Koliko se stvarno zarađuje u NBA ligi? Država "dere" Bogdana i Teodosića, a najveće zvezde ne dobiju ni polovinu iz ugovora!

Vrtoglavi ugovori NBA igrača koji su, najviše na radost pomenutih i, razume se, njihove rodbine, supruga, ljubavnica, prijatelja blejača, batlera...  minule i aktuelne sezone počeli da bujaju poput testa u najjačoj košarkaškoj ligi sveta - i tek će prema procenama, najjednostavnije moguće pojašnjeno rezultat su sve većeg upumpavanja novca u samo takmičenje od TV prava i sponzora.

Pojedini ugovori sa najvećim zvezdama koji su potpisani prethodne dve-tri sezone su zaista neverovatni. Tako se, na primer, lideru šampiona Golden Stejta Stefu Kariju, od kluba na račun deponovalo 34.6 miliona - po sezoni (sada je to svih 40 po novom ugovoru, prim. aut), Lebron Džejms (Klivlend) ima 33.2 miliona, Pol Milsap (prešao iz Atlante u Denver ovog leta) 30.7, Gordon Hejvord (iz Jute prešao u Boston) 29.7 miliona, Kajl Lauri (Toronto) 28.7 miliona...

Preporučujemo

>>> Glavni sponzor Barse je novi glavni sponzor Golden Stejta

Ogromne sume su u pitanju, među najvećima u svetu sporta računajući i samu Ameriku, ali je uvek zanimljivo pročitati koliko zapravo „vide“ igrači od te gomile novca, kolike su njihove stvarne zarade, koliko ostaje za kuću?

Uglavnom, ni polovina!

Ono što pretekne je opet ogroman novac sa kojim NBA igrači žive život koji je daleko izvan dometa „običnih smrtnika“, ali je za njih koji ga zarađuju uznemirujuće manji od bruto iznosa.

U većini slučajeva odbici iznose čak 50 procenata!

Foto: AP/Tanjug

Novinari američke sportske mreže ESPN Daren Rovel i Bobi Marks napravili su zanimljivu i temeljnu analizu prihoda i rashoda NBA igrača u čemu im je pomogao ekspert za poresku politiku Robert Rajola, i evo do kakvih su oni cifara došli.

Zna se da su Sjedinjene Američke Države zemlja u kojoj su porezi „amin“, a tamo gde se „vrte“ velike pare, veliki su i porezi.

Poznato je i to da je NBA liga mašina za pravljenje novca i kao takva vrlo zahvalna za svoju državu koja ubire „masne“ takse od finansijskih transakcija unutar Nacionalne košarkaške organizacije. Da ne dužimo, postoji čitav niz stavki na koje idu odbici od bruto iznosa za plate igrača i koji mu bolno „krešu“ zaradu toliko da je to (pogotovo u očima onog ko zarađuje) čist lopovluk.

1. Federalni porez

2. Državni porez

3. Agent

4. Liga...

Federalni porez na dobit je „najteža“ i najkrupnija stavka prilikom svakog obračuna. On, u zavisnosti od prihoda, varira u rasponu od 10, pa sve do 39 procenata za one sa izrazito velikim primanjima (418.000 dolara godišnje).

Igrači sa najjačim ugovorima su najviše „na udaru“. Konkretno, najveća imena lige poput Karija, Džejmsa, Grifina, Irvinga, Vestbruka, Hardena, Durenta i ostalih iz kategorije super plaćenih zvezda imaju odbitke na konto federalnog poreza između 35-39 procenata.

Primera radi, Lebron Džejms sa bruto platom od 33.2 miliona odvaja 11.8 miliona samo na ime federalnog poreza i to jeste najveći dohodak koji se sliva u federalnu kasu (nacionalni nivo) od svakog ugovora igrača, ali se oni susreću sa još nizom, za džep nimalo prijatnih rashoda.

Jedan od njih je i državni/gradski porez.

Foto: AP/Tanjug

Državni porezi ne postoje samo u tri zemlje SAD:  Floridi (klubovi Majami, Orlando), Teksasu ( klubovi Dalas, Hjuston, San Antonio) i Tenesiju ( klub Memfis). Dakle, igrači koji su članovih nabrojanih franšiza oslobođeni su obaveze plaćanja poreza na nivou tih država koji, kada se gleda kroz prizmu plata igrača - nije mali. U svim ostalim državama postoji i kreće se u rasponu od 3-6 procenata ili do najvećih 11.6 koliko iznosi u državi Kalifornija u okviru koje funkcionišu čak četiri franšize: Sakramento,  Lejkersi, Klipersi i Golden Stejt.

Stefu Kariju stvarno nije lako: na njegovih bruto 34.6 miliona dolara (plata pre potpisivanja novog ugovora od 40 miliona) odbici za porez na federalnom nivou su 11.6 miliona (33,6%) i dodatnih  4.1 miliona koji mu uzima Kalifornija. Zbirno, 15 miliona dolara praktično direktno ide državnom/federalnom aparatu samo od poreza koji je ubran od plate samo jednog igrača?!

Kad smo već kod Kalifornije, za klubove iz najnaseljenije države u SAD od ove sezone igraće i dvojica srpskih igrača: Miloš Teodosić i Bogdan Bogdanović.

Lider srpske reprezentacije na tek završenom Eurobasketu u Istanbulu sa Kingsima je potpisao trogodišnji ugovor vredan 36 miliona dolara i po tome je najplaćeniji novajlija u istoriji NBA lige. To je 12 miliona dolara godišnje, ali bruto, od čega treba odbiti federalni porez, državni porez, naknadu agentu, stavku „escrow“ (o njoj malo kasnije), penzioni fond (i o tome u nastavku) i dolazi se do sume od jedva šest miliona koliko će „čisto“ inkasirati sjajni šuter.

Teodosić je od Klipersa dobio dvogodišnji ugovor vredan 12 miliona (po sezoni šest) od čega mu zapravo pripada „samo“ 2.200.000 miliona na godišnjem nivou kada se obračunaju već pomenuti odbici.

U CSKA je imao više...

Foto: Guliver/Srdjan Stevanovic/Getty Images

Pojasnimo i ostale rashode igrača koji su u obavezi da ispune.

- Naknada agentu je obavezna stavka i iznosi između 2,5-2,8 procenata od plate igrača, pa tako, recimo, ljudi koji brinu o karijerama najvećih zvezda po godini ugovora njihovih klijenata dobiju između 800.000-900.000 dolara. Što je veća plata igrača, veća je i naknada za agenta. Jasno.

- Program koji se u Americi naziva „401k“ i primenjuje se u NBA je zapravo penzioni fond  koji se popunjava tako što se fiksno 0.05% odvaja od plate svakog igrača. Kada navrši tri sezone igranja stiče uslov za NBA penziju. Dakle, igrač koji provede minimum tri sezone u najjačoj ligi na svetu, sa navršene 62 godine (starosna granica u SAD za penziju) može da računa na sasvim solidnu sumu novca - otprilike je to 60.000 na godišnjem nivou. Sa većim stažom, naravno, povećava se i novac koji ga čeka kao penzionera.

- Sistem „escrow“ (zalog) je komplikovan, ali najprostije pojašnjeno radi kao sredstvo za zaštitu igrača i lige od  nepredviđenih promena u ekonomskom okruženju NBA. „Seleri kep“ i porez na luksuz zasnovani su na procenama prihoda, a liga se štiti tako što svake sezone zadržava 10% od plata igrača kako bi osigurala da ne dobijaju više od svog zagarantovanog udela prihoda vezanih isključivo za košarku (prema kolektivnom ugovoru, on iznosi 51%). Sledeće sezone, pošto oporezuje tih 10%, vraća igračima, istovremeno uzima, i tako ukrug.

Lista najplaćenijih igrača NBA lige i njihova bruto i neto zarada (primanja od prethodne sezone).

Stefon Kari (Golden Stejt Voriors): bruto zarada 34,7 miliona - 15,3 neto (44,01%)

Lebron Džejms (Klivlend Kavalirs): bruto zarada 33,3 miliona - 16,7 neto (50,29%)

Pol Milsap (Denver Nagets): bruto zarada 30,8 miliona - 15,6 neto (50,58%)

Gordon Hejvord (Boston Seltiks): bruto zarada 29,7 miliona - 14,8 neto (49,61%)

Blejk Grifin (Los Anđeles Klipers):  bruto zarada 29,5 miliona - 14,2 neto (48,23%)

Kajl Lauri (Toronto Reptors): bruto zarada 28,7 miliona - 12,0 neto (41,96%)

Majk Konli (Memfis Grizlis): bruto zarada 28,5 miliona - 15,3 neto (53,47%)

Rasel Vestbruk (Oklahoma Siti Tander): bruto zarada 28,5 miliona - 14,8 neto (51,78%)

Džejms Harden (Hjuston Rokets): bruto zarada 28,3 miliona - 15,1 neto (53,51%)

Al Horford (Boston Seltiks): 27,7 miliona - 14,4 neto (51,77%)

(M.B.)