BOSANCI, NAJMILIJI GOSTI. SA NEMCIMA, SAMO SLUŽBENO: Evo kako Dalmatinci opisuju svoje turiste!

Kao i svake godine, i ove će na hiljade turista posetiti primorje Hrvatske, a oni koji iznajmljuju svoje apartmane već unapred znaju šta ih čeka kada vide da im se na vratima nalazi Hercegovac, Bosanac, Nemac, Poljak ili Englez.

Preporučujemo

Hrvatska književnica Dada Batinić je na svom Fejsbuk profilu opisala kakva su njihova iskustva s turistima iz raznih država.

Prenosimo vam njene reči u celini:

"Italijani te uvek pitaju da li pričaš engleski, ali kakav god bio tvoj odgovor, oni neće razumeti jer ne razumeju engleski. Rečenica: "Spik ingliš?" kod njih se prenosi s kolena na koleno i za nju su svi čuli. Vuku se po kući kao slina po maramici i uvek im svašta treba, a to je obično ono što kod svoje kuće nemaju. Svi te pitaju u glas i ispred tebe se posvađaju i pre nego što im odgovoriš.

Kada odu, taj apartman više nikom ne moraš da iznajmiš, jer mu je potrebno celokupno čišćenje, a najbolje bi bilo da ga spališ. Fale ti cevi za vodu, fali ti pepeljara... fali ti živaca da o Italijanima uopšte pričaš.

Foto: Flickr/Elena

Bosanci, meni najmiliji gosti, uvek u autu dovedu makar jednu osobu više nego što auto može da primi. Kako pređu granicu, nije jasno. Čim parkiraju, izlaze napolje s osmehom, kao da nisu putovali 5, 6, 7, 8 sati po najvećoj vrućini. Putem su, kažu, stali u Jablanicu, doneli malo pečenja, pa u Blagaj, doneli urmašicu, a u Metkoviću su kupili marmeladu od nekatrina, mislili da ponesu kući, ali im se sviđaš pa ti dali i to.

Grle te i ljube iako se prvi put vidite. Rezervišu apartman na sedam dana, a novac potroše drugo jutro.  Nesrećni i nikakvi se spremaju kući, povešće rođaka nazad, pokupili su ga jutros na plaži jer je došao samo na dan. Kako su ti se uvukli pod kožu, daš im još pet dana gratis. Rođaku takođe. Oni plaču od sreće, ti jecaš. Pitaju te šta ti je, ne znaš. Od tada ste najbolji prijatelji, a po zimi, ideš kod njih.

Više izađeš tih sedam dana kod njih, nego kod sebe za čitavu godinu. Kada se vratiš kući oni te svako malo pitaju kako si, a ti njih samo kad misliš da im dođeš u goste. Kad o njima pričaš svom društvu, spominješ ih kao "pijavice" od kojih ne možeš da zaradiš, a kada oni pričaju o tebi, svaki njihov prijatelj misli da si super pa te zaprati na Fejsbuku.

Zaključiš da si ogorčen dalmatinskim mentalitetom i gadiš se sam sebi u periodu od 1.10. do 1.6.

Foto: infovrsar.com

TAMAN I DA SI DOBIO NA LOTOU, "JUPI" ĆEŠ PROŠAPTATI

Ako je Nemac rekao da će doći u subotu u 10, može se desiti da autoput bude zatvoren zbog bure, može da mu umre majka, ali njega eto u 10. Prema njima se ophodiš kao i oni prema tebi, službeno, kao da si došao u opštinu da sređuješ papire. Gledate se malo hladno, malo s nerazumevanjem, ti strepiš da li ti išta fali, a njima smeta i da ih pitaš kako su. Nakon toga ih više ne vidiš i ne čuješ.

Kao da ih nema, ne troše ni vodu ni struju. Ti poštuješ kućni red zbog njih, televiziju slušaš na 20, a tati zapretš da ćeš ga ostaviti u staračkom domu pojača li na 30. Mobilni ti ne zvoni već vibrira, a taman i da si dobio na lotou, prošaputaćeš jupi. Kada odu, daješ stan samo Amerikancima da se izbalansiraju energije.

Amerikanci non-stop laprdaju i poludiš već na putu. Nijedne rečenice kod njih nema bez najmanje dve podšalice i jasno ti je zašto naš čovek uspe u stranom svetu. Za Hrvatsku su prvi put čuli igrajući društvenu igru. Sakupilo se njih šest, pa jedan nabio na geografskoj karti gde će društvo ove godine pre fakulteta. Prst mu zahvatio i susedne zemlje, ali, za razliku od BiH i Srbije, žurka je na moru. Za Neum isto nikad nisu čuli. U avionu su izguglali sve o našoj istoriji od sedmog veka pa naovamo, videli pošto su nam ku*ve i čude što znamo šta je wi-fi.

