Kako su Totenhem i Vulverhempton igrali prvi dvomeč u finalima Kupa UEFA

 ≫ 
  • 1
Revanš-meč finala Kupa UEFA između Fejenorda i Totenhema 1974. godine koji je klub iz Roterdama dobio 2-0, ukupno 4-2, i osvojio pehar. Strelac gola Vim Rajzbergen se ne vidi na slici, Fil Bim pokušava da izbaci loptu, a Leks Shunmaker slavi podignutih ruku. Desno je golman gostiju Pet Dženings, a iza Bima je Martin Piters. Foto: Wikimedia Commons/Nationaal Archief/Spaarnestad Photo/handle.net

Prijateljske utakmice između fudbalskih klubova iz sajamskih gradova, nekada su se redovno igrale, i upravo je iz te neobične tradicije specifične sa sredinu XX veka nastao Kup sajamskih gradova, iste one 1955. godine kada je UEFA utemeljila svoj Kup evropskih šampiona. Ponekad su ga nazivali „Kup drugoplasiranih“, budući da su državni prvaci igrali taj svoj elitni kup a ovi ostali morali da se zadovolje Sajamskim.

Ali turnir za osvajanje ovog pehara nikada nije bio organizovan od strane evropske kuće fudbala, i ona ga ne priznaje ni danas. Ipak, čelnici UEFA-e shvatili su važnost koncepta na kome je zasnovan, po kome se nadmeću najbolje plasirani klubovi iz državnih prvenstava koji se nisu kvalifikovali ni za Kup šampiona ni za Kup pobednika kupova, zbog čega i jesu 1971. godine izdejstvovali gašenje Sajamskog kupa u korist novog takmičenja — Kupa UEFA.

Te prve sezone 1971—72, u prvom kolu bilo je 64 ekipe koje su odigrale 30 dvomeča. Jedan dvomeč koji nedostaje i zbiru bio je nikada odigrano odmeravanje snaga između bečkog Rapida i albanskog kluba Vlaznije iz Skadra; Albanci su odustali jer nisu mogli da dobiju vize.

Tim FK Totenhem Hotspur koji je u finalu Kupa pobednika kupova 1963. godine tukao branioca titule Atletiko Madrid sa 5-1. Foto: Wikimedia Commons/Nationaal Archief/Spaarnestad Photo/gahetna.nl

Drugi slučaj ticao se povlačenja istočnonemačkog Halešera (tada FK Hemi Hale) iz Ajndhovena, gde je trebalo da odigraju revanš protiv PSV-a (u Haleu je bilo 0-0); hotel u kome su odseli Istočni Nemci u toku noći je zahvatio požar u kome je povređeno 16 ljudi, među njima i gostujući fudbaleri, dok je jedan od njih, 21-godišnji Volfgang Hofman, bio među devetoro mrtvih.

Što se ostalih dvomeča tiče, pomenimo toliko, da je Totenhem Hotspur obeznanio IBK Keflavik sa 1-15 (1-6, 0-9), a da je Vulverhempton sa 7-1 (3-0, 4-1) bio ubedljiv protiv portugalske Akademike iz Koimbre. Naši klubovi takođe su bili uspešni u ovom prvom kolu: Dinamo Zagreb razbucao je bugarski Botev iz Vrace sa 8-2 (6-1, 2-1), OFK Beograd tukao je Đurgarden sa 6-3 (4-1, 2-2), dok je Željezničar bio bolji od Briža 4-3 (3-0, 1-3).

Put dva od tri naša kluba završio se u drugom kolu: OFK Beograd je ispao od Karl-Cajs-Jene ukupnim rezultatom 1-5 (1-1, 0-4) dok je zagrebački Dinamo zbog pravila gola u gostima, koje je uvedeno pet-šest godina ranije, poklekao pred bečkim Rapidom 2-2 (2-2, 0-0). Jedino je Željezničar preživeo i pobedom nad Bolonjom od 3-3 (1-1, 2-2) otišao u osminu finala. Totenhem je na jedvite jade prošao Nant sa 0-1 (0-0, 0-1), dok je Vulverhempton ponovo bio ubedljiv: sahranili su Den Hag sa 1-7 (1-3, 0-4).

Da prođe u četvrtfinale prvog Kupa UEFA, sarajevskom Željezničaru pošlo je za rukom satiranjem škotskog Sent Džonstona ukupnim skorom 2-5 (1-0, 1-5). Totenhem je proburazio Rapid iz Bukurešta sa 5-0 (3-0, 2-0), dok su Vulverhempton Vonderersi utukli Karl-Cajs-Jenu sa 0-4 (0-1, 0-3).

Vulverhempton Vonderersi igraju prijateljski meč sa Velingtonom tokom svoje turneje po Novom Zelandu leta 1972. Foto: Wikimedia Commons/Archives New Zealand

U četvrtfinalu, AC Milan je odmerio snage sa belgijskim Lirsom i tukao ih 3-1 (2-0, 1-1), rumunski FK UTA Arad ispao je od Totenhema sa 1-3 (0-2, 1-1), Vulverhempton je izbacio Juventus sa 2-3 (1-1, 1-2), dok je jugoslovenski predstavnik Željezničar nažalost zaustavljen od strane Ferencvaroša posle boljeg izvođenja penala: bilo je 3-3, nakon 1-2 u Mađarskoj i 2-1 u Sarajevu.

Polufinalni dvomeči igrali su se 5-19. aprila 1972. godine, a sastali su Totenhem i Milano te Ferencvaroš i Vulvsi. Pobednike već znate, iz naslova, ali ne znate da je bilo vrlo gusto. Totenhem je izbacio Milaniste (koji su prethodnih godina uzimali Kup šampiona i Kup kupova, i koji će ovaj potonji ponovo uzeti godinu dana nakon ovog polufinala) ukupnim rezultatom 3-2; u Londonu je bilo 2-1, a u revanšu u „prestonici mode“ 1-1. Vulvsi su igrali 4-3 sa Ferencvaroši; u prvom meču u Budimpešti bilo je 2-2, dok je u Engleskoj domaćin pobedio sa 2-1.

Tako je prvo finale Kupa UEFA bilo čisto englesko: Totenhem protiv Vulverhemptona (narednih sezona Liverpul će pobediti dvaput, Totenhem će još jednom biti u finalu, tako da se može govoriti o dominaciji Engleza u ovom takmičenju tih prvih godina). Ali, nije se igrala jedna utakmica, već dve: mlađi ne znaju ali stariji pamte, da je jedna utakmica na ovom turniru počela da se igra tek u sezoni 1997—98. kada je Internacionale tukao Lacio 3-0 na Parku prinčeva.

Kapiten FK Totenhem Hotspur Deni Blenčflaur sa peharom Kupa pobednika kupova na rukama saigrača 15. maja 1963. godine nakon pobede u finalu nad madridskim Atletikom. Foto: Wikimedia Commons/Nationaal Archief/Spaarnestad Photo/proxy.handle.net

Elem, domaćin prvog meča 3. maja bili su Vulvsi na svom stadionu „Molinju“, a pred 38.362 gledaoca sudio je Tofik Bahramov iz Sovjetskog Saveza. Gosti su poveli preko Martina Čiversa u 57. minutu, ali su domaći petnaest minuta kasnije izjednačili preko Džejmsa Mekelioga. Tri minuta pre kraja meča za Hotspure je ponovo zabio Čivers.

Na stadionu „Vajt Hart Lejn“ skupilo se 54.303 ljudi da posmatra revanš u kojem je pravdu delio Laurens van Ravens iz Holandije. Totenhem je poveo u 29. minutu preko Alana Malerija, ali su gosti uspeli da izjednače pet minuta pre kraja prvog poluvremena preko Dejva Vogstafa. To je bilo sve što je cenjeno gledateljstvo imalo priliku da vidi.

Totenhem je slavio ukupnim rezultatom 3-2 i osvojio prvi Kup UEFA u istoriji. Dve godine kasnije u finalu su izgubili od Fejenorda sa 4-2, a drugi Kup UEFA su osvojili 1984. kada su tukli branioca titule Anderleht na penale (1-1, 1-1). Što se Vulvsa tiče, bio je to poslednji bljesak kluba koji je pedesetih i početkom šezdesetih bio strah i trepet, budući da su u to doba tri puta bili prvaci Engleske, tri puta drugoplasirani, i uzeli dva puta FA kup.

VIDEO: Haos na stadionu, zbog crvenog kartona cela tribina uletela u teren

(O. Š.)

Video: Mijatović otkrio koliki je dug Partizana i do detalja objasnio kome sve crno-beli duguju novac

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Johnny Repp

    16. maj 2018 | 16:34

    Već naredne sezone moj OFK Beograd je izbacio tada jake ekipe Panatinaikos i Fajenord zahvaljujući gostujućim golovima . Te godine nas je iz Kupa UEFA izbacio gruzijski Dinamo iz Tbilisija tada predstavnik SSSR čija nam škola fudbala nije odgovarala, generalno gledajući za sve jugoslovenske timove . I Zvezda je tih početnih sedamdesetih imala zapažene, da ne kažem sjajne, rezultate u KŠ. I oni zbog gola u gostima nisu igrali finale ovog takmičenja u Londonu protiv Ajaksa . Naime u Beogradu su dobili PAO sa 4:1, a u revanšu u prilično čudnoj utakmici su izgubili 3:0 . Pominjali su se tada novoizgrađeni reflektori, namerno frizirana hrana u hotelu i ko zna šta još. Bilo kako bilo ipak su 20 godina kasnije bili prvaci Evrope. Sve u svemu mi stariji smo imali šta videti i o čemu sada pričati dok su mlađi prinuđeni da im idoli budu Saša Ilić, Pešić, Gobeljić, Suma?....

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA