Na terenu sa Igorom Rakočevićem, MMA košarkašem: Osvojio sam sve, a žalim samo za jednim u Zvezdi! (FOTO) (VIDEO)

 ≫ 
  • 11

Bez mnogo dvoumljenja je prihvatio razgovor sa mnom. Bez kašnjenja, tačno u podne, kao na filmu, u "skupocenom GTR  brzincu", koji je tokom čitave karijere sanjao, zaustavio se, na dogovorenom mestu.

Proslavljeni košarkaš ljubitelj Ajron Mejdena, Igre prestola i Dilana Doga, najjači MMA borac među košarkašima i najbolji košarkaš među MMA borcima, otac, sin, prijatelj, Zvezdaš i veliki sportista Igor Rakočević, sa loptom u ruci i širokim osmehom, stajao je ispred mene.

Na košarkaškom terenu, koji je njegov život, razgovaramo o karijeri dugoj 20 godina, komentarišemo uspehe koji će tek doći, a možda odigramo i  basket, jer... farmerke i košulja su nebitne prepreke kada nas "povuče" lopta.

Foto: Milena Đorđević

>>> Taman da Rakočević kaže za koga navija na Fajnal foru, kad uleće bivši turski as i viče Fenerbahčeeee! (VIDEO)

Svoje igračke dane, popularni Rakoč provodio je u Crvenoj zvezdi, u tri navrata, Taukeramici, Efesu, Realu, Sijeni, Budućnosti, a oprobao se i u NBA ligi u dresu Minesote. Posle 2 decenije, sa utakmicama je završio 2013. godine, a kako ističe, takmičenja i mečevi mu, i te kako, nedostaju.

Rakočević na početku karijere napada koš preko Drobnjaka iz Partizana; Foto: MN Press

- Iskreno, mnogo mi sve to fali. Čak, svaki drugi ili treći dan sanjam da igram košarku i onda se probudim i bude mi dosta teško jer uvek je san takav da je neka akcija na terenu i to mi onako dosta teško padne kad se probudim. Onda se saberem, pogledam šta sam sve uradio tokom karijere, sve uspehe i trofeje koje sam osvojio sa kolegama i mogu da budem zadovoljan.

- Mislim da svakom čoveku koji dostigne neki ozbiljan nivo u bavljenju svojim poslom jako teško padne kada treba da prekine da radi ono što zna i voli. Teško je, nedostaje mi ali sam neke druge sportove ubacio u život i tu nalazim ispunjenje.

Igor pored košarke trenira džiu-džicu i MMA; Foto: Twitter/ @IgorRakocevic

I zaista, i posle trofejne karijere u kojoj je osvajao individualna priznanja za najboljeg igrača i strelca, posle brojnih titula sa klubovima i reprezentacijom, Igor nije ostavio sport iza sebe.

- Posle buđenja vozim decu u školu i u vrtić. Posle toga odem na posao, odradim šta imam, ručak, mali odmor i popodne trening. Ponedeljkom, sredom i petkom treniram MMA, a utorkom i četvrtkom džiudžicu. Subotom je grepling i onda jednom godišnje odgiram basket. 

Foto: Milena Đorđević

ŠTA TO RADIŠ SINE, KNJIGE SU ZA ČITANJE

Ipak, na samom početku nije sve išlo tako lako. Sanjao je da bude kao Majkl Džordan, da vozi super-brzi automobil i dostigne košarkaške zvezde. Put nije bio ni malo lak, a jedna osamnaestospratnica, kao i knjige koje je, pored učenja, koristio na potpuno drugačiji način od ostale dece, pomogle su mu da ostvari zacrtani cilj.

- Odrastao sam na Novom Beogradu, u soliteru na 18. spratu. Na moju sreću bile su restrikcije struje. Morali smo peške da idemo. Meni se to svidelo jer sam trčao sa teškom torbom punom knjiga. To sam prevazišao. Pošto ništa nije moglo da se kupi, a nisam imao tegove za noge, i kada ih nađeš bili su skupi, stavljao sam knjige oko butina koje sam lepio selotejpom. Otac je video šta radim pa se sažalio i kupio mi, majka je bila u fazonu "šta to radiš sine, knjige su za čitanje".

