NAJJAČI ČOVEK NA SVETU JE HODAO BEOGRADOM: Nosio je kao od šale 450 kg, nisu verovali da neko može toliko da bude snažan!

U Beogradu između dva rata, najjači ljudi su nosili nadimak ''obalaši'', jer su na tadašnjem savskom pristaništu istovarivali brodove, a taj težak posao mogli su da rade samo oni koji imaju kolosalnu snagu.

>>> Skupili se da vežbaju bilder, dizač tegova, strongmen i powerlifter! Šta mislite ko je najjači? (VIDEO)

Oni nisu trenirali sa tegovima, to tada nije bilo ni popularno u Beogradu, samo su nosili teret i tako razvijali svoj već genetski određen potencijal za snagu. Nema sumnje da bi ovi ljudi danas razbili u snazi sve bildere, strongmene, power liftere.

Ovo je priča o jednom od najjačih ljudi na svetu toga vremena koji je živeo u Beogradu

List ''Vreme'' je 1937. godine opisao ''silazak sa trona'' Steve Tomasovića Crnog, koji nije uspeo da prenese čeličnu kasu koja je odnekud doplovila u Beograd i težila 450 kilograma. Crni je do tada važio za najjačeg među amalinima, ljudima koji su se bavili ovim, nosačkim poslom.

Novinari ''Vremena'' zabeležili su da je Steva došao u Beograd iz Omiša, da je punu deceniju bio najbolji amalin u gradu i da se znalo, ako već postoji veliki teret, da će ga on sigurno''savladati''.

Međutim, džin iz Omiša je posustao i rekao ono što niko nije očekivao: ''Ne mogu''.

Svi su očekivali od ovog Golijata da će uspeti da savlada i ovaj težak teret, s obzirom da mu je to već desetak godina uspevalo, ali ovog puta su se uzdasi razočaranja i sažaljenja međusobno isprepletali.

Foto: Vecernje novosti

Ante Matekalo, novinar koji je u međuratnom gradu bio jedan od najboljih reportera, pažljivo je pratio epilog priče, i novog junaka koji će savladati težak teret traži među Tetovcima, kojih je bilo, kako beleži novinar, pedesetak.

- Špediteri su govorili pred nosačima kako su ''ženetine, a ne ljudi'', pokušavajući da nađu čoveka koji bi bio u stanju da se suprotstavi ovakvom izazovu, i najzad je Bajram Uzeirović rešio da se okuša. Malo pomalo, čučnuo je Bajram pod čeličnim teretom, dok su mu posmatrači nagoveštavali kako će ''mu to biti grobnica''. Pa ipak, na zaprepašćenje okupljenih, odneo je pretešku kasu na odredište - piše Matekalo. I dalje nastavlja.

- Steva Crni prihvatio je poraz rečima:

- Odnese, boga mi. Zatim je kažu, otišao u kafanu ''Kod Šibenika'', i ''ludački'' je pio jer je trebalo utoliti žalost. Dva dana se nije treznio, a u pristaništu se već pročulo da je mladić iz Tetova zamenio Dalmatinca - pisao je Ante.

Foto: Večernje novosti

Javnost je ljude koji su angažovali amaline znala kao ''kaparaše'' i oni su, kako novinar opisuje, ''gospodari dušom i telom'' nosača.

Bili su smešteni na levoj strani Zemunskog mosta (na levoj savskoj obali), a ''kaparaši'' su nemilosredno gospodarili i njihovom dušom - kako je sažaljivo primetio Matekalo.

Mladić iz Tetova, Bajram otvara dušu i kaže kako je pelivan ( rvač ) koji je u svom kraju neprikosnoven. Tada je imao 27 godina, a pelivansku veštinu je izučio u selu Tenovo kod Tetova, kod izvesnog Ismaila. Od 1928. godine srpski pelivani su mu priznali da je zaslužio pelivansko ime.

- Bajram nikada nije bio pobeđen. Nije dopustio da ga savladaju ni na jugu, ni ovde, na Savi. Seća se Bajram bučnih pelivanskih sabora. Pa pominje vašare, sabore... Po dvadeset pelivana odjednom, rvanje od jutra do mraka. Bilo je lepo ali i teško. A ovde, na Savi, ovde je još teže - piše novinar Matekalo. I kaže kako amalin ''od šale'' podigne 380 kilograma, a uspeva da se izbori i sa teretom težim od 400 kila. Nije opisao tačno na koji način je Bajram to činio, s obzirom da je današnji svetski rekord u dizanju tegova znatno manji.

Ovaj težak posao je Crnog i Bajrama bar neko vreme odveo u legendu, kao najsnažnije Beograđane.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)