Četiri pitanja posle Partizanove pobede za predvorje Lige Evrope
Šest evropskih, kvalifikacionih mečeva Partizana od početka tekuće sezone, pet pobeda i jedan remi – dovoljno za zasluženi plasman u plej-of Lige Evrope i zakazane duele sa turskim velikanom Bešiktašom. Pa, kom opanci... Nije još vreme za podvlačenje crte, ali mala analiza događaja nije na odmet, tačnije sumiranje događaja iz proteklog perioda, u kome su crno-beli, na svim nivoima, prošli različite faze.
Preporučujemo
Klub prodao 18 fudbalera kako bi kupili 10 koza: Sad ćemo imati više prihoda od prodaje mleka!
Četiri minuta suštine košarke iz glave trenera Partizana i jednog od najboljih skauta Evrope! (VIDEO)
Od osporavanja, podrške, pa smene trenera, koja je pokrenula i nekakve polarizacije unutar kluba, imenovanja novog šefa struke, pa sve do značajnog napretka u igri tima i ovacija sa tribina, kojima su Zoran Mirković i njegovi izabranici ispraćeni posle eliminacije Nordjelanda.
Da li je put Partizana u samo dva meseca nove sezone morao da bude tako surov i trnovit, jesu li se mogle izbeći zamke i doneti racionalnije, smislenije odluke u vezi sa strukom, zašto se “buđenje” dogodilo kada je “dogorelo do nokata”? Mnogo je pitanja, mnogo tema za razmatranje.
Neke su same po sebi donele odgovore, neke, pak, još uvek stoje nerazjašnjene i čekaju povoljnije, bolje vreme...
PREDUGO ČEKANJE MIRKOVIĆA?
1. Pre tri sedmice je ceo stadion u Humskoj terao i bio protiv jednog čoveka – Miroslava Đukića. Isti ti ljudi sa tribina su, posle samo dve utakmice na klupi crno-belih, dočekali Zorana Batu Mirkovića ovacijama, kao svog najrođenijeg. Onako kako nijednom nisu pevali i radovali se Đukiću za sve vreme mandata.
Taj “hladan” odnos dve strane nije promenio ni plasman u grupe Lige Evrope, ni prolazak u drugu fazu pomenutog takmičenja posle 14 godina čekanja, niti osvajanje Kupa Srbije. Jednostavno, od prvog dana nije bilo hemije...
Pilo je vodu godinu dana, ali je trebalo “preseći” odmah po završetku minule sezone i to je sada jasno kao dan. Postavlja se pitanje zašto su čelnici Partizana preuzimali toliki rizik sa Đukićem, navukli na kraju gnev publike i na sebe, odlažući ono što je neminovno.
Verujemo da su svi oni sada svesni, iako je stav da navijači ne mogu da kadriraju u klubu potpuno ispravan, da je sve moralo da se uradi mnogo ranije, jer bi se izbegla pričinjena šteta. Posebno u domaćem takmičenju.
d
DOKTOR JANKOVIĆ I MISTER MARKO?
2. Početkom avgusta 2018, Marko Janković je bio na transfer listi Partizana, Uprava je molila Boga da stigne neka ponuda za njega (verovatno i on sam), a bio je omražen i kod navijača.
Krajem avgusta 2018. godine – velika većina navijača, koji su vređali i zviždali crnogorskom reprezentativcu, podigla bi obe ruke da nipošto ne bude prodat u tekućem prelaznom roku i platila ulaznicu ga gleda kako igra. Sa uživanjem.
Sa druge strane, defanzivci Nordsjelanda bi sigurno platili da više nikada ne igraju protiv Jankovića. Jer, ono što je vezista pokazao i učinio tokom 180 minuta sa Dancima može se nazvati - fudbalskom umetnošću.
Nema zbora da se radi o igraču plemenitog kova, koji se ne uklapa ni u kakve šablone. Radi se momku, koji fudbal ima u “malom prstu” i ono što kreira se ne uči u školama fudbala, sa tim se jednostavno rađa.
U tom slučaju može i mora da se postavi nekoliko pitanja. Da li je Marko mogao bolje ranije, da li je pravilno vođen, da li su navijači lošim odnosnom probudili bunt u njemu? Pa, opet ono krucijalno: da li je toliko moralo da se čeka na Mirkovića, samim tim i Jankovića?!
SVAKE GODINE EVROPA, A NEMA PUBLIKE?
3. Kako god igrao u prva tri kola kvalifikacija za Ligu Evrope, u kojima su eliminisani Rudar, Trakai i sinoć veoma dobri tim Nordsjelanda, ko god bio na klupi, kakvi god dasu vremenski uslovi (a bili su sjajni), Partizan je u trećem kolu u Evropi, na svom stadionu, zaslužio mnogo više navijača.