Igor Rakočević sa ocem Goranom; Foto: MN Press

DILAN DOG I IRON MAIDEN

Pored knjiga, voli i stripove, koje je zaista i čitao. Tako je bilo kada je bio dečak koji ume da zakasni na utakmicu, napravi par saobraćajnih prekršaja i postigne 20 poena, tako je i danas kada je zreo čovek. Uz Dilana Doga, je išla i dobra muzika, pa je za razliku od brojnih sportista kojima je novokomponovani zvuk sastavni deo života, Rakočević "spas" pronošao kod Brusa Dikinsona i u Ajron Mejdenima.

- Meni je to edukativni momenat. Šta sve može čovek da čuje od Brusa Dikinsona kada pročita njegovu knjigu, iznenadio bi se. Veliki su to intelektualci, a ne samo pevači metal muzičkog pravca.

- Dilan Dog je baš za razonodu i ima taj horor momenat koji ja volim. Moja jaka preporuka omladini danas je da čita knjige i stripove, da ide na koncerte, a ne samo da sedi u sobi sa tabletom i računarom.

POVRATAK NA TEREN JE (NE)MOGUĆ

I u svojoj 40. godini u punom je treningu, a iako na funkciji potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije, Igor ostavlja mogućnost da se vrati na teren i odigra još jednu sezonu.

- Bez neke lažne skromnosti, ko god me vidi na treningu kaže mi, "ti si sada spreman da igraš", ja znam da jesam. Naravno, ne znam koliko je to realno. Ponovo ući u ceo taj proces nije ni malo lako. Jednim malim delom ja priželjkujem da zaigram i razmišljam o tome, a verujem da bih mogao.

Meka ruka, još uvek služi; Foto: Milena Đorđević

Nemojte se iznenaditi ako ga ponovo vidite na terenu. Njegov košarkaški uzor, Majkl Džordan uradio je isto to.

- Sve Džordanove filmove sam znao napamet. Gledao sam i plakao dok gledam. Pokušavao sam da ga oponašam, imitiram, zakucavao sam kao on. Kao klinac sam bio malo niži, pa sam stavio neki kamen na beton ispod koša. Sa tog kamena sam zakucavao, a nebrojano puta sam se slomio kada sam padao sa te visine.

- Imao sam prilike da igram protiv Džordana, neka dva minuta. Neverovatan osećaj. On je šutnuo, promašio, a ja istrčao kontru, postigao koš i od sreće izvrnuo zglob. Posle sam otišao na klupu, nisam ulazio u igru, ali nije mi bilo ni bitno.

- Ta neka opsesija za njim mi je dosta pomogla da unapredim neke stvari. Ako se stvore neki idealni uslovi, mesto, klub...zašto da ne. Moglo bi da se proba. Kada je mogao on, mogao bih i ja. 

CRVENA ZVEZDA ZA POČETAK, SREDINU I KRAJ

Pitanje o povratku usledilo je, jer je opšti utisak navijača i ljubitelja košarke da je u svojoj poslednjoj sezoni, u dresu Zvezde ostao nedorečen i da je mogao još da pruži košarci.

- Slažem se. Trebalo je da odigram još godinu dana. Razne stvari su se izdešavale na koje se neću sada osvrtati. Ali, da je trebalo i da sam mogao, sigurno bih odigrao. Uprkos tome, moj cilj i obećanje navijačima je da ću poslednju sezonu odigrati u Zvezdi. Ja sam to i uradio, iako sam imao mnogo bolje ponude iz inostranstva.

Velike utakmice igrao je Rakoč protiv Partizana; Foto: MN Press

- Rešio sam da pomognem klubu da se vrati na staze stare slave, što smo i uradili. Te godine osvojili smo i jedan trofej i da se plasiramo u Evroligu. Te godine smo bukvalno digli Crvenu zvezdu na stari, kvalitetni nivo i tada je počela ekspanzija i veliki uspesi kluba.

