Pitali smo: ZAŠTO SU SRPSKE REKLAME UVEK GLASNIJE od onoga što gledamo na TV? Nećete verovati kakav smo odgovor dobili

Svi koji gledaju televiziju znaju da su reklame glasnije od drugih segmenata programa, pa svaki put kad počne reklamni program doživimo pravi šok. Ovo je poslednjih godina naročito postalo izraženo kod komercijalnih televizija koje tako privlače pažnju gledalaca.

Preporučujemo

Da li građani mogu da budu sigurni u ono što JEDU?

Iako je najavljivano da će se namerne tonske greške regulisati digitalizacijom, to se ipak nije desilo jer, kako nam je rekao Nenad Janković, generalni sekretar REM-a, ne postoji zakon koji bi regulisao prekršaje, a samim tim ni kazne kojima bi se sankcionisala tonska tortura.

Mi, ipak, podsećamo da postoji Zakon o elektronskim komunikacijama koji upravo za ovakve prekršaje predviđa novčane kazne koje idu i do dva miliona dinara, kao i podnošenje krivičnih prijava.

- Medijske usluge pružaju se na način kojim se obezbeđuje ujednačen nivo tona svih programskih sadržaja, a naročito audio-vizuelne komercijalne komunikacije u odnosu na drugi programski sadržaj - piše u članu 48. Zakona o elektronskim komunikacijama.

Foto-ilustracija: Profimedia

Visoki zvuci privlače pažnju i to je klasičan marketinški trik koji televizije koriste, jer za vreme reklamnih blokova gledaoci obično obavljaju neke sitne poslove. Pojačavanjem zvuka televizije uspevaju da privuku pažnju, što je krajnji cilj reklame.

Janković nas, međutim, ubeđuje da nijedna televizija ne pušta glasno reklame, već nam se to samo čini. Na konstataciju naše novinarke da svako od nas može da uoči razliku u jačini zvuka koja je na našim televizijama više nego očigledna, generalni sekretar REM-a kaže:

- Nije tačno. Vi možda zaspite u trenutku pa se trgnete zbog neke reklame, ili vam neko pravi galamu u sobi pa kad se stišaju, vama se učini da su reklame odjednom glasne. Ali, kažem vam, niko ne krši propise - tvrdi on.

Foto-ilustracija: Profimedia

Zanimljivo je da nijedna srpska televizija nema instrumente kojima se pokazuje prava vrednost zvuka, pa je nejasno kako bilo ko iz REM-a može da tvrdi da ne dolazi do tonske zloupotrebe u marketinške svrhe.

- Tačno je da naši mediji raspolažu starim instrumentima koji pokazuju da su reklame na istom nivou glasnosti kao i drugi delovi programa jer mere samo električni nivo zvuka. Međutim, novi instrumenti, bazirani na kompjuterskoj tehnologiji, pokazuju pravu vrednost, ono što mi čujemo. Ali, mi to nemamo - kaže Janković.

Povećanje tona je veoma iritantno, ali od mnogobrojnih pritužbi koje gledaocu upućuju nijedna nije urodila plodom.

- Vi možete da pozovete REM i prijavite televiziju na kojoj su reklame glasnije. Mi ćemo od te televizije tražiti snimak iz perioda na koji ste se žalili, ali to će biti samo snimak, i zvuk će biti drugačiji od onog koji je stvarno emitovan, tako da mi ne možemo da dokažemo prekršaj - kažu u REM-u.

Međutim, instrumente za proveru jačine zvuka ima Regulatorna agencija za elektronske medije (RATEL).  Njihovo ispitivanje, urađeno 2012. godine, pokazalo je da se skoro nijedna televizija ne pridržava maksimalno dozvoljene jačine tona.

U RATEL-u su tada rekli da su svima poslali upozorenja da otklone nepravilnosti u radu jer će u suprotnom podneti prekršajne prijave.

Četiri godine kasnije, mi se i dalje trzamo na reklame, a prekršajnih prijava ni na vidiku. A REM i RATEL, agencije koje su usko povezane u oblasti regulacije medija, očigledno i dalje ne sarađuju i ograđuju se rečima:"Mi nismo nadležni za to".

Da li i vas nerviraju glasne reklame, ili mislite da mi to samo umišljamo? Komentari vas čekaju.

(Jasmina Stakić)