BELI, GIŠKA, KNELE... Evo kako su kriminalni bosovi ubijani u proteklih 25 godina

Foto: Profimedia

Preporučujemo

Kriminal je početkom devedesetih na velika vrata ušao i u Srbiju, te je broj zločina koji su od tada do danas počinjeni skoro neverovatan za ovako malo područje. Pritom mislimo na zločine koji se izdvajaju od drugih i poznati su pod imenom "spektakularna likvidacija".

Sve je počelo ubistvom boksera Andrije Lakonića, 1990. godine u klubu "Nana". Za zločin su bili osumnjičeni Veselin Vukotić i Darko Ašanin, ali do danas ovaj događaj nije dobio sudski epilog. Nisu ga dobili ni mnogi drugi.

Naime, poslednju deceniju prošlog veka u Srbiji obeležio je pravi kriminalistički rat podzmelja, u koji su bili uvučeni i oni za koje se smatralo da nemaju nikakve veze sa kriminalom.  Od ruku nepoznatih ubica stradalo je nekoliko stotina ljudi., među njima bilo je biznismena, političara, sportista, policajaca, novinara...

SELAKOVIĆ: Od leta će postojati timovi za otkrivanje finansijskog kriminala!

U Srbiji su se dešavala ubistva po "kolumbijskom receptu", u prevodu, ko god se u pogrešno vreme našao na pogrešnom mestu i ometao interese kriminalnih grupa - bio je uklonjen.  U nekoliko stotina nerazjašnjenih ubistava, stotinak je ponelo crni epitet - spektakularna likvidacija! Pored žrtava, u čitulje su se brzo selili i njihovi dželati. Sve se vrtelo ukrug, tako je ostalo do danas...

Početak "specijalnih likvidacija" označilo je smaknuće glave "kralja beogradskih otpada" Branislava Matića Belog, koji je bio jedan od osnivača Srpske garde i velikog finansijera opozicionog Srpskog pokreta obnove. Beli je usmrćen na očigled svih, porodice, prijatelja, rafalnom paljbom. Hici, tog 4. avgusta 1991. godine, označili su jednu novu eru - kriminal je ušao na velika vrata u srpsku prestonicu. Sprega kriminala i politike je ozvaničena. Za komandanta Srpske garde, kao i za Matića neki su tvrdili da ih je politika koštala glave. Drugi su, pak, u tome videli obrise obračuna prvih organizovanih grupa kriminala.

Foto: Vidimo se u čitulji

Zatim su krenuli "voždovački" obračuni. "Nogu je povukao" Đorđe Božović Giška, tvrdi se da je on ubijen s leđa pod mističnim okolnostima, a ko je to uradio "ustaše" ili prijatelji još uvek nije poznato. Nakon njega, 1992. godine, likvidiran je još jedan Voždovčanin - Aleksandar Knežević Knele u hotelu Hajat u Beogradu. Nekoliko godina kasnije, na ulici je ubijen i sam vođa ovog ganga - Goran Vuković Majmun. Kraj 1993. godine obeležila su ubistva dvojice biznismena, za koje se pričalo da imaju sumnjivu prošlost, i da su njihovi poslovi označavani kao "mutnje radnje na ivici ili s one strane zakona".

Filmski detalji plaćenog ubistva koje je šokiralo Beograd!

Likvidacije i obračuni u narednim godinama postali su sve žustriji i jači, a likvidacija generala Stojičića kao da je označila početak novih, još surovijih obračuna.  Zločincima nije bilo bitno da li je dan ili noć, ima li svedoka ili ne. Ubijeni su Vlada Kovačević Tref, Miroslav Bižić Biža, Rade Ćaldović Ćenta, Jusuf Bulić Jusa, Zoran Kovačević Koča, Bojan Petrović, Darko Ašanin...

