Zvezda će dočekati Liverpul tačno 45 godina od kako je slavila na Enfildu 2-1 i izbacila ih iz Kupa evropskih šampiona

Crvena zvezda je 6. novembra 1973. godine pobedila Liverpul na Enfildu u osmini finala Kupa šampiona i izbacila ih iz daljeg takmičenja. Foto: YouTube/Dragan Vranic

Euforija koja je zavladala među navijačima Crvene zvezde nakon spektakularnog povratka u meč protiv Salcburga, nakon što je gubila 2-0, te plasmana u Ligu šampiona, prvog u istoriji, toliko je velika da je uporediva samo sa zanosom, ushićenjem i opijenošću koju im je donelo osvajanje Kupa evropskih šampiona u Bariju 1991. godine.

Preporučujemo

Zvezda će igrati u vrlo teškoj grupi, možda najtežoj od svih koje su mogle da joj zapadnu. FK Pariz Sen-Žermen, FK Napoli i FK Liverpul nalaze u redu najmoćnijih timova koji danas igraju fudbal na Starom kontinentu: PSŽ zadnjih godina ulaže basnoslovne sume novca i dovodi superpojačanja, i izgradio je tim kadar da pobedi svakoga na svetu a kamoli prvaka Srbije; Napoli godinama unazad igra jedan od najlepših fudbala u Evropi, pa ni o njima ne vredi trošiti puno reči; Liverpul trenutno igra najlepši fudbal u Evropi i prošlosezonski je finalista ovog najkvalitetnijeg svetskog klupskog takmičenja.

Ali ma koliko moćni bili Pariz Sen-Žermen i Napoli, oni objektivno, istorijski gledano, nisu baš veliki klubovi sami po sebi. Parižani su osnovani pre manje od pet decenija i ne može se za njih reći da su institucija čak i u svojoj zemlji; istina, sada dominiraju u Francuskoj, bogati su, moćni su, imaju tu vrhunsku ekipu, sve to stoji, ali istorija se, na veliku žalost njihovih šeika, ne kupuje na pijaci, a oni istoriju baš i nemaju.

Foto: crvenazvezdafk.com

Napoli predvođen Dijegom Armandom Maradonom krajem osamdesetih godina dva puta je osvojio Seriju A (te i naredne dekade najbolju ligu u Evropi), imaju u vitrinama i pet italijanskih kupova, jedan Kup Uefa iz onog zlatnog doba, kao i četvrtu najmnogoljudniju armiju navijača na Apeninima, ali realno je to malo da bi klub bio nazvan „velikim velikim“. Sve to ne može da se uporedi sa onim što imaju Zvezda ili Partizan.

Zapravo, pored Zvezde se u njenoj grupi samo Liverpul može nazvati istinski velikim evropskim klubom, što je dodatno pojačano činjenicom da su to jedini klubovi iz te „skupine“ koji su bivši prvaci Evrope: naš šampion jednom, a ekipa sa Enfilda pet puta. A da sve bude još interesantnije, pobrinuo se prst sudbine, pobrinula se istorija.

Liverpul će 24. oktobra ove godine Crvenu zvezdu dočekati na Enfildu. Toga dana navršiće se tačno 45 godina od kako je Crvena zvezda dočekala Liverpul u prvom meču drugog kola Kupa evropskih šampiona u sezoni 1973—74. Da stvari budu još neverovatnije, Crvena zvezda će 6. novembra dočekati Liverpul na stadionu „Rajko Mitić“. Toga dana navršiće se tačno 45 godina od kako su isti rivali na stadionu „Enfild“ odigrali revanš-meč tog dvoboja! U pitanju je apsolutno poklapanje!

Ali krenimo ispočetka. Zvezda je u prvom kolu te sezone igrala sa FK Stal Mjelec, poljskim šampionom koji se danas takmiči u drugom rangu. Prvi meč igrao se na popularnoj Marakani, a domaćin je slavio golovima Vladimira Petrovića Pižona u 2-om minutu te Stanislava Karasija u 66-om. Gosti su bili izjednačili u 46-om minutu preko Gžegoža Lata, ali nisu izdržali nalete crveno-belih. Taj meč se igrao 19. septembra, dok je revanš odigran 3. oktobra. Naš klub je ponovo bio bolji i slavio je rezultatom 1-0 golom koji je 26-om minutu postigao Vojin Lazarević.

