Ljubav velika kao kod Lenke i Laze Kostića: Čika Jova Zmaj je voleo Ružu, a onda ih je zadesila ZLA SUDBINA (FOTO)

Jovan Jovanović Zmaj je bio jedan od najvećih pesnika srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su Đulići i Đulići uveoci, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima.

Preporučujemo

Ispovest vladike Grigorija: Znam ženu koja je sahranila 4 sina i nikad nije plakala, to je bila moja baka (FOTO)

Svoju veliku ljubav neobičnog imena, Eufrosina Ličanin, koju je odmila zvao Ruža, upoznao je na veoma neobičan način.

Mlada Lenka Dunđerski je umrla na svoj rođendan: Postoje tri verzije njene misteriozne smrti. Za Lazu Kostića, to nije bila istina!

Jednog dana kad je Zmaj otišao u posetu svojoj bolesnoj sestri od tetke, Pavi Nešković, dok je sedeo pored sestrine postelje, na vratima bolničke sobe pojavila se njena drugarica.

Ona je bila ćerka novosadskog trgovca Pavla Ličanina i njegove supruge Pauline. Pravo ime joj je bilo Eufrosina, mada se u nekim dokumentima može sresti i Rozina ili Jevrosima.

Ipak, najpoznatija je ostala kao Zmajeva Ruža, devojka kojoj je posvetio stihove:

"Al’ ja bih proveo

Čitav jedan vek,

Tražeći lepše,

Dičnije i slađe,

Milije ime,

Što još ne ču svet,

Da njim nazovem

Moj rumeni cvet."

Foto: srpsko-nasledje.rs

RUŽA, ŽENA NJEGOVIH SNOVA

U Ruži je Zmaj našao ženu svojih snova. Oduševljavala ga je nežnošću, odmerenošću i velikom unutrašnjom duhovnom snagom za kojom je celog života žudeo.

O Ružinoj posebnosti govorio je još jedan velikan srpske umetnosti – Đura Jakšić: "Bila je nešto malo, lepuškasto, a pritom i lako i lukavo."

Foto: riznicasrpska.net

Ubrzo nakon upoznavanja razvila se obostrana ljubav. U svojoj dvadeset osmoj godini pesnik je zaprosio Ružu koja je tada imala samo sedamnaest godina.

Venčali su se 1862. godine, i krajem iste dobili prvog sina Mirka. U narednim godinama Ruža mu je podarila još četvoro dece. Inspirisan ljubavlju prema deci i supruzi, napisao je zbirku pesama "Đulići".

Foto: riznicasrpska.net

Pevanje u Đulićima je smerno i krotko. Osećanja su smirena i plemenita. Sve u duhu patrijarhalne sklonosti. Baš zato iz njega zrači ljupkost i umiljatost.

Uz sve to, iskazivana ljubav prema ženi je snažna, iskrena i doživljena – to je idealna ljubav u idiličnoj atmosferi.

Foto: riznicasrpska.net

NESREĆA NIKAD NE DOLAZI SAMA

Godinu dana nakon venčanja Zmaj odlazi u Peštu. Uporedo je u ovom gradu nastavio svoje obrazovanje, da bi krajem 1869. godine završio studije medicine. Naredne godine vraća se u domovinu i počinje da radi kao lekar u Novom Sadu i Pančevu. Ovaj period doneće pesniku nemerljivu nesreću.

Kao da se ceo univerzum urotio da svu tugu spusti na pleća jednog čoveka. Do 1872. godine umrlo je četvoro Jovanove dece – Mirko, Tijana, Sava i Jug. Ni detinjstvo nisu doživeli.

Ubrzo nakon njihovog odlaska, iscrpljena tugom i bolešću umire pesnikova muza i životna ljubav.

Foto: Wikipedia

Ruža je umrla u Pančevu 1872. godine ostavivši Jovu sa tek rođenom ćerkom Smiljkom, jedinim njihovim detetom koje je nadživelo majku. Nakon velikih tragedija Jova usvaja dve devojčice, Mariju i Anku. Sa svoje tri mezimice seli se u Futog.

Ali, otac srpske dečje poezije kao da je nad svojom sudbinom nosio začarani krug nesreće, bola, tuge i nespokoja. Ne doživevši drugi rođendan, umire i poslednje Ružino dete, Smiljka.

Ako je i mogao da nađe utehu za sve što ga je zadesilo, onda ju je pronalazio u Mariji i Ani. No, i njih će nadživeti. Obe su umrle 1901. godine.

(Telegraf.rs/j.kulas@telegraf.rs)