Da li je ovo najlepša srpska ljubavna pesma? Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi...
Ovo je jedna od najlepših ljubavnih pesama srpskog pesnika Jovana Dučića
Jovan Dučić je bio srpski pesnik i diplomata, rodom iz Hercegovine. Rođen je u Trebinju, a o godini rođenja se često polemiše - da li 1872. ili 1871.
Pesma za moj 27. rođendan: Ove reči napisao je Branko, a ubrzo je pronađen mrtav
Kao i Aleksa Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića, ali kad je otišao na stranu, on se tog uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku.
U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija zaista bila novina i osveženje, i u motivima i u izražaju.
Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Član je društva Gusle. U društvu sa Šantićem stvorio je književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poslednje godine boravka u Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi na studije u Ženevu.
Za to vreme održava veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je završio prava i potom se vratio u Srbiju. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931.
Umro je 7. aprila 1943. u Geriju. Poslednja želja Jovana Dučića bila je da ga sahrane u rodnom Trebinju, ispunjena je 22. oktobra 2000. godine.
MOJA LJUBAV
Sva je moja duša ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo, silnija od mene —
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve duge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
(Telegraf.rs)
Video: Nikolić: "Troje povređenih i dalje u teškom stanju, dvoje trenutno svesni"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Suza
Na listi omiljenih pisaca i pesnika, Ducic mi je na samom vrhu. Njegova "Pesma ženi" ostavlja trag u dusi svakog ljubitelja poezije. " Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna moja reč u šumu; moj korak i bludnja; Samo si lepota koliko si tajna; I samo istina koliko si žudnja.....Ostaj nedostižna, nema i daleka, jer je san o sreći više nego sreća. Budi bespovratna kao mladost;neka tvoja sen i eho budi sve što seća"..... Hvala vam sto ste ovim clankom dali sansu pravoj ljubavnoj poeziji.
Podelite komentar
Drekavac
Procitati sve njegove pesme pod obavezno...
Podelite komentar
aat
"Krila", moja omiljena Dučićeva pesma.
Podelite komentar