Ksenija je prva žena doktor u Srbiji: Branila je doktorat pred Milutinom Milankovićem (FOTO)
Bila je više nego omiljena među studentima i kolegama. Mlada, originalna, puna znanja i dobrih namera prema studentima, postala je uzor mladim devojkama tog vremena
Da je živa, juče bi Ksenija Atanasijević, prva žena doktorant Beogradskog univerziteta, napunila 123 godine.
Preporučujemo
NEPRAVILNOSTI NA SVE STRANE: Tržišna inspekcija povukla skoro TONU hrane i pića
Najvažnija vest za gastarbajtere: Registracija skupocenih automobila više neće biti ista
Prelepa Kruna iz Novog Pazara ima samo 24 godine, a sudovi već strepe od nje (FOTO)
Ksenija je rođena 5. februara 1894. godine u Beogradu.
Uz prekide zbog ratnih događanja, briljantno, sa svim desetkama diplomirala je filozofiju na Beogradskom univerzitetu juna 1920. godine, i tako postala prva žena diplomirani filozof u Kraljevini SHS. Sa samo 28 godina, Ksenija Atanasijević je 1922. godine na fascinantan način odbranila doktorsku tezu "Brunovo učenje o najmanjem“ pred prepunom salom znatiželjnih studenata i petočlanom komisijom, u kojoj je bio i naš naučni genije Milutin Milanković. Tako su Beograd i Srbija pre 95 godina dobili prvu ženu doktora filozofije.
Prvo je predavala u niškoj gimnaziji, da bi 1923. godine postala prva žena docent, univerzitetski nastavnik u Kraljevini SHS. Ksenija Atanasijević je provela 12 godina kao predavač klasične, srednjevekovne i moderne filozofije i etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bila je više nego omiljena među studentima i kolegama. Mlada, originalna, puna znanja i dobrih namera prema studentima, postala je uzor mladim devojkama tog vremena.
Držala je brojna predavanja i seminare i van nastave, o Sokratu, Šopenhaueru, Seneki… Između nastave i predavanja i u zemlji i u inostrtanstvu, intenzivno se bavila naučnim radom.
Objavila je više od 400 naučnih radova i studija iz oblasti filozofije, filologije, etike i estetike. Njeni radovi prevođeni su na sve važnije svetske jezike, a sama Ksenija je, kao veliki poliglota, prevodila posebno sa nemačkog i grčkog jezika. Prevela je brojna dela Aristotela, Platona, Spinoze, Adlera, Sokrata…
Za vreme Drugog svetskog rata bila je hapšena i mučena od Gestapoa, jer je javno pisala protiv rasne i nacionalne mržnje. Odbila je da potpiše zloglasni "Apel beogradskih intelektualaca“ koji je Gestapo sastavio i prisiljavao beogradske intelektualce da ga potpišu. Posle rata hapsile su je i komunističke vlasti, a po izlasku iz zatvora sve njene knjige bile su zabranjene. Američki univerziteti su je zvali da na njima predaje, što je ona odbila. Hrabra i dostojanstvena, nastavila je da radi anonimno i priprema treći tom svog životnog dela "Filozofski fragmenti“.
(Telegraf.rs / Rastemo.rs)
Povezane vesti
Profesor banjalučkog fakulteta se odrekao honorara kako bi pomogao studentima
Jelena Jovanović odbranila doktorat iz ekonomskih nauka i značajno doprinela napretku romske zajednice
Prva žena doktor nauka u Srbiji nema svoj grob: Doktorat joj proglasili plagijatom, zamerali joj svaki uspeh
<% post.title %>
Babica sa 49 godina upisala doktorske studije: Postala neuronaučnica da nađe lek za sina
Video: Kreće ludilo na ulicama Palm Biča: Izborna noć u Americi, čekaju se rezultati glasanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
JOŠ PAR SATI ZA GLASANJE, HAOS NA BIRAČKIM MESTIMA! Mobilisana Nacionalna garda, pala prva hapšenja za izborima, glasanje prekinuto zbog PRETNJI BOMBOM: U ključnoj državi odbijene HILJADE LISTIĆA!(FOTO)
Na pomolu VELIKO IZNENAĐENJE na izborima u Americi?! Nove ankete pokazale neočekivan rezultat, SATI NAS DELE od sudbonosnog trenutka
MAJKA U SUZAMA SE NE ODVAJA OD KOVČEGA Celom ulicom odzvanjaju jauci i jecaji porodice stradalih devojčica i njihovog deke: Kovilj ne pamti ovakvu tragediju