Ipak te godine je titula izostala. Nasuprot Rakoćeviću i drugovima bio je Partizan koji je, takođe, želeo titulu, a tim sa Bogdanovićem, Bertransom, Lučićem, Vestermanom, Lovernjom, svakako je bio više nego respektabilan.

- Mi smo bili dominantni prvi deo sezone. Osvojili smo Kup. Pobedili smo Partizan nekoliko puta te sezone za redom. Međutim, pritisak pod kojim smo igrali, mešanje nekih ljudi u naš tim je stvarno poremetilo tu sezonu. Na kraju smo bili prestignuti. Stiče se utisak da smo imali kvaliteta da uzmemo i titulu. Ipak, primarni cilj, a to je plasman u Evroligu je ostvaren i to je bilo najbitnije.

Danas veliki prijatelji, nekada ljuti rivali na terenu, Bogadn Bogdanović i Igor Rakočević; Foto: MN Press

POSLE EPIZODE U KK BUDUĆNOST I NBA PONOVO ZVEZDA

- To mi je stvarno bila najdraža sezona. Jedva sam čekao da se probudim i odem na trening. Mnogo smo se dobro provodili i zezali, a opet smo pakleno radili. Trener je bio Zmago Sagadin koji je imao ogroman uticaj na mene. To je sezona u kojoj sam najviše napredovao. On mi je pomogao da postanem pravi igrač. Imali smo prosečnu ekipu što se tiče kvaliteta ali smo igrali fantastičnu košarku. Sezona je prekinuta neslavnim incidentom između navijača u Vršcu. Da nije bilo tako, siguran sam da bismo uzeli titulu.

Taj period obeležile su brojne anegdote.

- Stalno sam kasnio na trening, ali nikad nisam zakasnio. Jednom sam tako uleteo sa doručkom na trening, a drugari me pitaju da li imam hrabrosti da bacim jogurt na parket. Nismo mogli više od 20 minuta da očistimo teren. Ipak, dobio sam opkladu, ali jedva smo se izvukli. Morao sam da prekinem sa tim vidom zabave.

Rakočević protiv Đorđevića; Foto: MN Press

INSTIKT UBICE I TAJNA SLOBODNIH BACANJA

Trofej Evrolige jedini je koji nedostaje u Igorovoj kolekciji. Ipak, sa tri titule najboljeg strelca najelitnijeg evropskog takmičenja Rakočević je jedinstven.

- Uvek sam imao taj nagon da postignem koš. U Španiji su ga zvali "instikt ubice". Poenta kod strelca je da možeš da daš koš na sto različitih načina, ulaz, kontra, polu-distanca, ulaz, trojka... Ja sam sve to imao, plus zakucavanje. Pre nekih utakmica sam govorio sebi, "ok danas nemoj uopšte da daješ koševe, samo odbrana i dodavanje". Ali, mene povuče, ili trener kaže da dam koš i pita me šta mi je i ja nastavim sa  koševima.

- Za prvog strelca lige...Prve sezone u Taukeramici nisam ni znao da sam bio prvi strelac Evrolige. Zadnju utakmicu sam igrao nekih desetak minuta i za dva poena sam pobedio Navara. Ni ja ni bilo ko iz kluba nije znao, samo smo radili svoj posao.

Igor je, takođe, ostao upamćen i po specifičnom načinu slobodnih bacanja, po kojima, kao i po preciznosti, ima velike sličnosti sa Stivom Kerom, nekada velikim košarkašem, a danas trenerom NBA šampiona, Golden Stejta, a otkrio je i zašto:

REPREZENTACIJA - TURSKA I INDIJANAPOLIS

- Fantastične uspomene. Pobeda protiv Amerikanaca i zlata. Neverovatno je to. U Turskoj je to bilo toliko dominantno da niko nije bio ni blizu da nas pobedi. U Indijanapolisu je bila jača ekipa. Sećam se da nisam igrao ni četvrtfinale, ni polufinale i onda me Kari Pešić protiv Argentine u finalu ubaci desetak minuta da čuvam Đinobilija.

