Nesrećna žena se spalila zbog bede i bolesti: Pre odlaska u smrt mužu je samo rekla "Dragi moj Mlađo, tako te i majka zvala"

Grozdana Zekanović (66) iz Žablja nadomak Novog Sada polila se benzinom, a zatim zapalila, svega nekoliko metara od porodične kuće u Ulici Petra Konjovića, gde je sa ćerkom i suprugom živela kao podstanar. Ona se ubila u ponedeljak uveče, a pretpostavlja se da je digla ruku na sebe zbog - bolesti i nemaštine.

Preporučujemo

Užas kod Novog Sada: Žena koja se polila benzinom i zapalila ostavila je oproštajno pismo

Njeno telo pronađeno je u šiblju, ali nažalost nije joj bilo spasa. Telo je preneto u Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu, otkrivaju Večernje novosti.

Gorko jecajući zbog strašne sudbine koja ih je zadesila, Grozdanin suprug Mladenko (68), pokušavajući da uteši ćerku Dušicu (26), veli da ništa nije ukazivalo da će njegova supruga podići ruku na sebe. Sa njom je, kaže, izrodio petoro dece i prošao rat u rodnoj Bosni i Hercegovini.

- Nikada nije pominjala samoubistvo. Teško nam je, živimo u siromaštvu, ali nekako smo gurali. Nisam mogao ni da pomislim da bi tako nešto mogla da uradi - skrušeno, plačnim glasom kaže Mladenko, dodajući da je bio ranjavan u ratu, a pre izvesnog vremena je imao i moždani udar.

Nesrećna žena se kobnog dana obratila suprugu dok je ležao u sobi. Prolazeći hodnikom mu je rekla: "Dragi moj Mlađo, tako te i majka zvala..." i otišla u kuhinju.

- Posle toga je više nisam video, mislio sam da je izašla da prošeta i malo popriča sa komšijama. Nije imala običaj da uveče negde ide, ali mislio sam, neka je malo napolju na vazduhu - kazuje nam Mladenko šta se dešavalo uoči samoubistva.

Mladenko i Dušica su je pogledom tražili kroz prozor terase, ali je nigde nije bilo. U jednom trenutku ćerka je ponovo došla do balkona i videla plamen u kanalu, ali je pomislila da se zapalilo smeće.

- Nisam ni slutila da tamo leži moja majka. I otac je došao i video požar. Moja majka je bila bolesna, pila je sedam vrsta lekova - ridajući priča Dušica i pokazuje gomile kutija sa lekovima koje svakodnevno piju ona i otac, kao i one koje je koristila Grozda.

Zekanovići su u Vojvodinu došli iz rodnog Donjeg Vakufa. Mladenko je četiri godine proveo u ratu, bio je ranjavan. Ovde su živeli u nekoliko mesta, a u Žabalj su došli pre pola godine iz Ratkova kod Sombora.

- Živimo od moje penzije od 183 konvertibilne marke, a kiriju plaćamo 70 evra. Kad mi zdravlje dozvoli, idem da sečem drva meštanima i tako zaradim još neki dinar. Kako ću sad da idem da radim, kad ne smem bolesnu ćerku samu ostaviti kod kuće. Dok nas ovo nije snašlo Grozda je o njoj vodila računa - priča tužno Mladenko. -

Dušica i Mladenko pokušavaju da uteše jedno drugo, ali reči ne pomažu. Ne znaju kada će biti sahrana i da li će nesrećna žena počivati u Žablju. Mladenko, kaže, čeka da iz Bosne stignu ostala deca i da se dogovore o svemu.

(Telegraf.rs / Večernje novosti)