Fudbaler Partizana prvi u istoriji Kupa šampiona zabio četiri gola na meču: Najsočnija statistika vezana SAMO za igrače (FOTO)
Rekorder po broju utakmica u Ligi šampiona je španski golman Iker Kasiljas, nekada na golu madridskog Reala a trenutno portugalskog šampiona Portoa, koji je od 1999. godine do danas uspeo da naniže 167 „izlazaka na teren“ u najelitnijem svetskom klupskom takmičenju. Drugoplasiranom Kristijanu Ronaldu, koji je od 2003. braneći boje Mančester-Junajteda i Reala skupio 152 meča (ne računajući ovo finale), neće biti lako da ga sustigne, budući da će 36-godišnji Kasiljas braniti mrežu u dogledno vreme.
Slede Ćavi, koji je za Barselonu u periodu 1998-2015. odigrao 151 meč, Raul koji je u dresovima Reala i Šalkea skupio 142, Rajan Gigs koji je za Mančester Junajted odigrao 141, Inijesta koji je za Barselonu igrao 130 puta, potom Klarens Sedorf koji je u dresovima Ajaksa, Reala, Intera i Milana igrao 125 mečeva, koliko i Lionel Mesi u dresu Barselone. U stopu ih prati Pol Skols sa 124 u dresu Mančestera Junajteda, i konačno Zlatan koji je „ibrakadabrovao“ 120 puta u dresovima Ajaksa, Juventusa, Internacionalea, Barselone, Milana, Pari-Sen-Žermena i Mančester-Junajteda.
Na večnoj listi deset najboljih strelaca Kupa evropskih šampiona, danas, nalaze se tri aktivna fudbalera od kojih se svašta može očekivati, pa bi se stoga raspored mogao promeniti naredne sezone, ako ne već u finalu. Na prvom se mestu nalazi Kristijano Ronaldo koji je na 152 utakmice za Mančester Junajted i Real Madrid zabio 120 puta. Iza njega, sa 100 golova na 125 mečeva nalazi se perjanica Barselone, Lionel Mesi, koji tako ima za dlaku uspešniju golgetersku stopu: 0,8 golova po meču naspram 0,79 asa „kraljevskog kluba“.
Raul je na trećem mestu sa 71 golom i stopom od 0,5 po meču. Na četvrtom je mestu legendarni Rud van Nistelroj: „leteći Holanđanin“ je odigrao 73 utakmice za PSV, Junajted i Real i postigao 56 golova uz stopu od 0,77.
ALFREDO DI STEFANO, GOROSTAS FUDBALSKE ISTORIJE
Pomalo iznenađujuće, sledi Karim Benzema koji je za Lion i Real odigrao 103 utakmice i postigao 55 golova, uz stopu od 0,53; Benzemi nedostaje jedan da sustigne Van Nistelroja a dva da ga prestigne, što će mu, uprkos upitnosti njegove dalje sudbine na „Bernabeuu“ nakon ove „mršave“ sezone, verovatno poći za nogom. Šesto mesto drži veliki Tijeri Anri koji je igrajući za Monako, Arsenal i Barselonu na 112 mečeva zabio 50 puta gol u protivničku mrežu uz golgetersku stopu od 0,45.
Sedmo mesto zauzima Argentinac kojeg mnogi fudbalski znalci drže za najboljeg fudbalera svih vremena (mada je on sam govorio da je u to Euzebio): ne, ne radi se o Dijegu Armandu Maradoni već o najvećoj legendi Reala iz Madrida ikada, velikom gospodinu Alfredu Di Stefanu, koji je prešao Atlantski okean da bi u Evropi, vazda centru svetskog klupskog fudbala, pokazao šta zna.
A znao je mnogo, što dokazuje i činjenica da je na 58 mečeva (računajući i sedam finala), koliko je za „kraljevski klub“ odigrao u Kupu evropskih šampiona u periodu 1955-1964. (nije zgoreg mlađe podsetiti, da se tada igralo mnogo manje utakmica po sezoni), postigao čak 49 golova (u prvih pet uzastopnih finala barem po jedan, u petom het-trik).
40 godina je to bio rekordni broj golova, dok ga prvo Raul nije prestigao 2005, nakon čega je to izvelo još pet igrača; ali, samo zbog promene formata takmičenja. Njegova golgeterska stopa je nestvarna: Di Stefano je tresao mrežu 0,84 puta po meču, što je i dalje rekord ovog takmičenja.
Osmo mesto dele Andrej Ševčenko i Zlatan. Ukrajinac je u dresovima Dinama iz Kijeva, Milana i Čelsija odigrao 100 utakmica i postigao 48 golova, isto onoliko koliko je Zlatan postigao na 120. Ševčenkova stopa, 0,48 golova po meču, tako je bitno bolja od „Šveđaninove“, koja je tačno 0,4. Na desetom mestu ove večite liste nalazi se već pomenuti Euzebio, koji je, braneći boje lisabonske Benfike 63 puta, postigao 47 golova uz stopu od 0,75 pogodaka po meču.
Prema tome, među prvih deset najboljih strelaca Kupa i Lige šampiona čak petorica su bili ili jesu fudbaleri madridskog Reala, što je svojevrstan rekord. Ova najveća institucija svetskog klupskog fudbala takođe je podarila najbolje strelce u jedanaest sezona, što je opet rekord: Alfredo Di Stefano bio je to 1957—58, Ferenc Puškaš 1950—60. i 1963—64, Mičel 1987—88, Raul 1999—00. i 2000—01, te konačno K. Ronaldo od sezone 2012—13. do 2016—17; tih njegovih pet vezanih sezona takođe su rekord, kao i šest ukupno, budući da je najbolji bio i u sezoni 2007—08. dok je nosio dres Junajteda.
KRISTIJANO „REKORDER“ RONALDO
Tako Kristijano Ronaldo predstavlja presek između rekorda kluba Reala i zemlje Portugalije koja je dala je pet prvogolgetera Kupa evropskih šampiona, u čak dvanaest sezona: pored Kristijana, tu su i Žoze Aguaš koji je bio najbolji 1960—61, Žoze Toreš 1964—65, Euzebio 1964—65, 1965—66. i 1967—68. te Rui Aguaš 1987—88. Žoze i Rui Aguaš jedini su par otac-sin koji je uspeo da bude prvogolgeter Kupa šampiona: to je teško dostižan podvig, posebno ako se doda činjenica da je obojici to pošto za glavom i nogom u dresu lisabonske Benfike.
Jedini čovek koji je uspeo da bude sezonski prvogolgeter u Kupu šampiona, Kupu pobednika kupova i Kupu UEFA (i to dvaput) jeste Jup Hajnkes: sve u dresu Borusije iz njegovog rodnog Menhengladbaha.
Jedan drugi Nemac je uspeo da bude najbolji strelac Kupa šampiona (triput) u dresu minhenskog Bajerna, kao i Svetskog i Evropskog prvenstva: u pitanju je „bombarder“ iz Nerdlingena, fudbaler sa gotovo mitskim statusom u svojoj zemlji, čovek koji je u reprezentativnom dresu davao više od gola po meču i koji po golgeterskoj stopi u međunarodnim mečevima drži treće mesto na večitoj listi — Gerd Miler.
Koliku sreću imamo što živimo u vremenu u kome travnatim terenima trče Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi, možda najbolje pokazuje činjenica, da ovaj prvopomenuti drži tri rekorda po najvećem broju postignutih golova u jednoj sezoni. Naime, prvo je Mesi 2011—12. postigavši 14 golova izjednačio prethodni rekord Žozea Altafinija, koji je u dresu Milana to izveo u sezoni 1962—63. Time je Mesi bio preskočio lični rekord od 12 golova iz prethodne sezone, kojima se na drugom mestu bio izjednačio sa Ferencom Puškašom (1959—60), Gerdom Milerom (1972—73) i Rudom van Nistelrojem (2002—03); posle Mesija, lestvicu od 12 golova dosegli su Mario Gomez (2011—12) i Kristijano (2012—13, 2016—17).
