Neverovatna priča o Salahu: Imao je teško detinjstvo u siromašnom selu, problem sa vojskom, ali ga je to samo očvrsnulo (FOTO) (VIDEO)
Fudbaler koji je trenutno možda i najbolji na svetu, imao je teško detinjstvo i zahvaljujući neverovatnim naporima uspeo je da ostvari svoj san
Mohamed Salah je fudbaler o kome priča cela planeta! Egipćanin igra u životnoj formi i trenutno je možda i najbolji fudbaler sveta, ako računamo formu, golove i sve što prikazuje na terenu.
Na svojoj koži je to najbolje osetila Roma, njegov bivši klub iz kojeg je došao na Enfild. Postigao je dva gola i zabeležio dve asistencije, a da ga Klop nije izveo u 75. minutu pri rezultatu 5:0 za Liverpul, ko zna kakav bi tek debakl zabeležila Vučica, koja je na kraju bez Salaha na terenu u dresu Crvenih, uspela da koliko-toliko ublaži poraz i da ima nadu za revanš u Rimu.
>>> Iz Rome otkrili jak razlog zašto su morali da prodaju Salaha Liverpulu!
Nakon majstorskih golova, Salah se izvinjavao svom bivšem klubu, koji je otkrio zašto je morao da ga proda Liverpulu prethodnog leta. dok su se navijači Liverpula klanjali svom novom fudbalskom bogu.
Egipćanin u svojoj zemlji ima status poput nekadašnjih faraona. Deca ga gledaju kao božanstvo, a nakon što je postao poznat u njegovom rodnom selu otvorena su tri kafića, samo da bi klinci zaluđeni fudbalom mogli da prate svog idola i njegove utakmice.
PUTOVAO 9 SATI SVAKOG DANA DA BI IŠAO NA TRENINGE
Salah je bio predodređen za uspeh, a teško detinjstvo i neverovatna želja da ostvari svoj san, svakodnevno odricanje samo da bi trenirao fudbal, dodatno ga je očvrsnulo i davalo mu je motivaciju za napredak.
Njegovo rodno mesto nalazi se čak četiri i po sata od glavnog grada Egipta - Kaira. Na početku karijere, Salah je morao da putuje čak 4 i po sati u jednom smeru da bi stigao na trening. U autobusu je bio i po 9 sati dnevno, presedao je po tri puta, vozio se po neravnim zemljanim putevima... Sve to jer je voleo fudbal i želeo da uspe.
U školu je išao samo u jutarnjim časovima, i samo je od 7 do 9 ujutru mogao da se posveti knjizi. Sve ostalo bilo je predodređeno fudbalu.
- Prvo sam igrao za klub koji je bio na pola sata od mog sela u Basjunu. Zatim sam potpisao za klub iz Tante, do kojeg sam putovao sat i po, a onda sam otišao u Kairo. Četiri i po sata vožnje u jednom smeru, isto toliko u drugom. Morao sam da izlazim iz škole ranije kako bih stigao na trening. Učio sam od 7 do 9 i to je to. Za taj raniji izlazak sam imao potvrdu iz kluba jer sam do 14 sati morao da budem u opremi, na treningu. Sada bi mi bilo jako teško da nisam postao fudbaler.
- Pet dana u nedelji, svake nedelje i meseca, tri-četiri godine sam tako živeo. Odlazio sam u 9 ujutro, oko 14 sati počinjao a u 6 uveče završiavao i onda se ponovo vraćao kući oko 10 uveče. Jedeš, spavaš i sutra sve ponovno iz početka. I nije to bio samo jedan autobus, često sam menjao 3, 4 i više autobusa kako bih stigao na odredište.
- Bio sam mlad, želeo sam da postanem poseban, slavan, veliko ime u svetu fudbala. Počeo sam od nule, nisam imao ništa, bio sam 14-godišnjak sa snom. Nisam znao šta će biti, ali sam sve ovo jako želeo - otkrio je Salah nedavno u intervjuu za zvanični sajt Liverpula.
PORODIČAN I SKROMAN ČOVEK, VELIKI VERNIK I HUMANITARAC
Mnogi novinari pošli su u njegovo rodno mesto Najrij u potrazi za dubljom pričom o fudbalskom velemajstoru koji je posle 28 godina odveo Egipat na Svetsko prvenstvo, a sada vodi Liverpul ka finalu Lige šampiona.
U Egiptu ga obožavaju, a neverovatno je i u kakvoj je drami golom u 94. minutu odveo svoju reprezentaciju na Mundijal u Rusiji, gde će biti jedna od glavnih zvezda.
I tamo su uspeli da saznaju da je Salah običan narodski čovek, da ga slava nije vinula u nebesa i da je skroman i pošten momak, što je uspeo da sazna i novinar Abdel Fatah Faraj, koji je radio priču u njegovom rodnom mestu.
- Dok su susedna sela imala znakove sa svojim imenima, Najrij nije imao ništa, a tek kada sam pitao taksiste, mogao sam da pronađem svoj cilj. Glavna ulica Najrija je asfaltirana i prolazi kroz polja lucerke i pšenice dok stigne do centra sela. Nije bilo ničeg izuzetnog u njegovoj rodnoj trospratnoj kući. Slična je onima oko nje, spoljna fasada je neofarbana, gvozdena kapija je zatvorena, kao i garaža - opisao je novinar koji je došao u njegovo rodno mesto, koji je takođe prošao i isti put koji je Salah svakodnevno prolazio u oba pravca da bi stigao na treninge.