Foto-ilustarcija: AP/Tanjug, Foter/Flickr/jonmallard

Darko Ašanin je posebno zanimljiv jer se tvrdilo da je on bio jedini i autentičan "šef mafije". Svi ostali su bili njegova "bleda kopija". Čovek koji je istovremeno bio i saradnik nekadašnje Udbe i tajne jugoslovenske policije koja se obračunavala sa emigracijom, ubijen je 30. juna 1998. u bašti svog lokala "Koloseum" na Dedinju. Sumnja se da je pucano iz snajpera, a zločinac i nalogodavac do danas nisu pronađeni. Spekulisalo se da je ubijen dok je čekao susret sa dva visoka državna funkcionera. Navodno, jedan od njih je bio Pavle Bulatović, inače Ašaninov bliski rođak. Likvidacija saradnika Udbe ponovo je dospela u žižu javnosti kada je usmrćen i ministar odbrane Bulatović.

Istovremeno dok je policija istraživala motive atentata na Pavla Bulatovića, u pronalaženju mogućeg motiva u obzir uzela jednu drugu likvidaciju - ubistvo Darka Ašanina, godinu i po dana ranije.

- Darko Ašanin je bio u sudaru sa Acom Đukanovićem, bratom Mila Đukanovića, po pitanju biznisa, a verovatno i po političkoj opciji. Onda je likvidiran - ovako je, u najkraćem, rekao general Aleksandar Vasiljević, zamenik načelnika Službe vojne bezbednosti, na sednici Anketnog odbora, kojim je predsedavao lider radikala Vojislav Šešelj.

- Taj element je bio prisutan u procenjivanju iz kojih bi se struktura eventualno moglo nešto planirati prema pokojnom Pavlu, ako se zna da je Aco Đukanović čovek za koga se pretpostavlja da stoji iza likvidacije njegovog sestrića, odnosno Ašanina.

Šta god i kako god da se desilo, ništa od ovoga nikada nije dokazano. Oba zločina su nerasvetljena. Kao, uostalom i likvidacija Radoslava Ćaldovića Ćente. On je ubijen 1997. godine u džipu ispred "Kluba književnika" u centru Beograda, rafalima iz heklera. Ovom slučaj je imao veći odjek u javnosti jer je sa njim stradala i novinarka Maja Pavić, kuma pevačice Svetlane Cece Ražnatović.

Oživljavanje prošlih ubistava, dešavalo se uvek kada se dogodi neka nova likvidacija, ali se rešenje prethodnih nije pronalazilo, sve je ostajalo u domenu reči, mrtvog slova na papiru. Ćentino ubistvo bilo je povod da se javnost ali i mediji osvrnu na neka ubistva, čije su žrtve na neki način bile povezane ne samo na Ćaldovićem, već će se provlačiti i ime Draka Ašanina. Reč je o smaknuću Aleksandra Kneževića Kneleta. Policija je imala operativna saznanja da je Miša Cvijetinović, nesuđeni zet Radeta Ćaldovića Ćente umešan u ovaj zločin. Utvrđeno je da je dan pre ubistva Cvijetinović imao kontakte sa Kneževićem jer mu je Knele uzeo džip. Navodno, Voždovčanin je odvezao džip na imanje Darka Ašanina u Krnješevcima i prodao ga za 5.000 maraka. Navodno, iste večeri, vođa voždovačkog klana Goran Vuković, takođe je viđen u "Hajatu", gde se sastao sa Kneževićem. Cvijetinović je i priveden, pisana mu je i krivična prijava, ali je ubrzo pušten. Onda je nestao bez traga. Sumnja se da je i on ubijen.

ĐUKANOVIĆ: Šarić ne može da ugrozi ni mene ni CG!

U protekle dve i po decenije izvršeno je više od 500 zločina sa oznakom "spektakularna likvidacija". Ova ubistva pomogla su da se otkrije jedna jako dobro čuvana tajna  -  kako je služba, preko beogradske policije, vrbovala mlade prestupnike i kriminalce za obračun sa emigracijom. Inspektor Miroslav Bižić Biža bio je čovek iz policije, sumnjičen da je pomogao Veselinu Vukotiću da pobegne iz zemlje u inostranstvo, nakon ubistva Andrije Lakonića u beogradskom noćnom klubu "Nana". Ipak, dobre veze u podzemlju i brojni prijatelji iz službe nisu pomogli Bižiću. Ubijen je maja 1996. godine ispred starog "Merkatora".

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti )