Prethodni put kada je Belgija zasijala i stigla do polufinala Mundijala, naletela je na zid - Dijega Armanda Maradonu!
„Zlatna generacija“ belgijskog fudbala, od koje je javnost te zemlje mnogo očekivala na ovom Mundijalu u Rusiji, za sada je prilično opravdala to poverenje. Dok pišemo ovaj tekst još uvek ne znamo ishod njihovog polufinalnog dvoboja protiv reprezentacije Francuske, ali baš je zbog toga idealan trenutak da se podsetimo prethodnog Svetskog prvenstva na kojem su zasijali i došli na korak od najveće od svih utakmica.
Bilo je to u Meksiku '86, gde su stigli kroz baraž u kojem su bili bolji od svojih komšija Holanđana zbog gola u gostima (1-0, 2-1), nakon što su u kvalifikacionoj grupi sa Poljskom, Albanijom i Grčkom bili drugi (Poljaci su bili prvi zbog više datih golova; i jedni i drugi su imali po 8 bodova i gol-razliku +4).
Sve je to bilo pomalo kroz iglene uši, a tako se nastavilo i u grupnoj fazi na samom Mundijalu gde su igrali sa Meksikom, Paragvajem i Irakom. Od domaćina su na stadionu „Asteka“ izgubili 1-2, zatim su istim rezultatom u Toluki pobedili Irak, da bi na kraju remizirali 2-2 sa Paragvajem.
Bili su treći sa 3 boda (za pobedu su se još uvek dobijala samo dva), iza Meksikanaca koji su imali 5 i Paragvajaca sa 4. Međutim, pošto se tada već igrala osmina finala u nokaut-fazi (ranije se kretalo od četvrtfinala) a bila samo 24 učesnika završnog turnira, četiri najbolje trećeplasirane ekipe išle su dalje. Belgija je bila među njima, i u narednoj rundi je naletela na Sovjetski Savez.
VIDEO: Sovjetski Savez 3-4 Belgija, osmina finala Meksika '86.
Sovjeti su poveli u 27-minutu preko Igora Belanova, ali su „crveni đavoli“ izjednačili u 56-om preko Enca Šifa. Sovjeti su se vratili u vođstvo u 70-om, opet preko Belanova, ali je sedam minuta kasnije izjednačio Jan Kulemans. Regularni tok meča se završio 2-2. U produžecima, poveli su Belgijanci preko Stefana Demola u 102-om minutu, a na 4-2 je povisio Niko Klasen u 110-om. Minut kasnije sviran je penal za „zbornaju“, Belanov je bio siguran sa bele tačke, ali je to bilo to, pa je dalje otišla Belgija, da se u četvrtini finala sastane sa Španijom.
22. juna na stadionu „Kuautemok“ u Puebli, pred oko 45.000 gledalaca, povela je Belgija preko Kulemansa u 35-om. Pet minuta ih je delilo od polufinala, ali im je slavlje pokvario Huan Senjor poravnavši rezultat, koji je ostao nepromenjen do kraja, ne samo regularnog dela već i produžetaka. Senjor je bio siguran kao prvi izvođač penala, kao i Klasen, ali je Eloj Olaja promašio, Šifo pogodio, i pošto su do kraja svi zatresli mrežu, dalje su otišli Belgijanci.
Dalje, ka Argentini koja je samo nekoliko sati pre tog belgijskog četvrtfinala tukla Englesku u jednom od najčuvenijih mečeva u istoriji fudbala: to je ona utakmica na stadionu „Asteka“ u Siudadu de Meksiku, na kojem je Dijego Armando Maradona postigao dva najčuvenija gola, ne samo svoja nego uopšte, prvi „božijom rukom“ a potom onaj koji danas zovu „Golom veka“, kada je, primivši loptu na sredini terena, preševao čitavu odbranu „gordog albiona“.
VIDEO: Argentina 2-1 Engleska, četvrtfinale Meksika '86.
