Argentina nema selektora, nema tim, nema igru. Ceo svet ih je otpisao. Baš kao jednu ekipu koja je pre 36 godina postala prvak sveta

Paolo Rosi slavi prvi gol u finalu Svetskog prvenstva 1982. godine u Španiji, koje je Italija igrala protiv Zapadne Nemačke. Foto: Profimedia

Pre početka tekućeg Mundijala u Rusiji, mnogi su govorili da Argentina može vrlo lako ispasti u grupi ako ne bude uspela da poveže redove i reši sistemske probleme sa kojima se suočava, ali da sa druge strane, ako u tome uspe, može osvojiti turnir. Grupu su jedva prošli: nakon razočaravajućeg remija sa Islandom od 1-1, koji je ostao zauvek obeležen Mesijevim promašenim jedanaestercem, usledio je bolni poraz od Hrvatske rezultatom 3-0.

Preporučujemo

Može li Argentina sve da preokrene u svoju korist? Kvota na Gaučose je čak 3,20, dok pobeda Francuske plaća 2,50. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za utakmicu Francuska - Argentina

U meču za „biti il' ne biti“, „gaučosi“ su slavili 2-1 protiv Nigerije, a da nisu imali ni selektora (Sampaoli se više ništa ne pita, čak mora od Mesija da traži dozvolu da bi izvršio izmenu) ni igru. Uvereni smo da ni oni sami ne znaju kako su uspeli da postignu onaj pobedonosni gol preko Markosa Roha, čoveka od kojeg to apsolutno niko nije očekivao, što je pojedine komentatore u svetu navelo da postave pitanje: „Šta je on uopšte tražio tu?!“

VIDEO: Smatraju ga ludakom i narkomanom, ali Maradona je sa loptom umeo ono što niko nije

Argentina je bila otpisana i pre te utakmice, a otpisana i sada, nakon nje. Sledeći stepenik koji moraju da pređu je Francuska, jedan od najozbiljnijih favorita da osvoji Svetsko prvenstvo, barem na papiru, pošto ni oni nisu blistali u prvoj rundi. Ali, sve to neverovatno podseća na slučaj jedne druge velike fudbalske zemlje, koja je takođe svojevremeno bila otpisana, poput sadašnje selekcije „albiselestea“.

Fudbalska reprezentacija Italije na Svetskom prvenstvu u Španiji 1982. godine, pred meč sa Argentinom. Sleva nadesno stoje Zof, Antonjoni, Širea, Gracijani, Kolovati i Đentine, a čuče Rosi, Konti, Kabrini, Orijali i Tardeli. Foto: Wikimedia Commons/El Gráfico - História de los Mundiales/Caio Brandão Costa

Italija je u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Španiji 1982. godine ušla kao zvanično četvrta u Evropi, nakon Eura kojeg je bila domaćin. Bilo je to prvo Evropsko prvenstvo na kojem je, umesto dotadašnje četiri ekipe, igralo njih osam, podeljenih u dve grupe. Pobednici grupa išli su u finale, dok su drugoplasirali igrali meč za treće mesto; Italija je bila druga, iza Belgije, i utešnu utakmicu je izgubila od Čehoslovačke posle slabijeg izvođenja penala (bilo je 1-1 u regularnom toku i produžecima); na kraju su Zapadni Nemci pobedili Belgijance 2-1 i uzeli drugu titulu evropskog prvaka.

Italija se našla u mundijalskoj kvalifikacionoj grupi sa nama, Danskom, Grčkom i Luksemburgom. Mi smo na kraju bili prvi, sa bodom više od „azura“ (13 naspram 12), iako su oni nas golovima Antonija Kabrinija sa bele tačke i Bruna Kontija pobedili u Torinu 2-0, a mi sa njima u Beogradu igrali tek 1-1, kada su strelci bili Zlatko Vujović i Roberto Betega.

Ipak, i mi i oni smo ostvarili direktan plasman na Mundijal. Jugoslavija je bila u relativno lakoj grupi, iako sa „domaćicom“ Španijom, budući da su nam preostala dva protivnika bili Severna Irska i Honduras. Ništa nismo uradili, pošto smo sa Severnim Ircima igrali bez golova, od Španije izgubili 2-1, i uspeli samo da pobedimo Honduras 1-0. Iznenađujuće, Severna Irska je pobedila Španiju i bila prva, dok su domaćini bili drugi.

Sa Italijom je bila neznatno drugačija situacija, pošto su za protivnike u grupnoj fazi imali Poljsku, Kamerun i Peru. Ali, iako su objektivno jedino morali da strahuju od Poljaka te da se prošetaju kroz Peruance i Kamerunce, to se nije dogodilo. Istorija je imala drugačiju režiju na umu.

VIDEO: Italija 2-1 Argentina, prvo kolo grupne faze druge runde Svetskog prvenstva u Španiji 1982.

E sad, situacija u italijanskom fudbalu u tom trenutku bila je daleko od povoljne: zemlju je još tresao ko zna koji po redu skandal, „Totonero“, koji je izbio 1980. godine kada su se pojedini klubovi i reprezentativci našli pod istragom zbog prodavanja utakmica, nameštanja i nezakonitog klađenja. Među tim igračima nalazio se i Paolo Rosi koji je suspendovan na tri godine, što je kasnije sniženo na dve, tako da je mogao da igra na Mundijalu (on i dalje tvrdi da je bio nevin); Milan i Lacio su izbačeni u Seriju B, dok su Avelino, Bolonja, Peruđa, Palermo i Taranto kažnjeni oduzimanjem bodova.

VIDEO: Argentinska navijačica ostavlja bez daha

Italijani su prvo igrali 0-0 sa Poljskom (meč između Perua i Kameruna završen je istim rezultatom). Potom su igrali 1-1 sa Peruom (Poljaci su bez golova igrali sa Kamerunom). Konačno, odigrali su 1-1 sa Kamerunom (Poljaci su raskantali Peruance sa 5-1). Količina sreće koju su Italijani imali nije normalna, pošto su uspeli da nakon tri remija prođu dalje samo na temelju činjenice da su dali gol više od Kamerunaca (bili su poravnati bodovno i po gol-razlici).

Mediji na Apeninima su ih za sve to vreme žestoko napadali i kritikovali, ne samo zbog katastrofalnih rezultata i provlačenja kroz iglene uši, već i zbog krajnje neubedljive, nikakve igre. Na ravni tima doneta je odluka da se prekine svaki kontakt sa štampom: samo su selektor Enco Bearcot i kapiten Dino Zof bili određeni za obraćanje „sedmoj sili“.

VIDEO: Italija 3-2 Brazil, grupna faza druge runde Svetskog prvenstva u Španiji 1982.

Format tog Mundijala bio je donekle sličan prethodnom (postojale su dve grupne faze), ali ipak jedinstven: umesto da po dve najbolje ekipe iz četiri grupe formiraju nove dve grupe čiji pobednici potom igraju finale, sada su po dve najbolje plasirane ekipe iz četiri grupe formirale nove četiri grupe od po tri ekipe, čiji su pobednici igrali polufinale.

Otpisana Italija, prežaljena u domovini i ismejana u svetu, na udaru sa svih strana, našla se u „grupi smrti“ sa aktuelnim svetskim šampionom Argentinom i maestralnim Brazilom predvođenim Sokratesom. Prvi meč igrali su sa „gaučosima“ u čijim je redovima bio 21-godišnji Dijego Armando Maradona, koji tek što je prešao u Barselonu. Igrali, i pobedili. Bila je to prva pobeda „azura“ na tom šampionatu, i to ni manje ni više nego nad braniocem trofeja. Golovi Marka Tardelija u 57-om i Antonija Kabrinija u 67-om (oba postignuta levicom) pokazali su se dovoljnim za trijumf, jer Argentinci, nakon što su preko Danijela Pasarele smanjili na 2-1, nisu uspeli da izjednače.

Argentina je izgubila i od svojih ljutih rivala Brazila, i to sa 3-1, golovima Zika u 11-om, Seržinja u 66-om i Žuniora u 75-om minutu. Jedini gol za drugu stranu postigao je Dijaz, i to kad je već bilo kasno, u 89-om minutu. Brazilu je tako zbog gol-razlike odgovarao i remi sa Italijom, dok je njima posao radila samo pobeda.

VIDEO: Poljska 0-2 Italija, polufinale Svetskog prvenstva u Španiji 1982.

Ono što se tog 5. jula odigralo na stadionu „Sarija“ u Barseloni mnogi smatraju najboljom utakmicom u istoriji Mundijala. „Azuri su poveli već u 5-om minutu golom legendarnog Paola Rosija, ali su „karioke“ izjednačile svega sedam minuta docnije golom jednako legendarnog Sokratesa. Italijani su povratili prednost u 25-om kada je ponovo zabio Paolo Rosi, ali su Brazilci ponovo izjednačili, sredinom drugog poluvremena, ovoga puta preko Falkaoa koji je zabio 68-om.