Kristijano nije stao pa je 2013—14. postigao 17 golova i izbio na čelo liste, a Altafinija i Mesija poslao na deobu drugog mesta. Na deobu trećeg poslao ih je u sezoni 2015—16. kada je 16 puta zatresao mrežu, a na četvrto ove tekuće sezone sa 15 postignutih golova (tako K. Ronaldo zauzima prva tri mesta); no, pošto još uvek postoji finale koje treba da se odigra, novo obaranje rekorda nije isključeno (posebno imajući u vidu noćnu moru svakog navijača Liverpula: odbranu, i Lovrena u njoj).
MILOŠ „REŠETAČ MREŽA“ MILUTINOVIĆ
Prvi gol u istoriji Kupa evropskih šampiona postigao je Sportingov Žoao Baptista Martins 4. septembra 1955. protiv beogradskog Partizana, na prvom meču ikada u ovom takmičenju. Istom prilikom, naš Miloš Milutinović postao je prvi čovek koji je na jednom meču dao dva gola (Martins je koncem meča postao drugi). Prvi čovek koji je (samo) dva gola u jednom meču postigao u eri Lige šampiona bio je čuveni nigerijski reprezentativac Danijel Amokači, „Crni bik“, koji je 25. novembra 1992. godine to izveo u dresu Briža a protiv moskovskog CSKA.
Prvi het-trik u istoriji Kupa šampiona postigao je Petar Palotaš noseći dres MTK. Ovaj napadač čuvene mađarske generacije koja je poznata kao „Zlatnih jedanaest“ (među kojima nije bio Palotaš, iako je često počinjao utakmice), „Laka konjica“ i „Moćni Mađari“ — izveo je ovo dana 7. septembra 1955. godine protiv Anderlehta, na drugom ikada meču ovog takmičenja. Prvi u eri Lige ovo je 16. septembra 1992. uradio PSV-ov Jul Elerman protiv Žalgirisa (da je stao na dva gola bio bi ispred gorepomenutog Amokačija).
Samo je K. Ronaldo postigao tri het-trika u jednoj sezoni Lige šampiona, i to 2015—16, dok su Mesi, Mario Gomez i Luiz Adrijano postigli po dva (sve to, naravno, ako se računa i više od tri gola). Jedino su Kristijano i Mesi uspeli da postignu sedam het-trikova ukupno u Ligi. Najbrži ikada het-trik u Ligi postigao je Bafetimbi Gomis u dresu Liona a protiv zagrebačkog Dinama: mrežu komšija je na šokiranom Maksimiru zatresao tri puta za sedam minuta, između 45. i 52. (u 70. je dao i četvrti gol a na kraju je bilo 1-7).
Sedam igrača postiglo je het-trik na svom debiju u Kupu evropskih šampiona: Marko van Basten za Milan, Faustino Asprilja za Njukasl Junajted, Vejn Runi za Mančester Junajted, Vinčenco Jakvinta za Udineze, Grafite za Volfsburg, Jasin Brahimi za Porto i Jakubu za Makabi iz Haife. Vejn Runi je takođe najmlađi fudbaler ikada koji je postigao het-trik: imao je svega 18 godina, 335 dana kada je na tom svom debiju u Ligi šampiona 28. septembra 2004. godine zabio tricu u mrežu Fenerbahčea na Old-Trafordu za pobedu od 6-2.
Samo tri čoveka su uspela da postignu het-trik u finalu Kupa evropskih šampiona. Prvo su to u dresu madridskog Reala izveli Alfredo Di Stefano i Ferenc Puškaš 1960. godine protiv Ajntrahta iz Franfurta (Mađar je tada zapravo dao četiri gola, a meč je završen rezultatom 7-3); dve godine docnije Puškaš je ponovio ovaj podvig protiv Benfike, i postao jedini het-trikaš u finalu koji je izgubio titulu (portugalski velikan slavio je 5-3).
