 odsto njihovog ukupnog broja.

- Deformiteti kičme su konstatovani kod 15,4  odsto učenika, pa ovo i dalje predstavlja jedan od primarnih zdravstvenih problema kod ove kategorije stanovnika. U pitanju su deformiteti kifoza, skolioza i lordoza. Deformiteti stopala zabeleženi su u 17,6  odsto učenika, što znači da otprilike svako deseto dete ima ovaj deformitet. Kada se posmatraju zajedno svi deformiteti kostura, trećina dece školskog uzrasta ima neki deformitet, a kod nekog deteta sigurno postoji i više deformiteta istovremeno - ističu u "Batutu".

Ministar sporta i omladine, Vanja Udovičić, istakao je da je danas, jedan dinar uložen u sport, tri dinara manje troškova u medicini.

- Znamo svi koliki je deformitet zabeležen kod dece, i da je ta cifra iz godine u godinu sve veća. Po medijima poslednjih dana čitamo natpise i da su srpska deca najdeblja u Evropi i to je problem s kojim moramo da se suočimo. Jedan bolestan čovek državu košta 30.000 hilada evra godišnje, lečenje narkomana košta 40.000 hiljada evra godišnje, a to se sve može eliminisati i sprečiti kroz edukaciju mladih i bavljenjem sportom. Kada kažem mladih, mislim tu i na njihove roditelje jer su oni ti koji pre svega vaspitaju svoju decu - kaže Udovičić.

Primarijus dr Vera Babić, specijalista socijalne medicine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, rekla da objašnjenje ovakvih rezultata treba potražiti u činjenici da živimo u vreme kompjutera, kada deca najveći deo vremena provode u sedećem položaju.

- Malo je tu fizičke aktivnosti koja je neophodna za razvoj dece, kako bi ona ojačala muskulaturu i izdržala takav ritam živta. Učestalije fizičke aktivnosti bi svakako bile poželjne, a prava stvar bi bila povratak sportskih sekcija u škole jer je roditeljima ponekad teško da izdvoje novac kako bi se njihovo dete bavilo sportom. Ne treba zaboraviti da naša deca vole sport - ističe dr Babić.

Ona dodaje i da je neophodna bolja koordinacija između pedijatara i razrednih starešina, koji bi morali da objasne roditeljima koliko je značajno da dete blagovremeno počne sa vežbama za ispravljanje deformacija kičme, jer je to kasnije mnogo teže korigovati.

Nacionalni prosvetni savet (NPS) usvojio je mere za unapređivanje fizičkog vaspitanja u školama, ali i vraćanje tog predmeta na fakultete, iako 40 odsto škola nema fiskulturne sale. Oni ističu da su, prema podacima Zavoda za sport i medicinu sporta, po učestalosti deformiteta kičme i stopala, deca u Srbiji na trećem mestu u Evropi.

Njihova ideja je da se fizičko vaspitanje uvede još u predškolskom uzrastu, a deca sa određenim oboljenjima i slabijim fizičkim sposobnostima ne bi bila oslobođena časova fizičkog, već bi radila vežbe primerene njihovom zdravstvenom stanju. Prema programu usvojnih mera, deca bi u okviru izabranog sporta mogla da imaju obuku skijanja, klizanja, plivanja, pešačenja, kao i veslanja.

(Marija Stojanović)