"Brojim stanove, jedan, dva, tri, četiri, pet, svi u centru grada": Verica Rakočević se vozila gradskim autobusom, pa napisala kako je stekla imovinu (VIDEO)

Kreatorka Verica Rakočević poznata je kao neobična i osoba "bez dlake na jeziku". To je potvrdila još jednom kada je ušla u gradski autobus u Beogradu, upalila kameru vozeći se na prvom sedištu i odmah to podelila na svom instagramu.

Ponesena doživljajem iz prevoza napisala je sledeće pismo:

Preporučujemo

- Jutro, šest i trideset. Čaroban izlazak sunca koje obasjava moju terasu puni me energijom, za dan koji će biti jako naporan i stresan. Veljko spava i žao mi je da ga budim da bi me samo odvezao do grada. Valjda je to ljubav, kočoperne i nabeđene "dame" bi zgroženo vrisnule i konstatovale da je to njegova dužnost.

Ulazim u autobus u kome trešti muzika, žena do mene umorna od života, raščupana drema, a ja da me ne bi njena tuga potresla u mislima vratim život trideset pet godina unazad. Svojim rukama, voljom i ljubavlju prema ovom poslu, zaradila sam čitavo bogatstvo. Brojim stanove, jedan, dva, tri, četiri, pet, svi veliki, salonski u centru grada.

Pošteno (i to je bilo moguće u Jugoslaviji) bez ičije pomoći, bez dodvoravanja sistemima koji su se menjali. Svoja, tvrdoglava, uporna, vredna i čestita. Vukli su me na dole, osporavali, pripisivali lažne donatore i tako mi davali, meni sa kosovskim genima pogonsko gorivo da kao furija idem napred.

Veljko je kreatorkina ljubav i podrška; Foto: Telegraf

Uvek dečje naivna, verovala da će doći vreme u kome će se vrednovati trud, poštenje i rad. Ulazući u brend sve što sam zaradila, misleći da novo vreme donosi trijumf, svi ti lepi stanovi kojima su sada moja deca mogla da se ponose, sav moj rad zbog koga su bila uskraćena za moje prisustvo, otišlo je u ruke nekih poput onoga koji je iz patika uskočio u Armani odela, vile i džipove. Samo sam se blago nasmešila i konstatovala da mi nije žao - napisala je Verica i potom nastavila:

- Spremam proslavu rada kojoj se neizmerno radujem, kvalitetni ljudi koji poštuju to što sam i šta sam velikodušno pomažu da to bude moj emotivni trijumf. Ne dodvoravam se nikome, stojim iza svakog svog stava, Veljko sigurno sada već budan radi na muzici sa revije. Stižu poruke od dece da su dobro i da me vole.

 

Jutro, sest i trideset.Caroban izlazak sunca koje obasjava moju terasu puni me energijom za dan koji ce biti jako naporan i stresan, Veljko spava i zao mi je da ga budim da bi me samo odvezao do grada.Valjda je to ljubav ,kocoperne i nabedjene”dame” bi zgrozeno vrisnule i konstatovale da je to njegova duznost. Ulazim u autobus u kome tresti muzika, zena do mene umorna od zivota, rascupana drema a ja da me ne bi njena tuga potresla u mislima vratim zivot trideset pet godina u nazad.Svojim rukama , voljom i ljubavlju prema ovom poslu, zaradila sam citavo bogatstvo.Brojim stanove, jedan, dva,tri, cetiri, pet, svi veliki , salonski u centru grada.Posteno(i to je bilo moguce u Jugoslaviji) bez icije pomoci, bez dodvoravanja sistemima koji su se menjali.Svoja, tvrdoglava, uporna, vredna i cestita.Vukli su me na dole, osporavali, pripisivali lazne donatore i tako mi davali, meni sa kosovskim genima pogonsko gorivo da kao furija idem napred.Uvek decije naivna, verovala da ce doci vreme u kome ce se vrednovati trud, postenje i rad.Ulazuci u brend sve sto sam zaradila, misleci da novo vreme donosi trijumf, svi ti lepi stanovi sa kojima su sada moja deca mogla da se ponose, sav moj rad zbog koga su bila uskracena za moje prisustvo otislo je u ruke nekih poput onoga koji je iz patika uskocio u Armani odela, vile i dzipove.Samo sam se blago nasmesila i konstatovala da mi nije zao. Spremam proslavu rada kojoj se neizmerno radujem, kvalitetni ljudi koji postuju to sto sam i sta sam velikodusno pomazu da to bude moj emotivni trijumf.Ne dodvoravam se nikome, stojim iza svakog svog stava, Veljko sigurno sada vec budan radi na muzici sa revije.Stizu poruke od dece da su dobro i da me vole.Gospodja pored mene me blago prodrma uz molbu da se pomerim da prodje i dalje pospana.Tu sam, beogradsko jutro zagusljivije od mirisa mog dvorista.Silazim na sledecoj stanici, pogledam u nebo i skupljenih dlanova zahvalim Bogu na ovome sto sam i sto mi je podario. PS ovo je izletelo iz mene u jednom dahu pa se izvinjavam ako ima slovnih i gramatickih gresaka.Објава коју дели Verica Rakocevic (@verica.rakocevic) дана 21. Авг 2018. у 12:50 PDT

Gospođa pored mene me blago prodrma uz molbu da se pomerim da prođe i dalje pospana. Tu sam, beogradsko jutro zagušljivije od mirisa mog dvorišta. Silazim na sledećoj stanici, pogledam u nebo i skupljenih dlanova zahvalim Bogu na ovome što sam i što mi je podario - završila je ona svoje pismo.

VIDEO Buba Koreli: Mi smo ove pare zaradili, svako ko me razapinje, nek mi se k**ca napuši!

VIDEO: Ruskinja u prste stavila 2000 evra samo da bi lakirala nokte

(Telegraf.rs)