NOTA O VELIBORU VASOVIĆU
Treći čovek u ovom prelepom društvu je Pjerino Prati koji je tri gola zabio u finalu 1969. u dresu AC Milana, kada su Milanisti tukli Ajaks 4-1 (jedini strelac za Holanđane tom prilikom bio je Velibor Vasović, prvi stranac-kapiten ovog kluba, kome je to bio drugi gol u finalima KEŠ-a, budući da je bio strelac i za Partizan, kao i drugi poraz u tom meču; dve godine kasnije Vasović je kapitenovao Ajaksom kada su osvojili pehar pobedom od 2-0 nad Panatinaikosom na Vembliju).
Četiri gola na jednom meču u ovom takmičenju prvi je postigao fudbaler Partizana Miloš Milutinović. Desilo se to na stadionu Jugoslovenske narodne armije 12. oktobra 1955. godine, u revanš-meču protiv Sportinga kada je naša legenda zabijala u 15, 29, 64. i 74. minutu; nakon 3-3 u Lisabonu, crno-beli su izvojevali pobedu rezultatom 5-2 i postali prvi tim u istoriji koji je otišao dalje u nokaut-fazi Kupa šampiona (meč u Beogradu igrao se u 15h po centralnoevropskom vremenu, a u Madridu u 16:30h; ostale utakmice tog dana igrane su u večernjim terminima).
Nakon Miloša Milutinovića mnogo je igrača ponovilo ovaj uspeh, mada nijedan u toj prvoj sezoni („Plava čigra“, kako su ga zvali, te je sezone sa osam golova takođe bio prvi u istoriji najbolji strelac Kupa/Lige šampiona). Na tom spisku se nalaze i Bora Kostić, koji je u dresu Crvene zvezde 1957. zabio četiri luksemburškom Stad-Dudelanžu (doduše u kvalifikacijama), Vladimir Kovačević koji je 1963. za Partizan zabio četiri u osmini finala protiv Ženese-Eša, Alfredo Di Stefano dvaput za Real, Žist Fonten za Rems, Šandor Kočiš za Barselonu, već pomenuti Ferenc Puškaš dvaput za Real (da ponovimo, jedini koji je zabio četiri puta u finalu), Euzebio za Benfiku, Zoran Antonijević za Crvenu zvezdu 1969. u osmini finala protiv Linfilda, Jup Hajnkes za M’Gladbah, i drugi.
U eri Lige šampiona, ne računajući kvalifikacije, ovo je izveo Marko van Basten u dresu Milana protiv Geteborga, Simone Inzagi u dresu Lacija protiv Olimpika iz Marseja, Dado Pršo za Monako protiv Deportiva, Van Nistelroj za Junajted protiv praške Sparte, Ševčenko za Milan protiv Fenera, Mesi protiv Arsenala u četvrtfinalu, Mario Gomez za Bajern protiv Bazela, Levandovski za Dortmund protiv Reala u polufinalu, Zlatan za Pari-Sen-Žermen protiv Anderlehta, te Kristijano Ronaldo protiv Malmea (Gomisovih četiri gola na Maksimiru već smo pomenuli).
Postojali su i takvi ljudi koji su uspevali da zabiju pet puta. Prvi je bio Ove Olson, koji je braneći boje Geteborga u sezoni 1959—60, to izveo u kvalifikacijama protiv Linfilda. Ukupno je u Kupu to izvelo deset igrača, među kojima su i Žoze Altafini i Gerd Miler.
Što se ere Lige tiče, u kvalifikacijama se to desilo dva puta: 1999. je Letonac Mihails Miholaps u dresu Skonta zabio pet puta luksemburškom Ženese-Ešu, a David Lafata u dresu Sparte iz Praga 2014. godine Levadiji iz Talina. I na završnom turniru desilo se dvaput: prvi akter je bio Barselonin Mesi a žrtva Bajer iz Leverkuzena u osmini finala 2012, drugi Šahtjorov Luis Adrijano a žrtva BATE Borisov u grupnoj fazi 2014—15.
