Zašto godinama igramo rukomet iz "prošlog veka" i još DVA bitna pitanja za selektora Srbije! (VIDEO)

Srpski rukomet je na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj dobio novi šamar realnosti koji nam je pokazao da smo miljama daleko od svetske elite ovog sporta. Dva ubedljiva poraza u prva dva kola (10 razlike protiv Hrvatske i 5 razlike protiv Švedske), svima su u Srbiji ubili početnu euforiju da bi Orlovi mogli da budu neko iznenađenje iz senke.

Iako pred poslednje kolo imamo šansu da prođemo u drugi krug, ali je ona samo u teoriji i potrebna nam je ubedljiva pobeda protiv Islanda zbog loše gol razlike, mnogo je navijača Srbije kojima se već smučio rukomet i ne bi imali ništa protiv da se Orlovi vrate za Srbiju prvim letom iz Splita.

Preporučujemo

Sudeći po igri u prva dva kola, velike su šanse da tako bude nakon meča protiv Islanda.

Želja kod naših igrača i nije sporna, ali jeste način igre u kojem se sve zasniva na tome šta će da urade Nenadić i Šešum, kao i to što se sve u našoj igri odjednom raspadne, a kada kola jednom krenu nizbrdo idu punom brzinom dok ne tresnu o zid i polome se u paramparčad.

Tako je bilo protiv Hrvatske, kada je Srbija bila u igri do 27 minuta, da bi posle gledali demonstraciju sile od strane Hrvatske. Švedska je od starta iskoristila ''kasno paljenje'' Orlova da napravi +5 i natera Srbiju da je čitav meč juri i gubi energiju na to.

A onda kada je došlo do prilike da se rezultat preokrene, i posle prokockane šanse ponovo na scenu stupa ''srpski mentalitet'' i raspad sistema koji je doveo do ubedljivog poraza.

Nekoliko je razloga za to...

IGRAMO STAROMODAN RUKOMET IZ PROŠLOG VEKA

Foto: Guliver/Sascha Klahn/Bongarts/Getty Images

Nema brzog centra, nema igre po krilima, sve se bazira na igri bekova, koji se u napadu dodaju u nedogled, i obično bez neke ideje završavaju napade tako što neko od bekova raspali loptu po principu ''neka bude šta bude.''

I sam selektor Cvetković je to izjavio posle meča. ''Mi igramo balkanski rukomet, a ovde imamo evropsko komšijsko suđenje''. Ma koliko želeo da bude ironičan i da to bude kritika na račun suđenja, ova izjava je surova istina kada se realno pogleda.

Ta balkanska škola rukometa je zastarela, a Srbija je godinama forsira. Uvek smo imali ''visoke i snažne bekove koji su skok šutevima razbijali odbranu rivala'', ali je naša igra uvek bila jednolična. Krila se retko koriste u pozicionom napadu i najčešće postižu gol iz kontre, što je i logično kao najbrži igrači u timu.

To su uočili i čitaoci Telegrafa, koji su to istakli u anketi o razlozima novog ubedljivog poraza, gde je čak 66% njih označilo da je to zbog staromodnog rukometa.

Printskrin: Telegraf

Treba nekada pogledati malo i ka Francuskoj, Skandinaviji, Nemačkoj, ali ne mora ni da se ide toliko daleko, jer se moderan rukomet igra i u komšiluku u Hrvatskoj, koja nam je očitala lekciju modernog rukometa na otvaranju prvenstva pobedom od 10 razlike (bez ijedne pripremne utakmice, gde još nisu u punoj formi, koju čuvaju za završnicu takmičenja u borbi za medalje).

PSIHOLOŠKA PRIPREMA JE OČAJNA

Foto: rss.org.rs

Godinama nam se dešava da u ključnim trenucima, kada imamo dobar ''momentum'' i kada smo u naletu, umesto da prelomimo meč mi potpuno padnemo. I posle toga ne ustajemo. Kola kada krenu nizbrdo kreću svom silom u provaliju i nema kočnice.

Nema onog da smiri igrače, da im objasni da i pored toga što je poraz neminovan, da za nekoliko minuta ne treba da se prospe sve što se pre toga gradilo.

Ključni momenat meča protiv Švedske bila je kontra Nenadića, koji je imao zicer za -1, ali ga je promašio. I onda, odmah sledi potez koji nas ''zakopava''. Marsenić pravi grub prekršaj, Švedska to koristi i odlazi na +3.

Srbija potom ima čak i dva igrača više, da smanji prednost, jer u borbi za drugi krug odlučuje i gol razlika, ali ni tada ne koristi krila nego ''siluje'' kroz sredinu i pravi se faul u napadu i Švedskoj se poklanja ubedljiva pobeda.

SELEKTOR ZADOVOLJAN POSLE DVA KATASTROFALNA PORAZA I NEMA NA ČEMU DA ZAMERI IGRAČIMA

Printskrin: Facebook.com/Rukometni savez Srbije

Iako smo doživeli dva teška poraza i posle dva kola imamo gol razliku od -15, selektor ističe da je zadovoljan. Protiv Švedske nije uspeo u onome što je njegov posao, da smiri igrače kada je u završnici sve krenulo pogrešnim tokom.

Sam je posle meča priznao da je bilo bitno izgubiti sa što manjom razlikom kako bi nam šanse bile veće u poslednjem kolu. Samo što je zaboravio da kaže da je to njegov posao. Upravo je on to trebalo da uradi savetima sa klupe, a ne da pusti igrače da se pogube i bezglavo srljaju i poklone Švedskoj ubedljiv trijumf.

I pored toga, on je istakao da nije imao na čemu da zameri svojim igračima i da je zadovoljan igrom. Podsetićemo samo da smo na tom meču gubili početka meča do samog kraja.

Jedino što je naš tim uspeo bilo je da se približi na -2 i da prokocka zicer za -1. Pa kada selektor izjavi da je takvom jednom utakmicom zadovoljan, gde prva kritika treba da bude to što smo na samom startu dozvolili Švedskoj da se odlepi na +5. Onda možda i ne zaslužujemo ništa bolje od ubedljivih poraza i uloge ''topovskog mesa'' za velike rukometne reprezentacije, što Srbija, budimo realni, nije.

Pitanje je i da li sa ovakvom filozofijom uopšte i može da bude?

(D. U.)