Svi Krstajićevi rezovi i odluke u poslednjih 10 godina koji su bili pun pogodak!

Svaki rez boli, najviše onaj koji nastupi prvi, ali je on u nekim situacijama definitivno potreban. Pogotovo ako je on sredstvo za ostvarenje konačnog cilja.

Preporučujemo

Tako je i rez Mladena Krstajića, koji je na okupljanju fudbalske reprezentacije Srbije oduzeo traku Branislavu Ivanoviću i dao je Aleksandru Kolarovu, ''zaboleo'' jedan deo srpske i sporstke javnosti.

>>> Banetu je već jednom oduzeta kapitenska traka zbog sukoba sa selektorom, a zamenio ga je baš Kolarov! (VIDEO)

Selektora su mnogi osudili, tvrdeći da je samo pion u jednoj šahovskoj partiji. Međutim, Krstajić je tokom svoje karijere pokazao da je možda sve, samo ne nečija marioneta i neko ko nema hrabrosti da sam donosi teške odluke.

Uostalom, to je i potvrdio godinama unazad. Njegovo JA je bilo samo njegovo i svi rezovi i odluke koje je doneo, počevši od povratka u Partizan, ispostavile su se kao mudri potezi.

U leto 2009. godine ''presekao'' je i odlučio da dres Šalkea zameni onim crno-belim, Partizanovim. Uprkos tome što je na stolu imao ponude iz Bundes lige i PSV-a. Priznaćete, malo ko bi se odlučio na takav potez, da iz sređene sredine dođe u tadašnji javašluk zvani ''srpski fudbal''.

Foto: Profimedia/AFP

- Došao sam da pomognem Partizanu da se plasira u Ligu šampiona - rekao je Krstajić tada. Uspeo je u tome, a povrh svega ''podigao'' je Stefana Savića za kog su crno-beli uzeli ozbiljne novce.

Nakon što je završio igračku karijeru, Krstajić je postao sportski direktor Partizana i nedugo zatim pokazao da nije ničija marioneta. Javno je stao na stranu trenera Aleksandra Stanojevića, iako je nasuprot njemu bio predsednik Dragan Đurić.

Zapretio je ostavkom ako Stanojevića otpuste i barem nakratko primirio strasti. Međutim, nije želeo da ćuti.

- Vreme je da padnu maske. U redu je kada se za sportske neuspehe krivi sportski sektor, a kada uspeha ima onda predsednik izađe u javnost i priča samo o sebi. Neka predsednik vodi klub, neka bude i trener i menadžer i direktor. Menadžer i jeste pošto on završava sve transfere što se tiče prodaje. Onda nama baci novac da u minut do 12 kupimo igrače. Rekao je da nema para od Lige šampiona. Pa gde su pare? Zarađeno je 15 miliona prošle godine. I opet smo mi iz sportskog sektora zaradili. Ponosno mogu da kažem da sam bio kapiten te ekipe. I Stanojević je uveo ekipu u Ligu šampiona

- Svaki prelazni rok ispada kao da smo krenuli na neke izbore. Ja nikada nisam bio na izborima, niti sam kada gladao. Ja nisam politički opredeljen, niti ću ikada biti. A u našem klubu kao da je izborna kampanja. Da li je ljudima dosadno što je mirno, da nisu navikli da je mirno, da nemaš prelazni rok svake godine, da napraviš neku koncepciju da to traje? Nisam više siguran šta ko o čemu misli. Gde god sam bio u Srbiji čist mi je obraz gde god se pojavim. Svi govore svaka čast. Bio sam i u Banjaluci i u centralnoj Srijii. Čist mi je obraz bio i posle Genka jer smo igrali dobro i protiv Šamroka jer smo nesrećno ispali. Nama je to najteže palo, može da priča ko šta hoće. Prvo igračima, pa sportskom sektoru i naravno navijačima. A ostali su se krili iza nas. E ne može više. Kada budu donosili 80% para u Partizan kao što sportski sektor donosi, na čelu sa omladinskom školom koja je svake godine izbaci nekog talenta u prvu ekipu. Kada donesu 5 miliona u klub onda mogu da pričaju šta su uradili.