NAJMLAĐI I NAJSTARIJI
Najmlađi fudbaler koji je postigao gol u Kupu i Ligi šampiona je Peter Ofori-Kvaje; imao je svega 17 godina i 194 dana kada je za Olimpijakos zabio protiv Rozenborga 1997. Najstariji je Manfred Burgsmiler koji je za Verder iz Bremena 1988. zabio protiv Dinama iz Berlina: imao 38 godina i 293 dana. Najstariji strelac u eri Lige je Romin Frančesko Toti, koji je to izveo kada je imao 38 godina i 59 dana, 2014. godine protiv moskovskog CSKA.
Patrik Klajvert je najmlađi strelac u finalu: on je u Beču 1995. protiv Milana postigao jedini gol na meču sa svega 18 godina i 327 dana. Najstariji strelac u finalu bio je Paolo Maldini, koji je za Milan 2005. godine u Istanbulu zatresao mrežu protiv Liverpula u prvom minutu meča: imao je 36 godina i 333 dana; ovaj Maldinijev gol ujedno je najbrži u finalima. Najstariji finalista ikada bio je Dino Zof koji je 1983. branio za Juventus protiv Hamburgera, a da je imao 41 godinu i 86 dana.
Postoje i druge interesantne golgeterske brojke. Recimo, Kristijano Ronaldo i Mesi dele rekord od po 60 golova u grupnoj fazi Lige šampiona. Kristijano je rekorder po broju golova u nokaut-fazi (60) i po broju golova u gostima (55). Isti fudbaler je prvi koji je uspeo da zabije 100 golova u takmičenju, prvi koji je zabio 100 golova za jedan klub (Real) i prvi koji je na svih šest mečeva grupne faze dao barem jedan gol (u ovoj tekućoj sezoni).
Tu priča o njemu ne prestaje jer je dao barem 10 golova u sedam uzastopnih sezona i barem jedan gol na 11 uzastopnih mečeva (od finala prošle sezone pa u prvih deset utakmica ove). Takođe je postizao golove na najviše finala u eri Lige šampiona, na tri meča četiri gola. To ga ne čini najefikasnijim finalistom ikada: tu čast imaju već pomenute legende Reala Puškaš i Di Stefano sa njihovih po sedam golova (Mađar je igrao dva finala: 1960. je dao četiri gola, a dve godine docnije tri; Argentinac je bio strelac na pet različitih finala).
Samo su tri igrača uspela da postignu gol u dva različita finala u dresovima dva različita kluba. Prvo je to pošlo za glavom i nogom našem Veliboru Vasoviću, koji je bio strelac za Partizan 1966. i Ajaks 1969, potom Mariju Mandžukiću koji je to izveo za Bajern protiv Borusije 2013. i za Juventus protiv Reala prošle godine, kom prilikom je Kristijano Ronaldo postao treći igrač u ovoj kategoriji, ali prvi koji je oba puta zabio za pobednički tim. Vasović ostaje jedini koji je u finalima zabijao golove za dve različite ekipe koje su gubile trofej.
Tri golmana su postizala golove u Ligi šampiona. Prvi je Hans-Jorg But koji je sa tri različita tima uvek sa bele tačke, neverovatno ali istinito, uvek zabijao protiv Juventusa. Prvo septembra 2000. u dresu Hamburgera, potom 2002. u dresu Leverkuzena, i konačno 2009. u dresu Bajerna. Sinan Bolat jedini je golman koji je dao gol iz igre u Ligi šampiona, i to 2009. u dresu Standarda iz Liježa a protiv Alkmara. Treći golman u ovoj kategoriji je Vinsent Enjeama koji je penal dao za Hapoel iz Tel Aviva a protiv Liona.
Zlatan je jedini čovek koji je tukao mreže u dresovima šest različitih klubova (i jedini koji je grupnu fazu igrao sa sedam). Raul — za sada jedini koji je zabijao u 14 uzastopnih sezona. Rajan Gigs — jedini koji je bio strelac u ukupno 16 sezona. Kristijano Ronaldo — jedini koji je dao deset golova jednom protivničkom klubu: izveo je to u četiri različite sezone, a žrtva je Juventus. Samo dva puta se desilo da dva igrača iz istog tima postignu po barem deset golova u jednoj sezoni: Mesi i Nejmar za Barsu 2014—15, te Salah i Firmino ove sezone za Liverpul.
Priču o golovima ćemo završiti informacijom o najbržem ikada u Ligi šampiona: u pitanju gol koji je u 10,12 sekundi meča postigao Roj Makaj za Bajern Minhen dana 7. marta 2007. godine protiv Reala.
Iako Kristijano Ronaldo drži rekord po broju pobeda, 99, najviše titula ima Fransisko Hento koji je noseći isti dres Reala uzeo šest pehara: prvih pet, kao i onaj protiv Partizana 1966. godine (bio je jedini iz te zlatne generacije koji je i dalje bio u timu). Isti čovek sa Paolom Maldinijem deli rekord po broju finala u kojima je igrao: osam (prvi sve sa Realom, drugi sve sa Milanom). Samo je Klarens Sedorf osvojio pehar sa tri različita tima: Ajaksom, Realom i Milanom.
OČEVI I SINOVI
Samo je četiri igrača osvojilo Ligu šampiona u dve uzastopne sezone sa dva različita kluba: Marsel Desai sa Marsejom i Milanom, Paulo Souza sa Juventusom i Borusijom iz Dortmunda, Žerard Pike sa Junajtedom i Barselonom, te Samjuel Eto sa Barsom i Interom. Eto je takođe jedini koji je u dve uzastopne sezone sa dva različita tima uspeo da osvoji triplu krunu (državno prvenstvo, državni kup i titulu prvaka Evrope).
Tri para otac-sin su osvajala turnir u dresu istog kluba u razmaku od nekoliko decenija: Manuel Sančis Martinez i Manuel Sančis Ontijuelo za neizbežni Real, Čezare i Paolo Maldini za Milan te Karles i Serhio Buskets za Barsu.
Od golmana, Jens Leman je rekorder po broju uzastopnih mečeva bez primljenog gola: 10. Taj je podvig izveo u dve različite sezone, noseći dres Arsenala. Hajnc Stoj je za Ajaks svoju mrežu u finalima Kupa šampiona sačuvao rekordna tri puta, od 1971. do 1973. Iker Kasiljas najviše je puta ukupno sačuvao mrežu: 56. Od golmana, samo je Edvin van de Sar osvojio pehar sa dva različita tima, prvo sa Ajaksom pa potom sa Junajtedom. Kasiljas je najmlađi golman među osvajačima titule, a Van der Sar najstariji.
Rekorder po broju asistencija je opet Kristijano Ronaldo, 37, dok Džejms Milner drži rekord po broju asistencija u jednoj sezoni: ove tekuće ima devet. Samo je Zlatanu i Nejmaru pošlo za nogom da u jednom meču asistiraju četiri puta, prvom za PSŽ a drugom za Barsu.
Samo tri fudbalera su isključena u finalima Lige šampiona: Arsenalov Jens Leman 2006. protiv Barse, Čelsijev Didije Drogba 2008. protiv Junajteda i Juventusov Huan Kvadrado prošle godine protiv Reala. Timovi isključenih igrača uvek su gubili: zanimljiv podatak za ljubitelje lajv-klađenja. Edgar Davids i Zlatan najviše su puta ukupno dobijali crvene kartone, po četiri, dok je Patrik Vijera jedini igrač koji je „crveneo“ za tri različita kluba: Arsenal, Juve i Inter. Mihael Balak je jedini koji je do četvrtfinala stigao sa četiri različite ekipe: K’Lauternom, Bajerom, Bajernom i Čelsijem.
Za sam kraj, osvrnimo se kratko na trenere. Najviše puta je na klupi u mečevima Lige šampiona sedeo ser Aleks Ferguson (Junajted) — 190 u 20 godina (on je rekorder i po broju pobeda: 114). Zatim dolazi Arsen Venger (Monako, Arsenal) sa 178 u 19 godina.
Potom se nižu Karlo Ančeloti (Parma, Juve, Milan, Čelsi, PSŽ, Real, Bajern) sa 154, Žoze Murinjo (Porto, Čelsi, Internacionale, Real, Junajted) sa 135, Mirča Lučesku (Inter, Galata, Bešiktaš, Šahtjor) i Pep Gvardiola (Barsa, Bajern, Mančester Siti) sa 103, Luj Van Gal (Ajaks, Barsa, Bajern, Junajted) i Otmar Hicfeld (Borusija Dortmund, Bajern) te Rafa Benitez (Valensija, Liverpul, Inter, Čelsi, Napoli, Real) sa 95, i konačno Fabio Kapelo (Milan, Roma, Juve, Real) sa 78.
Karlo Ančeloti i Liverpulov legendarni Bob Pejzli najtrofejniji su treneri Kupa i Lige šampiona svih vremena: obojica su po tri puta dizali pehar, s tim što Ančeloti ima i jedno izgubljeno finale. Pet trenera osvajalo je ovo takmičenje sa dva različita kluba: Ernst Hapel (Fejenord, Hamburger), Otmar Hicfeld (Borusija Dortmund, Bajern), Žoze Murinjo (Porto, Inter), Jup Hajnkes (Real, Bajern) i Karlo Ančeloti (Milan, Real). Samo je Ernst Hapel do finala stigao sa tri različita kluba: pored pomenuta dva tu je i ono sa Brižom koje je 1978. izgubio od Liverpula.
Sedam ljudi osvajalo je Kup odnosno Ligu šampiona i u svojstvu igrača i trenera: Migel Munjoz, Ančeloti, Pep Gvardiola, Đovani Trapatoni, Johan Krojf, Frank Rajkjard i Zinedin Zidan, koji je jedini u eri Lige uzeo dve vezane titule. Jup Hajnkes na klupi Bajerna ima najviše vezanih pobeda: 12, od četvrtfinala u sezoni 2012—13. protiv Juventusa do bezgolnog revanša protiv Sevilje u četvrtfinalu naredne godine.
(O. Š.)
Povezane vesti
Palma je bio veliki ljubitelj fudbala i FK Jagodina: Doživeo je i evropske kvalifikacije, hteo Ligu Evrope
"Rekao sam Platiniju da se kladi na Jagodinu i on izgubi": Palmina hit priča o savetu za predsednika UEFA
Legendarni Pižon o Zvezdi i Ligi šampiona: "Uz navijače do pobede protiv Štutgarta"
<% post.title %>
Milojević pred gostovanje Ubu: Spomenuo Dragana Džajića i Duleta Savića, pa nahvalio Jedinstvo
Video: Sneg i na Čairu: Ništa od fudbala na utakmici Radnički - Čukarički
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
GP
Plava cigra je vecna legenda Partizana! I ne znam zasto ovde izjednacavaju Kup i Ligu sampiona kada su ta dva takmicenja razliciti kao nebo i zemlja, bez obzira sto je liga proizasla iz kupa.
Podelite komentar
Dejan
Izgleda da ce bitniji biti i sutevi u okvir gola fc partizana u tom takmicenju nego li sto je fc crvena zvezda osvojila to takmicenje ali no dobro samo se vi tesite sa cetri gola koji je postigao doticni gospodin sutevima u okvir gola i van njega itd itd dok cemo mi biti upisanoi zlatnim slovima na tom istom peharu
Podelite komentar
Zoran Ivanovic
Zabio?????
Podelite komentar