Igrao se 74-ti minut kada su Brazilci loše reagovali prilikom jednog kornera za Italiju, lopta je nekako došla do Rosija i on je postigao svoj treći gol na meču, jedan od najčuvenijih golova u istoriji fudbala, iako je daleko od najlepšeg. Italija je preko Đankarla Antonjonija u 86-om dala i četvrti gol, ali je on greškom poništen zbog ofsajda koji nije postojao. Da nepravda ne bude počinjena pobrinuo se Dino Zof spektakularnom intervencijom kojom je zaustavio šut Oskara, u poslednjim trenucima meča.

Italija je kao pobednik grupe otišla u polufinale gde se sastala sa svojim rivalom iz grupne faze prve runde: Poljskom. Meč se igrao na stadionu „Kamp Nou“ pred 50.000 gledalaca, a „azuri“ su ovoga puta bili daleko od ekipe koja je samo dve sedmice ranije jedva uspela da prođe dalje, i koja je tri sedmice ranije sa svojim protivnikom igrala 0-0. „Azuri“ su sada bili nezaustavljivi, posebno Paolo Rosi koji je zabio dva gola „belo-crvenima“, u 22-om i 73-em minutu, i odveo Italijane u finale.

VIDEO: Italija 3-1 Zapadna Nemačka, finale Svetskog prvenstva u Španiji 1982.

Odveo ih u finale Mundijala gde ih je čekao evropski prvak Zapadna Nemačka, koja je prethodno na penale izbacila Platinijevu Francusku (bio je to čudesan povratak „pancera“ u meč: nakon 1-1 u regularnom toku, „galski petlovi“ su u produžecima poveli sa 3-1; Nemci su ih stigli; ovaj meč se takođe drži za jedan od najboljih mundijalskih mečeva svih vremena, a sam Platini ga smatra svojom „najboljom utakmicom“), i kojoj je to bilo treće finale u pet prvenstava zaredom.

Prvo poluvremene završnice turnira na stadionu „Santjago Bernabeu“ pred 90.000 gledalaca, bilo je bezgolno (Antonio Kabrini je promašio penal koji je Arnaldo Koeljo, prvi Brazilac i uopšte prvi ne-Evropljanin koji je sudio finale SP, svirao nakon Brigelovog faula nad Kontijem), ali je drugo počelo uzbuđenjima. Jedan brzo izvedeni slobodni udarac od strane Tardelija doveo je loptu u noge Đentileu; ovaj ju je sa sa desne strane ubacio u kazneni prostor, promašio ju je Kabrini, ali je naleteo glavom Rosi i zakucao za 1-0.

Igrao se 57-mi minut. Dvanaest minuta kasnije, Nemačka je i dalje pokušavala da nađe put ka golu Dina Zofa i ka izjednačenju. Oduzeta lopta pokrenula je kontru, kontra se usporila i praktično izduvala, ali samo da bi pokazala svu italijansku domišljatost i lepotu njihovog fudbala, u inat svima koji su ih prozivali žaleći zbog ispadanja Brazila. Strelac za 2-0 je bio Marko Tardeli.

Paolo Rosi, u sredini, drži trofej namenjen pobedniku Svetskog prvenstva nakon što je Italija savladala Zapadnu Nemačku sa 3-1 u finalu u Španiji '82. Foto: Profimedia

Treći gol u 81-om je pao iz klasične kontre. Bruno Konti je povukao sa svoje polovine, ušao u nemački šesnaesterac sa desne strane i ubacio u sredinu ka Alesandru Altobeliju. On je loptu primio, prevario istrčalog golmana Šumahera, prevario i defanzivce, i zakucao za 3-0.

Taj treći gol pokazao se kao najvažniji jer su Nemci samo dva minuta kasnije iskoristili trenutak zbunjenosti italijanske odbrane i smanjili na 3-1 preko Paula Brajtnera: da je bilo 2-1 ko zna šta bi se desilo, poznajući nemački mentalitet, ali ovako, bilo je realno prekasno za povratak u meč — dva čuda zaredom bila su iznad mogućnosti čak i tog slavnog nemačkog nacionalnog tima.

Tako je Italija osvojila treću titulu prvaka sveta i izjednačila se po tome sa Brazilom. Paolo Rosi je osvojio Zlatnu kopačku sa šest postignutih golova, kao i prvu ikada Zlatnu loptu za najboljeg igrača turnira, dok je Dino Zof, 40-godišnjak, postao najstariji igrač koji je osvojio Mundijal.

Može li Argentina da izvede nešto slično: mogu li otpisani ponovo napisati istoriju?

VIDEO: Sve što niste znali o reprezentaciji Argentine

(O. Š.)