Da se manemo priče o “tri frakcije”, njihovom ludilu podela ili čemu već, jer i tako razjedinjeni oni su došli na stadion, svako je zauzeo svoju poziciju i navijao iz sveg glasa. I kapa dole.
Gde su oni “obični navijači” na zapadu, istoku, pa i severu, koji je takođe bio otvoren? Zar posle godina i godina u evropskim takmičenjima, nekada i kao jedini tim iz Srbije, crno-beli nisu zaslužili veću bazu publike i podršku?
Makar zbog činjenice da centri moći trenutno (jako) vuku na “drugu vodenicu” i podrška je veoma bitna?
Zar trener Zoran Mirković i, recimo, Nemanja R. Miletić, koji je sinoć na terenu ostavio “krv, suze i znoj” nisu zaslužili aplauze i Ligu Evrope? Oni jesu, kao i ostatak tima. Nisu oni koji se “kunu u Partizan” i koji su sinoć ostali kod kuće, ali su zato sigurno i bez izuzetka posle meča “spalili tastaturu” na kompjuteru. Kao da su bili u Humskoj. A nisu...
ŠTA JE SA FIZIČKOM PRIPREMOM?
4. Prvi meč Zorana Mirkovića na klupi Partizana, minule sedmice u Danskoj, pokrenuo je pitanje, kojim je novi trener crno-belih očito počeo da se bavi još dok je iz lože stadiona u Humskoj posmatrao posrtanje protiv Mladosti iz Lučana. Fizička priprema tima, samim tim i psihološka stabilnost.
Pitanje je zapravo pokrenuo sam Mirković, kada se onako uzbuđen, posle debitantske pobede nad Nordsjelandom, pojavio pred novinarima i delovao kao čovek, koji ne zna da li da se raduje uspehu u gostima ili tuguje zbog drastičnog pada u igri tima od 60. do 90. minuta.
Ista anomalija je pratila crno-bele i protiv Zemuna u Superligi, a pojavila se i sinoć u poslednjih 15-tak minuta revanša sa Dancima. I izazvala istu reakciju kod Mirkovića.
Trener je minulih dana razgovarao i sa kondicionim trenerima i sa medicinskim timom, dobio nekakve smernice, u Gornjoj varoši i odmorio dobar deo igrača.
Ali se “crna rupa” opet javila. Igrači su “disali na škrge” u završnici, nehotice se povukli i počeli da se brane (psihološki pad), pa je živnuo Nordsjeland i pomalo pokvario utisak navijačima.
Šta je problem sa kondicijom, samim tim i sa psihom i ko je odgovoran? Mirković je ozbiljno počeo da se bavi time. “Žuta minuta” se malo smanjila, ali još i te kako postoji...
(Z. Ivković)
Povezane vesti
Pogledajte šta se desilo kod tunela kad je Barcokas izašao iz Arene: Ovakvu scenu niko nije očekivao
Savo Milošević o zvižducima sa tribina kada Partizan juri rezultat: "Na nama je da uvek damo svoj maksimum"
Tadić asistencijom u 85. pogurao Fener do pobede, Junajted slavio posle preokreta
<% post.title %>
Milutinov upitan o tome što su ga Grobari vređali: "Oni rade svoj posao, ja radim svoj"
Video: Nikad viđen momenat na utakmicama u Srbiji: Navijački par Partizana saznao pol bebe na tribinama
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
ivan
Nisu zasluzili publiku i ja kao navijac ali ponavljam navijac a ne huligan Partizana necu ici na stadio,iako sam novinar. Dokle god se drzava ne obracuna sa huliganima,necu ici da gledam huligane na jugu i severu. Pravi navijaci sede i gledaju kod kuce utamicu a narkodileri i robijasi su na tribinama. Eto da znate zasto normalni ljudi ne idu na utakmice !
Podelite komentar
Navijac s velikim N
Samo osvrt na deo priče o navijačima. Ne idem na utakmice jer se ne osećam prijatno i sigurno, ni na stadionu ni u njegovoj okolini, ne mogu da povedem decu (i suprugu ponekad), niti da sednem na mesto ili mesta koje sam platio (zapad) i gomila drugih "sitnih" problema kojih nema na većini evropskih stadiona.
Podelite komentar
Stručno Usavršen
Pokušaću da Vam odgovorim zašto nema navijača...ljudi su siti lažnih obećanja,transfer bombi koje nikad nisu ostvarene,prodavanja magle od strane uprave,siti su loše igre tima,mučenja sa Surdulicom i Lučanima,siti su podele navijača,frakcija,pretnji,Mutavih i Nemutavih,siti su toga da je jedini razlog odlaska na stadion lična korišt,bilo da ste član uprave ili vam je zanimanje navijač.Zato niko pametan neće to da gleda.
Podelite komentar