Na današnji dan pre 20 godina vodili smo 2-0 protiv Nemačke, ali se onda desilo nešto što nas je koštalo četvrtfinala sa Hrvatskom

Vodeći gol Jugoslavije na meču sa Nemačkom u 2. kolu grupne faze na Svetskom prvenstvu 1998. godine. Zvanično je pripisan Mijatoviću, jer Stanković loptu nije dodirnuo. Printskrin: youtube/leroy1210

Vrlo je verovatno da nikada u istoriji velikih takmičenja nismo našu fudbalsku „repstaciju“ ispratili sa većim očekivanjima nego tog juna 1998. godine, kada je naš zvezdani tim otišao u Francusku a praktično ceo narod bio ubeđen da imamo šansu da osvojimo titulu svetskoga prvaka (kome se ne sviđa što FIFA i UEFA sve rezultate jugoslovenskog tima pripisuju Srbiji i samo Srbiji, nije trebalo da se otcepljuje).

Preporučujemo

Nismo je osvojili, ispali smo od Holandije u osmini finala, i danas svi pamte onaj promašeni penal Predraga Mijatovića u meču sa „lalama“ kao presudni trenutak koji nas je koštao toga da doguramo daleko, ako ne i da pobedimo na turniru. Čak smo se i mi u Telegrafu jednom prilikom igrali scenarijom, po kojem je Mijat zabio taj gol umesto što je zatresao prečku (koja se, legenda kaže, i dalje trese).

A zapravo je presudan trenutak koji nas je koštao svega, došao dva meča ranije. Naime, Jugoslavija je tesno savladala Iran u prvom kolu golom Mihajlovića iz slobodnog udarca u 73-em minutu (baš kao i sada golom Kolarova protiv Kostarike), da bi se u drugom kolu 21. juna, na današnji dan pre tačno 20 godina, sastala sa reprezentacijom Nemačke.

VIDEO: Jugoslavija 1-0 Iran, prvo kolo grupne faze Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine

Malo je reći da je počelo fenomenalno po nas. Poveli smo u 13-om minutu golom koji je službeno pripisan Mijatoviću, koji je primio loptu od Piksija na levom krilu i ubacio je u šesnaesterac, u prazan prostor, ka Dekiju Stankoviću, koji ju je, tako je delovalo, samo „pomazio“ i prevario golmana Andreasa Kepkea. Jens Jeremis je bio nemoćan da je izbaci i ona je završila u mreži. Zvanično, Stanković je nije dodirnuo.

Do kraja poluvremena mogli smo da vidimo i ubedljivije, ali je Kepke fantastično odbranio Kovačeviću nakon Piksijevog pasa, pa potom i Jugoviću šut sa ivice šesnaesterca nakon odličnog dodavanja Jokanovića (kakav smo mi tim te godine imali, to je strašno). Nemcima u tom prvom poluvremenu gotovo da nismo dozvolili ni jednu šansu.

Drugo poluvreme je ponovo počelo odlično po nas. Jokanović je uleteo u protivnički šesnaesterac i uz najveći napor proturio loptu ka desnom krilu iz kojeg ju je u naletu šutnuo Kovačević. Kepke je bio nesiguran, lopta mu je prošla kroz ruke i ispod njega, pa počela da mili paralelno sa gol-linijom. Naleteo je kapiten Piksi i bilo je 2-0. Igrao se 52-i minut.

VIDEO: Nemačka 2-2 Jugoslavija, drugo kolo grupne faze Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine

Osamnaest minuta nas je delilo od prvog mesta u grupi. Nesrećnim sticajem okolnosti, Miha je u 72-om minutu kolenom postigao autogol nakon slobodnog udarca koji je sa nekih 25 metara izveo Mihael Tarnat, nakon što je svega šest minuta ranije ušao u igru sa klupe umesto Kristijana Cigea. Šest minuta kasnije, nakon kornera, Oliver Birhof postigao je gol glavom — tom svojom čuvenom glavom, kojom je dao toliko mnogo golova.

Utakmica — inače igrana na stadionu „Feliks Bolar“ u Lansu pred 38.100 gledalaca — završena je tako rezultatom 2-2 (premda moramo pomenuti i onaj čuveni „duel“ Mihe sa Jeremisom nakon izjednačenja). U poslednjem kolu tukli smo Amerikance sa 1-0 a Nemci Irance sa 2-0, pa su oni bili prvi zbog dvostruko bolje gol razlike.

Da smo pobedili Nemce kao što je trebalo, ne bismo išli na Holandiju već na Meksiko, koji bismo najverovatnije uspeli da prođemo. To bi značilo, da bismo sa Hrvatima odigrali četvrtfinale na stadionu „Žerlan“ u Lionu. Hrvati su Nemce u toj utakmici dobili 3-0, ali bismo mi verovatno pobedili Hrvate, jer, objektivno, imali smo bolje igrače; doduše, pitanje je da li smo imali bolji tim. U svakom slučaju, šta god da bi se desilo u tom meču, bolje je biti među osam najboljih nego među šesnaest.

(O. Š.)