Ova selekcija Jugoslavije bila je nepobediva u Turskoj 2001. godine; Foto: MN Press
Stojaković, Rakočević i ostali košarkaši podižu trofej prvaka Evrope 2001. godine; Foto: MN Press

NAJDRAŽI MEČ U KARIJERI - ČETVRTFINALE SA AMERIKANCIMA

- Te 2002. godine u Indijanapolisu je bilo dosta inata, gneva, osećaja nepravde zbog bombardovanja. Iako je sport druga priča, nisu znali da se snađu na naš način igre i tuču. Sve to nas je mnogo diglo. Nekako je pravda bila zadovoljena, iako oni nemaju veze sa politikom. Naš osećaj je bio neverovatan.

Foto: MN Press

OD 2002. do 2009. GODINE SRBIJA NIJE OSVOJILA MEDALJU

Posle dva uzastopno osvojena zlata, na sledeću medalju Srbija je čekala punih 7. godina.

- Krenula je smena generacija. Imali smo i par pehova i nesreća. Svetsko u Japanu 2006. godine je primer za to. Sudija je pogrešio i uzeo nam pobedu u zadnjoj sekundi, tri igrača se povredila...Ali, treba gledati po dekadi, u deset godina šta je reprezentacija uradila.

- Nije realno da mi uzimamo stalno medalje. I drugi igraju košarku, drugi imaju i ulažu mnogo više novca. Od Španije do Francuske. Ta smena generacija ne može da bude preko noći. Uvek je potrebno nekoliko godina da se kockice poklope. To se i desilo kada je prvo došao Duda, i sada Sale.

 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
With Legendary Bodiroga. Real gentleman and quality person. #basketball #lesson #advice #legend #friend #putarinaОбјава коју дели Igor Rakocevic 🔥Crazy8🔥 #8+ (@igorrakocevic8) дана

Ono što Igora posebno raduje jesu mladi košarkaši koji dolaze.

- Teško je u ranim godinama nekog markirati i definisati kao budućeg Jokića. I Jokić se pojavio odjednom, baš kao i Bogdan Bogdanović koji je eksplodirao praktično u jednoj godini. Meni se ne sviđa to, ali treneri imaju filozofiju da decu od malena uče zoni, akcijama...bez mnogo individualnog sporta, a sa mnogo taktike. Dugo nisam video da treneri daju igračima da vežbaju šut na drugi obruč, šut iza leđa. Treneri su pod velikim pritiskom od klubova da dobijaju utakmice i nemaju slobodu da razvijaju igrače.

- Talenti postoje. Mi već dve godine osvajamo zlato na juniorskom prvenstvu. Ja se zaista trudim da obezbedim toj deci što bolje uslove. Omladinci su pre 4 godine osvojili zlatnu mealju, kadeti bronzu. U odnosu na ostale selekcije imamo talenat.

VIDEO: Dočekani Orlići nakon evropskog zlata

PROBLEM PLEJMEJKERA SRBIJE - ŠTA POSLE TEODOSIĆA?

S obzirom na činjenicu da je najbolji plejmejker Srbije Miloš Teodosić u svojim tridesetim godinama, brojne navijače brine upravo ta pozicija u reprezentaciji.

- Verujem da će se pojaviti dobar plej. Moj predlog trenerima je da ih puste da greše i izmišljaju i izgube 20 lopti po utakmici ako treba jer će im se to desetostruko vratiti. I taj Teodosić ne bi mogao da napravi to savršeno, neverovatno dodavanje da nije pre toga 10 puta pogrešio. Treneri moraju da puste igrače da igraju i daju im mogućnost da improvizuju.

- Plejmejker je najbolnija tačka u svim zemljama. Kada je neko kod nas vrhunski plejmejker uvek dobije ponudu da ode van zemlje. Sa druge strane treneri nemaju prostora da puste mladog igrača da se kali, već se odluče za Amerikanca. Ako pustite jednog igrača da igra i greši, rezultati bi se vratili sledeće sezone.

Teo sa loptom može sve; Foto: Guliver/ Tom Pennington/Getty Images

FIBA KVALIFIKACIJE I SRBIJA NA VELIKIM TAKMIČENJIMA

- Nije lako. Desi se jedan loš dan. Može da se desi, povreda, pogrešan potez protiv Izraela ili Estonije i da sve padne u vodu. Ipak, mislim da smo u ovoj neprirodnoj situaciji u prednosti u odnosu na ostale i verujem da je naša i druga i treća ekipa jača od prvih postava većine država.

- Što se sukoba Evrolige i FIBA tiče, jako mi je čudno da u Beogradu gledam Srbiju bez najboljih igrača, iako smo većinu uspeli da organizujemo za ovaj FIBA prozor. Šteta je i za publiku i za košarku u celini da ne igraju najbolji igrači.

- Verujem da je sada idealna prilika da za Svetsko prvenstvo u Kini i Olimpijske igre u Japanu da ti momci daju sve od sebe i probaju da osvoje zlatnu medalju. To bi bila kruna njihove karijere. Posle toga bi moglo da se razmišlja o nekom podmlađivanju i novoj ekipi.

Foto: Milena Đorđević

NIKOLA JOKIĆ  I NASTUP ZA SRBIJU

I u ovim FIBA kvalifikacijama, Jokić nije sa Orlovima. Ipak, po rečima Rakočević, na velikim takmičenjima možemo da očekujemo najjači sastav Srbije.

- Prilično sam ubeđen i realno je da će Jokić igrati za reprezentaciju na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Siguran sam da je to njegova želja. Tu nema dileme. Ne postoji NBA klub, uspeh ili bilo koja individualna satisfakcija koja može da se meri sa uspehom u reprezentaciji.

Jokić će u Kini nositi dres Srbije; Foto: Tanjug/AP

REPREZENTACIJA SRBIJE I ŠTA BI TREBALO DA PREDSTAVLJA SVIMA

- To je svetinja, i neku kruna, vrhunska čast koju čovek može da doživi. U odsrastanju, kadetskim, juniorskim danima, nisi imao opciju da odbiješ ili zakasniš. Igrači su sada malo razmaženiji, pod stravičnim uticajem roditelja koji su u lošim finansijkim situacijama.

-Klubovi, menadžeri već  gledaju igrača koji nije obukao dres reprezentacije i već ga šalju u NBA. To je neminovnost novog vremena. Ja na to gledam kao nešto što je najbitnije i bezuslovno. Toplo preporučujem svakom igraču da se odazove za reprezentaciju. Mi smo sada u mlađim kategorijama od preko sto igrača imali samo jedan jedini otkaz.

 
 
 
View this post on Instagram
A post shared by Igor Rakocevic 🔥Crazy8🔥 #8+ (@igorrakocevic8) on

Linija od male sobe oblepljene posterima Džordana, Šeka i brzih automobila do ostvarenja snova i uspeha na svakom planu je zaista tanka. Igor je to pokazao tokom svoje karijere, ali i tokom ovog razgovora u koji nije moglo da stane baš sve o čemu smo još mogli da pričamo.

Vremena je bilo sve manje, a lopta u rukama je učinila svoje. Ispunjen je još jedan san, a Rakočević je bio zaslužan za  njega. Odigrali smo dogovoreni basket. A pobednik....? Ovoga puta, rezultat je zaista ostao u drugom planu.

Pobednik na terenu i van njega; Foto: Milena Đorđević
Igor smatra da uspeh Srbije u košarci tek predstoji; Foto: Milena Đorđević
Ljubav prema košarci ne prestaje; Foto: Milena Đorđević

(Saša Grujović - s.grujovic@telegraf.rs)

Video: Trener Partizana poljubio ikonu posle teške pobede

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA