Ivana i njen dečko nisu čekali Novu godinu u klubu, već kod vulkana. I to u šumi. SA GORILAMA! (FOTO)

Kraj prošle i početak ove godine ostaće u nezaboravnom sećanju mladom bračnom paru - Ivani Čolakovskoj iz Makedonije i Manuelu Toresu iz Španije. Umesto u nekoj zadimljenoj kafani ili diskoteci, sa prijateljima i hektolitrama alkohola, njih dvoje su u 2017. godinu ušli u šumama blizu vulkana u Ruandi, sa čašom ledene vode umesto vina, i uz nove „prijatelje“ – gorile.

Preporučujemo

Prvi javni doček u Beogradu bio je 1850: Samo jedne godine ta tradicija je narušena, ali sa dobrim razlogom!

Ivana i Manuel su se pre više godina upoznali na Mikonosu, gde je mladić iz Španije prodavao ručno rađeni nakit. Spojio ih je avanturistički duh, želja za istraživanjem i ljubav prema motorima, pa su se ubrzo i venčali.

Nedugo potom, spakovali su najneophodnije stvari, seli na motor, i u septembru 2013. godine krenuli u krstarenje svetom. Za ove četiri godine prevalili su 140.000 kilometara, „pregazili“ šest kontinenata i posetili 50 zemalja.

Novogodišnje i božićne praznike su dočekivali u raznim delovima sveta i na egzotičnim destinacijama – u Indiji, Argentini, Meksiku, a ove godine, staru 2016. su ispratili u Africi, u Ruandi, u društvu – gorila.

- Ovo je četvrta godina zaredom kako ovaj poseban dan slavimo u dalekoj zemlji, sa različitom klimom i kulturom. U Indiji smo ovaj dan proslavili u Goa; u Patagoniji, u Argentini, sa tek operisanom slomljenom nogom, ali i sa tipično argentinskim roštiljem, dobrim crvenim vinom i u društvu Nauela, dečaka sa Daunovim sindromom, koji mi je vratio osmeh na lice i pomogao da ponovo prohodam. Doček 2016. godine smo proslavili u Meksiku, gde smo sa vatragascima iz Baha Kalifornija u najsiromašnijim naseljima delili poklone - priseća se Ivana.  

Ova mlada žena i njen partner Manuel Tores iz Španije nalaze se pri samom kraju njihovog puta oko sveta na motoru. Trenutno istražuju krajnju destinaciju i poslednji kontinent sa njihove duge liste – čari Afrike.

Kući će se vratiti sa pregršt lepih, ali i manje lepih uspomena i gomilom fotografija.

- Suze koje su me najviše pekle nisu bile one izazvane žestokom hladnoćom, pustinjskim vrelinama ili predelima gde smo bili sami i uplašeni, već one prolivene na našem dugom putu gledajući kako čovečanstvo uništava ovu prekrasnu planetu i dovodi do izumiranja brojnih bespomoćnih životinja - kaže Ivana.

(D.J.)