Ovako bi izgledao stadion Obilića da je izgrađen do kraja: Da nisu ubili Arkana, bio bi najlepši u Srbiji! (VIDEO) (FOTO)
Fudbalski klub Obilić je pre skoro 20 godina bio je prvi i za sada jedini klub koji je uspeo da prekine dominaciju Zvezde i Partizana kada su u pitanju šampionske titule od raspada Jugoslavije.
Izuzev večitih rivala, jedino je ekipa sa Vračara u sezoni 1997/98 uspela da osvoji titulu. Bilo je to zlatno doba ekipe osnovane 1924. godine, koja je 2015. godine faktički prestala da postoji.
Preporučujemo
Zna se koliko će tačno igrača Zvezda dovesti u januaru! Terzić detaljno o transferima, skautingu i najvećem promašaju (VIDEO)
U Zvezdi već trljaju ruke čim su saznali koji klub se interesuje za Boaćija!
Do tada je nekadašnji šampion igrao ''Beton ligu'', gde je tavorio na dnu, ali je zatim i definitivno raspustio fudbalski tim i nije imao nijednu selekciju, od seniora do petlića.
Klub nije ugašen, ali se nigde više ne takmiči, što je prava katastrofa za jedan fudbalski klub. Obilić postoji na papiru, a jedina zarada je iznajmljivanje stadiona. On je ostao poslednji branik gašenja tima, koji je krajem devedesetih igrao kvalifikacije Lige šampiona protiv Bajerna iz Minhena.
Taj stadion je ostao nedovršen, sa dve izgrađene tribine na istoku i zapadu i kao takav ima kapacitet 4.508 gledalaca. Često su tu u poslednjih nekoliko sezona igrali i Zvezda i Partizan, kada stadioni Voždovca, OFK Beograda, Rada... nisu ispunjavali uslove za odigravanje mečeva Superlige.
Da se zlatno doba Obilića nastavilo, pod upravom Željka Ražnatovića Arkana, i stadion bi imao potpuno drugačije ''ruho''. Bile bi izgrađene i južna i severna tribina, koje bi zapravo i bile najvećeg kapaciteta, pa bi ukupan kapacitet stadiona bio 16.200 gledalaca.
Bio bi to sasvim sigurno najlepši, najmoderniji i najfudbalskiji stadion u Srbiji, sa pokrivenim tribinama, koje bi bile tik uz teren, po ugledu na stadione u Engleskoj.
Za izgradnju čitavog stadiona u ulici Gospodara Vučića trebalo je oko 25-30 miliona tadašnjih nemačkih maraka.
Arkan je imao ideju da već nakon 2000. godine Obilić ima gotov novi stadion. Da nije ubijen početkom te godine, 15. januara, verovatno bi i uspeo u tome i Obilić bi sasvim sigurno imao jedan od najmodernijih stadiona u Srbiji, ali i u regionu.
Pogledajte kako danas izgleda stadion Obilića:
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Pevač otkazao učešće na Montesongu! Umesto na takmičenje, došao na Marakanu! Poveo i sina, au, koliko liče!
Stadion u Priboju nosiće ime po legendarnom napadaču Partizana
Veljko Ražnatović pokazao bogatstvo, drži ga u rukama: Njegova objava izazvala reakcije, tiče se i Bogdane
<% post.title %>
Palma je jednom prilikom otkrio detalj iz braka Cece i Arkana: "Prisustvovao sam kada mu ona kaže..."
Video: Barcokas u neverici kad je čuo pitanje na konferenciji: "Da li je ovo novinar ili navijač Partzana?
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Тарми п.ф.к
Каква вајда? Ено и у смедереву љепотан од стадиона , па зврји празан ...Скромније , а модерније то је поента !!Попут објекта у милановцу..
Podelite komentar
Pantagruel
Мало сутра би успео. Није успео да изгради све трибине зато што је, када је кренуо да копа темеље за њих, наишао на огромне количине људских костију, закопаних између Стадиона и Архитектонске школе "Војислав Илић". У питању су жртве партизанског стрељања, након ослобођења Београда (20. октобра 1944). Причао ми је деда који је преживео те дане да су стрељања обављана изнад кратера насталог од експлозије велике савезничке бомбе. Ту су заједно стрељали Руси и наши, а вршили су размену заробљеника (тако да наши стрељају наше грађане осумњичене да су радили за Недића, Дражу или Немце), а Руси своје (емигранте, белогардејце и чланове Козачког корпуса који је ратовао за Немце). Каже деда да су по његовој процени ту побили око 600 људи, а на крају њихова тела затрпали земљом и поравнали тенковима.И да не буде забуне, мој деда није био буржуј и мрзитељ комуниста, него напротив, тапетарски шегрт и њихов симпатизер. Као добровољац је отишао на Сремски фронт, тамо био рањен, па остао војник све до 1949. И у току боравка у војсци, примљен у партију (на основу препоруке другова). Није писао молбу да га приме, него су га други запазили, препоручили и само известили да је примљен.
Podelite komentar
Blok
Na zalost i ovakav kakav je i dalje je jedan od najlepsih u Srbiji
Podelite komentar