Foto: AP

ENGLEZIMA SVE NAPLATI UNAPRED JER ZAVRŠE U BOLNICI

Poljaci nisu sigurni da li je Makarska grad u koji su naumili da idu, a ne znaju ni kako su do tebe došli. Pitaju te sve i svašta, ne čuju ništa. Pitaju može li se ići na planinu i gde je najbolje za otići. Kažeš im da je najbolje pre sunca, nikako u podne - oni odu u podne. Kažeš da je prodavnica pedeset metara levo, odu desno do izlaza iz grada.

Pitaju te gde je nudistička plaža, neće se tamo kupati nego da ne bi zbunjeni nabasali na nju. Uputiš ih nizbrdo, javna plaža im je pet minuta od kuće. Kad se vrate, pokazuju ti slike koza i prepoznaš među kozama Andriju Bakujina koji živi u Velikome brdu, deset kilometara odavde. Svaki put kad ih pogledaš glupavo se smeškaju i u sebi misliš da su trebali da odsednu u nekom spa centru.

Porazbijaju pola inventara, optuže te da im preturaš po stvarima jer ne mogu da nađu otvarač za konzerve. Kada odu, malo razmišljaš o Hitleru.

Englezima je sve ekselent, osim što preziru komentarisanje, ono što vide i dotaknu. Sardine su odlične, ali zar nemate "fish and chips?" S mladima je lakše, čuli su za Dubrovnik i Zrće pa im objasniš da si između. Odmah će sutra tamo i vamo, zavisno od autobuskih linija. Moraš im sve naplatiti unapred jer piju, padnu s terase iste večeri i naredne dane provedu u bolnici.

Odeš jednom u posetu, poneseš kilo limuna i litar soka, Englez je još u komi, vratiš sve kući. Potrošio si, ali nije ti žao.

Foto: Wikipedia / Miaow

FRANCUZI ZAPISUJU NA ŠTA ĆE DA SE ŽALE KAKO BI DOBILI POVRAĆAJ NOVCA

Australijanci ti plate deset dana, ali kako svrate prvo veče u pivnicu, tako ih narednih dana više ne vidiš. Dođu kući tek deseti, u istoj majici i istim gaćama u kojima si ih video i prvi dan. Panično traže pasoš, kasne na avion. Ljube ti i grle majku, pitaju te za suseda s kojim ne govoriš. Dovikuju se s prolaznicima, mašu svima.

Mašeš skupa s susedom (profesionalci ste), a kad zamaknu za prvu okuku, je*eš mu majku. Za Australijance se ne treba brinuti da neće stići na avion, jer se još nije dogodilo da oni nemaju sreće. Uvek se potrefi da je gužva oko ukrcaja, pa kasnili tri sata ili tri dana, uvek stignu na vreme.

Česi ubace stvari u stan, navuku ceradu na auto i nema šanse da će sesti za volan do kraja odmora, iako obilaze celu Rivijeru. Znaju svaku samoposlugu u gradu, upoznali su se s besplatnim događajima, kulturnim znamenitostima, bauljaju po plaži i planinama... Tek kada su sve videli, sednu da popiju kriglu piva.

Da se ne brinu oko toga da li će izgoreti na suncu ili ne, već prvi dan se sprže i među svojima se hvale ko je crveniji. Žao ti je kada odu jer su razdragani i nema u njima zla. Njihova ćerka ti se ionako udaje za rođaka, viđaćete se.

Foto: AP/Tanjug

MOTRI NA DECU KAO SPASILAC, IAKO NE ZNAŠ DA PLIVAŠ

Hercegovac ne rezerviše ništa jer je već za vreme rata kupio stan u Makarskoj. S obzirom da ga mrzi da hoda, gleda kako da svoja kola dotera u plićak. Kad izađe iz auta sedne u najbliži kafić i pije, dok žena vadi sve iz gepeka. Ona vadi peraje, maske, decu, suncobrane, rukavice. Pola od toga deca odmah stavljaju na sebe. Kada su deca u moru, majka im sedi pod suncobranom i motri na njih kao spasilac iako ne zna da pliva.

Deca dranjem nadjačavaju egzibicije na skuterima u vodi i cela plaža gleda u njih i šta ona mogu. A mogu sledeće: da začepe nos rukom i stisnu usta pa da zarone, da pipnu glavom more. Tako nekih stotinjak puta, ali s istim žarom i povicima.

Austrijanac, kao i Slovenac, ako i dođe, dođe na biciklu ili makar s autom koje vuče pet šest bicikli na krovu. Ne ide na plažu, nego ga vidiš po stazi kada odeš na planinu da kopaš krompir. Voziš golfa trojku TDI i do vrh Sv. Jure je mrtva trka. Pokušavaš da ga izguraš sa staze, ali on digne bicikl na zadnji točak, a ti okrnjiš auto o kamen.

Dođe na vrh prvi, a od pola litra vode koje ima sa sobom, ostalo mu četiri deca. Daje tebi jer ti u autu ne radi klima.

P. S. Svaka sličnost sa stvarnim osobama je slučajna. Moguće je npr. da Hercegovac nema stan, nego kuću... itd."

(Telegraf.rs / Izvor:avaz.ba)