Romin fotograf plakao dok je slikao istorijski momenat Totijevog oproštaja, a reči velikana su ga potpuno rasturile! (VIDEO)

Fabio Rosi, fotograf Vučice, imao je zadatak karijere kada je morao da isprati oproštaj legende Frančeska Totija.

"Morao", zvuči možda malo i rogobatno, kada se zna sa kakvim je uživanjem Rosi pristupio ovom zadatku...

Preporučujemo

Nije mu teško palo rano ustajanje, jer je u domu Princa Rima trebalo da bude već u 7.30 tog dana, kada je Frančesko odigrao poslednje minute u pobedi nad Đenovom sa 3:2 na Olimpijskom stadionu.

Foto: AP/Tanjug

Ujedno je overeno mesto u Ligi šampiona ove godine, iza Totija je ostalo 25 godina fudbala, 786 mečeva i 307 golova, a taj duel je bio poseban i za Fabija, koji je zajedno sa ocem Lusijanom bio zadužen za fotografisanje.

Za klupski sajt Rome, on je ispričao kako je izgledao ceo oproštajni dan.

- Imam oko 10.000 momenata sa oproštajne utakmice, od toga sam izabrao oko 1.000. U klubu su insistirali da svakako sačuvam originale, pa su na bezbednom. Imam tačno 6.824 fotografije od momenta kada je sudija Taljavento odsvirao kraj meča. Uradili smo sve kako bismo sve učinili besmrtnim, otišli smo i navečeru sa njim posle utakmice. Moj odnos sa Totiejm se promenio posle toga....

Foto: AP/Tanjug

U kom smislu?

- Teško je objasniti, malo se osećam uvrnuto svaki put kada kažem to, ali sam uvek osećao da postoji barijera među nama, iako se znamo jako dugo.

- Uvek sam ga prvo gledao kao kapitena Roma, malo sam se osećao neprijatno kada je trebalo da razgovaram sa njim. Taj momeat 28. maja je sve promenio, probili smo led između nas i sada smo mnogo bliži.

On je objasnio koji je momenat u pitanju.

- Da li znate fotografiju kada sedi na stepenicama koje vode ka svlačionici, zagledan je u daljinu, moemnat pre nego što će istrčati na teren na svoju ceremoniju? Dok sam gledao u objektiv i taj prizor, nisam mogao da zaustavim suze. Morao sam da se odmaknem, bio je to spontani momenat. Sve tenzije koje su postojale među nama su splasnule, okrenuo se samo ka meni i rekao: Hej, nemoj i ti, nije još gotovo.

- Jedini put kad sam bio tako emotivan je kada su mi se rodila deca, Dijego i Eva.

Foto: AP/Tanjug

Zašto je seo na te stepenice?

- Trebalo je da ga sačekamo, spiker je imao zadatak da ga vrati na teren. Posle meča, otišao je u svlačionicu, promenio je dres ispred, kada je izašao, samo je seo. U tom momentu 24 godine karijere prošlo mu je pred očima.

- Ta fotografija sumira sve savršeno, šteta što nije konkurisala za World Press nagradu. Mislim da je to sramota, jer su te oči rekle sve, to su bile oči svih Romanista tog dana.

Foto: AP/Tanjug

Kada zatvoriš oči, vratiš se u 28. maj, šta pada na pamet?

- Definitivno kako nas je pozdravio kada smo došli kod njega kući da zabeležimo ceo dan. Mnogi su čekali na njegovoj kapiji kak bi ga videli i pozdravili ga na dan oproštaja. Bili su tu mnogi od svitanja, bilo je lepo kada je mu je ćerka Izabel donela kopačke, ili kad je otišao da poljubi Kristijana i Šanel pred spavanje. Bilo je jednostavno divno, kakav je Frančesko takođe.

Ceremonija posle meča je takođe bila jednostavna.

- Svaki put kada se setim toga plačem. Osećanja su jača od mene, verujte mi, desilo se mnogo puta od tog maja. Događaj je bio organizovan savšreno, sve je urađeno u pravom tajmingu, rezultati su bili savršeni.

Foto: AP/Tanjug

Kakav je bio Toti kada ste došli kod njega, kada ste samo vi bili kod njega kući?

- Bio je malo napet, videlo se da nije mnogo spavao prošle noći. Imao je na sebi već trening opremu i bio je spreman da ode u Trigoriju. Kroz sve vreme je kod sebe imao antistres sitnice, govorio je sa Ilari, šalio se, ali je bio malo zgrčen. Kada je mala Izabel došla i zagrlila ga, potpuno se opustio.

- Još jedna fotografija na koju sam posebno ponosan je ona kada je poslednji put kao igrač ušao u Centro Sportivo Fulvio Bernardini. To mu je bio dom od 1989. To je bio poseban momenat. De Rosi ga je čekao prvi.

Šta ti Toti znači?

- U suštini, Toti je Roma. Šalio sam se sa njim više puta da bi ispod Vučice trebalo da se nađu Romul i Frančesko, a ne Romul i Rem.

(Telegraf.rs)