Titov neprijatelj broj 1: Stalno se selio, bio maltretiran i ponižavan, a zapravo je bio pravo intelektualno blago Evrope
Jedan od najznačajnijih srpskih književnika 20. veka bio je ujedno i akademik i jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad Demokratske stranke.
Preporučujemo
Uznemirijući prizori iz Venecuele: Madurove pristalice upale u parlament i započele opštu tuču, prolivena i krv (FOTO) (VIDEO)
Sramota srpskih turista u Grčkoj: Uništili krevete i posteljinu u apartmanima, besni jer nemaju WiFi?! (FOTO)
Vasko Popa dobija spomenik u Beogradu: Tašmajdanski park bogatiji za još jedno obeležje
Premda se danas najčešće čuje kako su pod komunističkim režimom patili oni koji su se borili uz generala Dragoljuba Mihailovića, a potom i oni koji su bili naklonjeni Rusima, život Borislava Pekića dokaz je da ni demokrate nisu bile pošteđene torture.
Visoki činovnik u Kraljevini Jugoslaviji Vojislav Pekić neprekidno se selio. Služba ga je vodila iz jednog u drugi grad, pa se tako 1930. godine u Podgorici rodio njegov sin Borislav, kojem je od malih nogu usadio osećaj za visoko moralne principe, ali i smisao za humor. Od njegovog rođenja, pa do početka Drugog svetskog rata Pekići su živeli u Starom i Novom Bečeju, Mrkonjić Gradu, Kninu i u Cetinju, odakle su ih za Srbiju proterale italijanske okupacione vlasti.
Ipak, uprkos stalnim selidbama, Borislav se svog detinjstva sećao kao veoma srećnog. Posle proterivanja, Vojislav je porodicu nastanio u Bavaništu, da bi se po završetku rata odselili u Beograd. Tu je Borislav nastavio obrazovanje u Trećoj muškoj gimnaziji.
Hapšenje
Kako je i sam govorio, u gimnaziji je čitao sve i svašta, držeći ispod klupe "i knjigu i mozak, a glavu iznad, na raspolaganju profesorima".
Maturirao je neslavne 1948. godine, zaposlio se kao reporter u "Glasu" i ubrzo posle toga bio je uhapšen. Naime, mladi intelektualac bio je pripadnik Demokratske omladine.
- Bio sam član ilegalne studentsko-gimnazijske organizacije koja se zvala Savez demokratske omladine Jugoslavije. Uhapšen sam 7. novembra 1948, maja 1949. osuđen po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, na prvostepenom Okružnom sudu na 10 godina, a potom mi je na Vrhovnom sudu (Narodne Republike Srbije 26. juna 1949. godine) kazna povećana na 15 godina zatvora sa prisilnim radom i izvesnim brojem godina gubitka građanskih prava nakon izdržane kazne.
Pomilovan sam 29. novembra 1953. godine", sećao se kasnije Pekić, koji je kaznu služio u KPD Sremska Mitrovica, kao i u KPD Niš, u čijoj se arhivi čuva njegov zatvorski dosije.
Borislav je pamtio detalje tog perioda života i gotovo četrdeset godina kasnije napisao je trotomno književno delo "Godine koje su pojeli skakavci; uspomene iz zatvora ili antropopeja (1948-1954)".
Sećao se i trenutaka hapšenja i suđenja, kada je najbolje učio razlike svojih roditelja, konstatujući "izuzetan smisao za realnost" svoje majke.
- Kad su me hapsili, otac je duboko razmišljao, a ona mi trpala maramice u džep. Na sudu mi je otac davao savet, a ona cigarete - prisećao se Pekić.
Za vreme tamnovanja začeo je mnoge ideje koje je posle razvio u svojim glavnim romanima poput “Vreme čuda”, “Hodočašće Arsenija Njegovana” za koji je dobio NIN-ovu nagradu, “Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana”, “Odbrana i poslednji dani”, “Kako upokojiti vampira”, “Zlatno runo”, “Atlantida”, “Novi Jerusalim”, “Argonauti”, “Pisma iz tuđine”, “Godine koje su pojeli skakavci”, “Besnilo”, drame “Kako zabaviti gospodina Martina”, “Na ludom belom kamenu”...
14 godina posle robije sa porodicom se iselio iz Jugoslavije
Četrnaest godina posle robije, porodica Pekić - Borislav sa suprugom Ljiljanom i ćerkom Aleksandrom - odlučila je da se privremeno iseli iz Jugoslavije. Ljiljana je, kao inženjer arhitekture, dobila posao u Londonu, ali Borislavu su jednog jutra, u cik zore, milicioneri oduzeli pasoš. Ipak, odlučili su da Ljiljana, a nedugo potom i Aleksandra, odu za Veliku Britaniju.
