Evropi bitna zaštita autorskih prava, a kod nas piraterija i dalje cveta (FOTO)

Oblast autorskih i srodnih prava nije dovoljno poznata, a autori, interpretatori i proizvođači fonograma su slabo upoznati sa svojim pravima, dok država gubi značajna sredstva od krađe intelektualne svojine, poručeno je na današnjoj konferenciji "Primena autorskog i srodnih prava u Srbiji".

Preporučujemo

Vladimir Marić: Izvesno otvaranje poglavlja 7 o intelektualnoj svojini

Zašto je INTELEKTUALNA SVOJINA više nego važna za naše pridruživanje Evropskoj uniji?

- Tržišna inspekcija povukla je iz prometa 479 hiljada piratskih i krivotvorenih proizvoda protekle godine što je tri puta više nego godinu ranije - kaže za Tanjug v. d. direktora Zavoda za zaštitu intelektualne svojine Vladimir Marić.

- Intelektualne svojine i autorska i srodna prava su važna za ekonomiju ove zemlje i pridruživanju EU, kao i za unapređenje naše kulturne baštine i svega onoga što je povezano sa kreativnim stvaralačkim radom -  kaže Marić.

On ističe da je protekle godine na granici zadržala 401 hiljadu krivotvorenih proizvoda, što je za 50 hiljada više nego godinu ranije.

Printskrin: Tanjug/Dejan Petrović

- Mi smo na pragu otvaranja poglavlja 7 - Intelektualna svojina, i očekujemo da će 20. juna poglavlje biti otvoreno. Evropi je važno da svaka zemlja kandidat ima propise koji štite inetelktualnu svojinu i da se ti propisi sprovode na terenu - rekao je Marić i podsetio da je u evropskim industrijama, koje neposredno koriste intelektualnu svojinu, zaposleno 82 miliona ljudi, što je 27,8 odsto od ukupnog broja svih radnih mesta u EU.

Podaci iz 2012. godine govore da industrija u Srbiji koja koristi autorska prava poput muzičke i filmske, industrije igara i druge, učestvuju u stvaranju BDP-a sa 4,7 odsto.

- Oko 100 hiljada ljudi u našoj zemlji je zaposleno u ovim sektorima, a oni doprinose više budžetu nego sektori ugostiteljstva, osiguranja, bankarski sektor ili sektor isporuke električne energije, pojedinačno gledano - objašnjava Marić.

Na skupu je rečeno da u Srbiji deluje šest društava za ostvarivanje kolektivnih prava, ali da njihovo delovanje često nije dovoljno efikasno.

Rečeno je i da SOKOJ često ne kažnjava vlasnike lokala u kojima nastupaju poznati izvođači.

Foto: Promo

- Oblast autorskog i srodnih prava nije dovoljno poznata. Autori, interpretatori i proizvođači fonograma su slabo upoznati sa svojim pravima, na koji način i preko koga ih ostvaruju - rekao je autor i frontmen Del Arno benda, Jovan Matić.

Dobar primer, dodao je on, je situacija sa online mužičkom platformom Deezerom koja je u Srbiji prisutna od decembra 2012. godine.

- Međutim, domaći autori još nisu dobili ni dinara autorskih prihoda od ove platforme, a SOKOJ je jedini nadležan da im naplati - istakao je on.

Istaknuti su brojni problemi poput preuzimanja muzike sa različitih online platformi i kršenje prava autora, koji na taj način ostaju bez značajnih sredstava koja im po zakonu pripadaju.

Brojni domaći izvođači, receno je, imaju prihode po osnovu nastupa po lokalima, ali u godišnjim prihodima pred poreskim organima, oni nisu prikazani te je na ovaj način država, pored autora, takođe oštećena.

Pravnik Srđan Mitrić kazao je da sudska praksa u ovoj oblasti nije formirana, te stavovi sudova variraju od slučaja do slučaja, što stvara pravnu nesigurnost u oblasti autorskih prava.

(Telegraf.rs / Tanjug)