Stadion „Asteka“ — koji je određen za taj polufinalni dvoboj zakazan za 25. jun — jedna je od najidealnijih pozornica na kojoj možete zamisliti da igrate najvažniji meč u istoriji svog nacionalnog tima, a time i najvažniji u svom životu. Ali, na teren u toj areni izašli su Belgijanci znajući da moraju da zaustave nešto što je ličilo na nezaustavljivu silu.
Samo na papiru, ta je sila bila Argentina. U praksi, ta je sila bio Dijego. Sunce je pržilo sa nebesa po tom svetom astečkom tlu na kojem je Argentina dominirala tokom čitavog prvog poluvremena, probijajući se kuda hoće, pa je pravo čudo to što se na odmor otišlo bez golova: Belgijanci nisu ličili na ekipu sa prethodnih mečeva.
Drugo poluvreme počelo je tako, da je namera Argentine da što pre završi posao bila očigledna. Završavanje Belgije morao je da izvede samo jedan čovek, mogao je da izvede samo jedan čovek, veliki Dijego. Velika je misterija zbog čega su njegova dva pogotka u ovom meču u tako dubokoj senci onih koje je zabio Englezima u prethodnoj rundi; možda zato što su to bili Englezi, nakon Foklanda, a ovo Belgijanci, ili možda zato što su oni golovi bili prvi a ovi došli naknadno.
Bez obzira na to, gol koji je uspeo da zavuče „crvenim đavolima“ u 51-om minutu, nakon što mu je Horhe Buručaga uputio gotovo teledirigovani pas u prostor šesnaesterca, i to bez gledanja, kada je pored dvojice defanzivaca prebacio golmana i plasirao loptu u mrežu, može se opisati samo kao nestvarna umetnost.
VIDEO: Argentina 2-0 Belgija, polufinale Meksika '86.
Jednako nestvarna kao i gol koji je postigao u 63-em minutu. Tada je na sredini belgijske polovine terena primio loptu svojom slabijom desnom nogom, odmah je prebacio na levu i digao pogled ka golu. Tri defanzivca su stajala ispred njega — Stefan Demol, Žorž Grun i Patrik Ferfot — ali su bili lišeni svakog samopouzdanja, što je bilo očito iz njihovih stidljivih pokreta. Maradona je namirisao krv i krenuo napred. Tri zastrašena čoveka su se povukla i stvorio se prazan prostor: inače odlična odbrana, počela je da se urušava.
Poslednja prepreka bio je dezorijentisani kapiten Erik Gerets, koji je zbog ponašanja svojih saigrača izgubio balans i morao da se zarotira 270 stepeni oko svoje ose da bi se našao naspram svog omalenog mučitelja, koji je sada trčao paralelno sa njim ali udaljavajući se od njega. Gerets se bacio da bi zaustavio šut, ali je bilo kasno. Sve to se desilo u četiri sekunde: šest dodira lopte, jedan desnom i pet levom. Sedmi dodir u petoj sekundi od kako je primio loptu, Maradona je uputio ka golu. Bio je to dodir kojim je lobovao golmana Žan-Marija Pfafa.
Dijego je u tom trenutku krenuo da pada nakon postignutog gola, ali neverovatno, ostao je na nogama. Belgija je bila potučena, to je u tom trenutku bilo i njima jasno, iako je do kraja imalo se da igra još skoro pola sata. Rezultat se više nije menjao, a Argentina je kasnije u finalu tukla Zapadnu Nemačku 3-2.
Belgija je nakon meča za treće mesto protiv Francuske, koji je izgubila 4-2 nakon produžetaka, otišla kući kao i svi ostali, ali nikome nije padalo na pamet da ih kritikuje zbog poraza u poslednje dve utakmice, posebno ne u polufinalu. Kako je kampanja počela, fenomenalno se završila. Pritom, svi su znali da gledanjem Maradone gledaju pisanje istoriju. Nije beogradska Marakana džabe aplaudirala njegovom golu u dresu Barse protiv Zvezde, samo nekoliko godina ranije. Svi su znali.
(O. Š.)
Video: Nikad viđen momenat na utakmicama u Srbiji: Navijački par Partizana saznao pol bebe na tribinama
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Realno
Koliko bi vredeo ovaj covek danas pitam se
Podelite komentar