- Pasoš mi je vraćen posle velikih članaka u nemačkoj štampi o mom slučaju i dobijanja NIN-ove nagrade za "Hodočašće". Otputovao sam u London. Nakon toga, pet godina nijedna moja knjiga u zemlji nije objavljena, a svi su ugovori sa mnom raskinuti bez ikakvog objašnjenja", ispričao je Pekić 1989. godine.
Nakon Pekićeve emigracije u London 1971. jugoslovenske vlasti su ga smatrale "personom non grata" i niz godina su osujećivale izdavanje njegovih dela u Jugoslaviji. Najzad se 1975. pojavilo "Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana".
Zajedno sa još 12 intelektualaca Pekić je 1989. godine obnovio rad Demokratske stranke da bi naredne (1990.) postao član Glavnog odbora i jedan od urednika opozicionog lista "Demokratija".
Godine 1991. bio je kandidat DS-a za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije u beogradskoj opštini Rakovica, kada je pobedio njegov protivkandidat Vojislav Šešelj.
U petak 12. marta 1991. godine Borislav Pekić se sa grupom akademika iz Odeljenja jezika i književnosti pridružio studentskom protestu kod Terazijske česme. Obratio im se u ime SANU, a sa njim su bili Predrag Palavestra, Matija Bećković, Nikola Milošević i Ljubomir Simović.
- Vaspitan sam kao demokrata. Nastojim da se kao demokrata ponašam i da u sebi savladam urođene ljudske, totalitarne, gotovo bih rekao antidemokratske osobine potekle iz sebičnosti, žudnje za moći, taštine i rđavog iskustva sa ljudima.
Verujem u demokratiju kao najbolji od svih rđavih sistema, a svakako najpodnošljiviji, u realnu i realističku demokratiju upravljanja razumom, kontrolisanog od javnosti i izbornih tela, oplemenjenu socijalnim interesom za sudbinu bližnjeg i kompromisom sa potrebama zajednice, ali i efikasnog u zaštiti svega ličnog.
Demokratija je u prvom redu kompromis. Moramo ga jednom napraviti i sa svojim najlepšim nadama i najzanosnijim utopijama, i od onoga što je nemoguće bar na vreme uzeti ono što je moguće, inače ćemo ostati bez ičega, jer će u međuvremenu i ono što je moguće bilo postati za nas nemoguće - rekao je slavni pisac u intervjuu za "Novosti" 1989. godine.
Aktivan, kako kao autor tako i kao javna ličnost, do poslednjeg dana, Pekić je umro od raka pluća u svom domu u Londonu, 2. jula 1992. godine u 63. godini života. Kremiran je u Londonu, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Kakva je budućnost Kamale Haris posle poraza od Trampa: Pred njom su tri puta, pitanje je koji će odabrati
Ko je Kamala Haris? Biografija kandidatkinje za predsednicu SAD, ali iz drugog ugla
Zašto su demokrate magarci, a republikanci slonovi? Kako je jedna karikatura postala deo političkog identiteta
<% post.title %>
Predsednički izbori u Americi mogu da se završe nerešeno: Postoje tri scenarija za to, evo šta bi onda bilo
Video: Podkast "Glasno", EP 4: Gost Nemanja Dević
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
SA SOBOM PONESITE OVE 3 STVARI Naš pukovnik detaljno objasnio šta je u Srbiji neophodno da bi bila spremna za NUKLEARNI NAPAD: "Ne štiti na s jod, ovo je PRVO što moramo da uradimo!"
UBIJEN RUSKI GENERAL I 500 VOJNIKA SEVERNE KOREJE?! Ukrajinci samo jednim napadom britanskim raketama naneli ŽESTOK UDARAC PUTINU
"PUTIN MORA DA ODGOVORI, OVO JE SIGNAL ZAPADU!" Oglasio se Kremlj i poslao brutalnu poruku Bajdenu: "Izazvao je NEVIĐENU ESKALACIJU"
slađa
Vrhunska ličnost, skoro pa prorok. Ali svako vreme je dimenzija za sebe. Senzitivne ličnosti gotovo organski osećaju duh doba u kome žive. Pekićeva demokratija je u našoj, ali i trenutnoj svetskoj realnosti, utopija. Najveća opasnost danas se generiše u pravljenju kompromisa od strane dobrih ljudi sa sopstvenim najlepšim nadama i utopijama. Ovo je vreme kada se treba maksimalno izboriti za svaku stopu makar i najluđih snova. Ali onih koji čine nepogrešivo dobro zajednici. Zato što loši ljudi, koji su brojniji, neće sigurno cenzurisati sebe nauštrb svojih interesa. Ovo je vreme intezivnog, ogoljenog rata sa zlom u duši. I vreme čuda. U Titovo doba, živeli su neki mali ljudi koji su i crkve tiho uspevali da sagrade. Njihova vera je bila moćna. Vera je uvek moćna. Danas je utakmica ogoljena i zahteva visoku moralnu podlogu, besprekornu čistotu i neutaživu želju za dobrim. Za upravljanjem prema istini.
Podelite komentar