- Četiri sata puta iz njegovog nekadašnjeg kluba do njegove kuće je bilo iscrpljujuće. A Salah je to svakodnevno radio u oba pravca, samo da bi ostao sa svojom porodicom i bio sa ljudima koji su najvažniji u njegovom životu - opisao je ovaj novinar.
Salah je članovima svoje porodice zabranio da pričaju za medije, a svoj privatni život ne želi da eksponira i o tome se malo zna, iako ostrvski tabloidi redovno pokušavaju da izvuku neke detalje o životu Liverpulove zvezde.
Nikada nije zaboravio svoje rodno selo, i šalje značajnu humanitarnu pomoć u Najrij. Danas oko 400 porodica u selu, gde su udovice, siročad i bolesni i sirijske izbeglice dobijaju njegovu pomoć.
OTVORIO VRATA ZA SVE NA SVOM VENČANJU, ĆERKI DAO IME PO SVETOM GRADU ISLAMA, IMAO PROBLEMA SA VOJSKOM
Salah ima neverovatnu ljubav prema svom selu. Momačko veče je imao upravo u Najriju, kao i medeni mesec sa svojom suprugom Megi. Na svom venčanju 2013. godine je ostavio otvorena vrata za sve koji su želeli da dođu i budu prisutni.
Sa svojom suprugom je dobio ćerku Maku, kojoj je dao ime nakon što je posetio sveti grad muslimana u Saudijskoj Arabiji. Prvotibno je ćerka trebalo da se zove Meka, identično kao i grad, ali je Salah to promenio da ne bi dolazila u vezu sa svetski poznatim kazonom "Mecca Bingo'', zato što je kockanje zabranjeno u islamskom svetu.
Iako je svetski superstar, Salah je morao da služi vojsku, jer po zakonima Egipta svi to moraju da urade, a oslobađa ih samo ukoliko se opredele za obrazovanje. Ali zbog profesionalnih obaveza u mlađim danima tokom života u Egiptu nije uspeo školu da završi u potpunosti, a ni da ispuni sve vojne obaveze.
Zbog toga je u jednom momentu njegova karijera bila ugrožena, jer zbog neodsluženog potpunog vojnog roka nije mogao da igra u Engleskoj. Taj problem se pojavio nakon što je prešao u Čelsi iz Bazela, gde se dokazao kao igrač i na evropskom nivou. Zahvaljujući interveniciji selektora Egipta uspeo je da reši problem po dolasku u London. Dobio je oslobođenje od vojske tako što je ponovo počeo sa obrazovnim programom, koji je zapostavio u mladosti zbog fudbala.
Čelsi ipak nije prepoznao njegov talenat i kvalitet, poslao ga je na pozajmicu prvo u Fiorentinu, zatim u Romu, koja ga je i otkupila. Da bi ove sezone zaigrao za Liverpul nakon transfera od 42 miliona evra.
Prema statistici Salah je najbrži fudbaler planete. Ove sezone je za Liverpul dao 43 gola. Oborio je gotovo sve klupske rekorde, a nadomak je i da obori rekord legendarnog Jana Raša, koji je u sezoni postigao 47 golova za Crvene.
Malom klincu koji je nekada putovao po 9 sati svakog dana da bi radio ono što voli - igrao fudbal, konačno se ostvario san. Postao je jedan od najboljih fudbalera na svetu!
Sada on živi svoj san i ostvaruje snove nekim klincima i navijačima slavnog engleskog kluba, koji se vratio na mesto koje mu pripada - u sam evropski vrh!
VIDEO Dok se neko podiže i gradi kao igrač nekima ni svi uslovi nisu dovoljni:
(Telegraf.rs)
Video: Najbrži gol Superlige: Cvetković za 9 sekundi matirao golmana
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
S.. l...
A ne napisaste jel izlazio po splavovima,bancio I pijancio sa starletama e zato cemo u Rusiji da najebemo samo zbog nasih nazovi zvezda a u stvari najobicniji sarlatani koje vise niko za ozbiljno ne uzima...
Podelite komentar
S
Bravo Salah!:)
Podelite komentar
Mlj1228
On je bar imao kucu na dva ili tri sprata , metalnu kapiju i garazu . Nije to beda . Da je ziveo u catmari na osamsto metara nadmorske visine , gde su nekada prvi snegovi padali i poslednji odlazili , i jedan limeni crni sporet (stednjak) koji je toliko dimio, da smo na minus 15 º morali otvarati prozore i vrata , inace bi se pogusili . Skola je bila udaljena 5 km. gde nije bilo nikakvog prevoza , a i da ga je bilo , neznam kako bi se probio kroz sneg koji je prelazio jedan metar. O gladi i nemastini da ne govorim . Troje dece , dve stare osobe i moja majka , koja je bila srcani bolesnik . Otac je nastradao u svojoj 35. g. Posle njegove smrti , kao ni pre , niko nije bio zaposlen u drzavnoj ustanovi , vec smo svi preko leta radili u nadnicama kod imucnijih ljudi , kako bi preziveli zimu . I ja sa putovao trdeset km. dok sam zavrsavao zanat , ali ne autobusima , vec teretnim vozovima i to u strazarnicama , ili ispod vagona , sav umazan . To je bilo tesko detinjstvo , i najgora beda !!! . Mogao bi napisati jedan tuzan roman o mom teskom detinjstvu , ali sam na kraju i ja donekle uspeo .
Podelite komentar