Foto: MNpress

- A ne kada je loš rezultat, sportski sektor je kriv, kada je dobar, onda je uprava sve obezbedila. Čast izuzecima. Čista mi je savest. I dalje ležem u krevet mirno, i ustajem mirno. Vozača imam samo kada mi nametnu da ga imam, inače sam se vozim po Srbiji. Bez obzira na moju karijeru koju sam imao, o kojoj drugi treba da pričaju, namam kompleks da se bilo gde pojavim sam i da glumim neku facu. Mogu da sednem i da popričam sa bilo kim, bilo da on ima ili nema para. E to mi je najveća zahvalnost za ono što sam radio. Ne kažem da sam idealan, uvek se trudim da budem bolji. Ali da te neko omalovažava mislim da je smešno. Ako treba napravićemo kampanju pa ćemo da budemo kao političari - govorio je Krstajić te 2011. godine.

Iako je izašao u javnost i otkrio istinu, Krstajić tada nije bežao od rada sa Upravom. Smatrao je da mogu da funkionišu i da je uz dogovor sve održivo. Ipak, smenjen je jer nije želeo da se izvini čelnicima kluba za sve ovo što je rekao.

U januaru 2015. godine preuzeo je Radnik iz Bijeljine. Klub koji je bio u rasulu i na pretposlednjem mestu Premijer lige BiH. Na Skupštini kluba, koja je održana prvi put posle osam godina, Krstajić je rekao da mu je glavni cilj da podigne Radnik na noge i da ojača omladinsku selekciju.

I, gle čuda! Radnik u maju 2016. godine osvaja Kup Bosne i Hercegovine i izlazi u Evropu. Već sledeće godine optužili su ga da previše forsira Muslimane u klubu i pominjalo se da bi mogao da napusti Radnik.

- Dok sam na čelu kluba, a tu ću biti sve dok me ne oteraju, igraće se onako kako ja budem svirao. Odrastao sam u multietničkoj sredini, igrao i živeo u velikim evropskim gradovima i ne želim uopšte da budem deo bilo kakvih priča koje imaju veze sa nacionalizmom. Čovek sam od sporta, politikom se nisam i nikada neću baviti, a još jednom ću ponoviti, dok se pitam za nešto u Radniku će igrati samo igrači koje ja i moji saradnici dovedemo. Kako se oni zovu, šta su po nacionalnosti, uopšte nas ne interesuje - rekao je selektor tada.

Selektor Mladen Krstajić: Kolarov kapiten, Matić zamenik kapitena:

Zanimljivo, Krstajić je upravo na dvojici fudbalera koji su Muslimani zaradio 1.8 miliona evra Radniku. Šerbečić je otišao za milion maraka u Rozenborg, a Memišević za 200.000 manje u Groningen. To su ujedno i dva najveća transfera fudbalera u BiH od 2016. godine.

Dakle, ponovo je pogodio sa odlukom. Nije dao nikome da mu se meša u posao, gledao je situaciju isključivo fudbalski i zaradio je ogroman novac za klub kao što je Radnik.

Odluka da Bane Ivanović više ne bude kapiten je obrazložena rečenicom da su to neke intrene stvari reprezentacije. Krstajić sasvim sigurno zna zašto je to učinio, kao što je u poslednjih 10 godina tačno znao šta radi.

Od osude jednog dela javnosti i sportskog sektora definitivno ne može da pobegde, ali na njemu je ''da postavi čvrst temelj od cigala koje su drugi bacali na njega''. Za čoveka koji to ume, onda možemo da kažemo da je uspešan čovek.

Uspešan čovek je ključ za uspešan projekat, a svaki uspešan projekat pre svog završetka izgleda kao potencijalna katastrofa. Poznato, zar ne?

(M. M.)