VIDEO: FK Crvena zvezda 2-1 FK Liverpul, prvi meč 2. kola Kupa evropskih šampiona 1973—74. odigran 24. oktobra 1973. godine

Liverpul je istoga dana kad i Zvezda svoj meč prvog kola igrao protiv luksemburškog FK Ženes Eš, inače tih godina prave vreće za udaranje svih koji bi imali sreću da na njih nalete žrebom. Ekipa koja će krajem te decenije i tokom prve polovine naredne dominirati klupskom scenom Evrope i osvojiti četiri naslova šampiona Starog kontinenta, nije se proslavila protiv slabašnih Luksemburžana. Na gostovanju su igrali 1-1, premda su imali prednost od 43-eg minuta kada je gol postigao Brajan Hol (strelac za Ženes Eš bio je Žilbert Dusije u 88-om). U revanšu, opet istog dana kad i Zvezda, slavili su sa 2-0 i to autogolom Monda u 47-om i pogotkom Velšanina Džona Tošaka u 56-om minutu.

Žreb ih je u drugom kolu poslao, dakle, na Crvenu zvezdu. Prvi meč se igrao u Beogradu, a domaćin je posle četrdeset osam minuta igre vodio sa 2-0, golovima Slobodana Jankovića u 39-om te Vladislava Bogićevića. Kris Louler je u 72-om minutu smanjio na 2-1 i postavio konačan rezultat. Sve u svemu, 44.000 gledalaca nije ostalo uskraćeno za dobar i uzbudljiv fudbal, i nije moglo da bude nezadovoljno konačnim ishodom, posebno ako se uzme u obzir da navijači crveno-belih zbog renomea „strašnog“ rivala nisu zapravo mnogo ni očekivali od same utakmice, pa stadion nije bio ispunjen. Ostala je, ipak, doza bojazni zbog primljenog gola.

Taj prvi meč se dakle igrao 24. oktobra, odmah nakon reprezentativne pauze (taj meč kvalifikacija za SP u Zapadnoj Nemačkoj Jugoslavija je igrala Zagrebu, i remizirala sa Španijom 0-0), a revanš je bio zakazan za pomenuti 6. novembar.

Nakon bezgolnog prvog poluvremena u kojem je Zvezda po rečima engleskog televizijskog komentatora prikazala „prelep fudbal“, Vojin Lazarević je postigao spektakularan gol u 60-om minutu i doneo veliko slavlje crveno-belima a Enfild preplavio tugom: rezultat je sada „na agregatu“ bio 3-1 za Crvenu zvezdu. Tračak nade engleskom prvaku vratio je Louler, kada je razornim poluvolejem poravnao u 84-om, nakon što su se generalno dominantni „crveni“ dobrano ispromašivali. Nada je tinjala do poslednjih trenutaka meča, ali je Slobodan Janković u 90-om minutu, dakle bukvalno u poslednjim sekundama, iz slobodnjaka postigao fantastičan gol za novu Zvezdinu pobedu od 2-1.

VIDEO: FK Liverpul 1-2 FK Crvena zvezda, drugi meč 2. kola Kupa evropskih šampiona 1973—74. odigran 6. novembra 1973. godine

Zvezda je tako otišla dalje, u treće kolo odnosno u četvrtfinale. „Biće potreban jako dobar tim da bi sada bili zaustavljeni u Kupu šampiona“, rekao je engleski komentator nakon poslednjeg sudijskog zvižduka. Taj tim se pojavio već u narednoj rundi i zvao se Atletiko Madrid, koji je već u Beogradu završio posao pobedom od 2-0, golovima Luisa Aragonesa (igračke i trenerske legende kluba sa „Visentea Kalderona“) i Hozea Garate u 8-om odnosno 79-om minutu. Revanš je bio bezgolan, a Atletiko je u polufinalu identičnim skorom „na agregatu“ slavio protiv Seltika, samo što je ovoga puta 2-0 pobedio u revanšu na svom terenu.

U finalu, poraženi su od Bajerna iz Minhena, koji je tako osvojio prvu titulu evropskog prvaka. To finale značajno je zato, što je jedino u istoriji koje je bilo ponovljeno. Naime, penal-serija, iako uvedena u Kupu šampiona četiri godine ranije, još uvek nije bila prihvaćena kao adekvatno rešenje za samo finale i prvi put će biti primenjena tek u završnom meču KEŠ-a 1984. godine kada je Liverpul pobedio Romu na njenom domaćem terenu.

Nakon 0-0 posle regularnog toka, Atletiko je došao u vođstvo u 114-om minutu i Madriđani su praktično već počeli da slave kada je Hans-Georg Švarcenberg izjednačio u 120-om (jer Nemci uvek igraju do kraja), tako da je meč morao biti ponovljen. Dva dana kasnije Bajern ih je samleo i pobedio 4-0 (strelci su bili po dva puta Uli Henes i Gerd Miler).

Liverpul bez izgubljenog boda i bez primljenog gola. Nova pobeda uz netaknutu mrežu plaća se kvotom 2,90. Pogledajte sve MOZZART kvote za utakmicu Lester – Liverpul.

(P. L.)