Sinana su čuli i razumeli i oni koji ga nisu slušali: Verovatno najemotivniji tekst o čuvenom pevaču koji ste ikada pročitali

Sinan Sakić publici je davao i srce i dušu, Foto: Images

Smrt Sinana Sakića, jednog od najvećih pevača narodne muzike, koji je posle duge i teške bolesti preminuo 1. juna u Beogradu u 62. godini života, pogodila je sve njegove kolege, sve one koji su voleli kralja narodne muzike, koji su voleli njegove pesme, koji su voleli njegove suze i njegovu dušu. Rastužila je čak i one koji nisu. A svi su jako dobro znali ko je Sinan.

Preporučujemo

Sinana su mnogi nazivali "dušom od čoveka" koji je iskreno iznosio svaku reč svoje pesme, ostavio srce na bini i uveselio brojne generacije, međutim, kako to uvek biva za svako ljudsko biće, brojni su mu tražili manu, tražili "mrlju" u karijeri... Ipak, činjenica je da Sinan svojom pojavom, glasom i pevanjem nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Napustio je binu, publika ga je vratila, a onda je izgovorio... Naježiće vas Sinanove poslednje reči na oproštajnom koncertu na Tašu! (VIDEO)

Sinan Sakić bio sastavni deo čuvenog "Južnog vetra" sve do 2001. godine, Foto: ATA Images

Sinana su voleli i oni koji nisu slušali njegovu muziku. Poštovali su ga i oni koji se nikada nisu napili uz "Ej, otkad sam se rodio". Čak i oni koji nikada nisu dočekali jutro uz "Zoko, moja Zoko", "Sunce moje", "Sudbina me na put šalje", ili uz neku "Lepu do bola". Dotakao je onu jednu nit kod doslovno svake osobe. Nema onoga ko ne zna bar jedan stih njegove pesme, ko ne zna da je Sinan pevao iz duše, da je pevao srcem, ko ne zna da je punio klubove, stadione i hale. Ko ne zna da njegove pesme pričaju zapravo tužne priče. Ko ne zna koliku je emociju Sinan poklanjao na svojim koncertima. Svaki put kao da je prvi put.

Tekst Jovane Gligorijević možda i najbolje svedoči o tome koliko je Sinan živeo za pesmu i publiku kojoj je želeo da se vrati i dok se borio sa opakom bolešću, ali i koliko je njegova publika živela za njega, opisuje jedan koncert u Švajcarskoj, na kojem je Sinan bio zajedno sa Džejem. Osim toga, naredni redovi govore i o tome koliko su ga voleli i oni koji ga, zapravo, nisu voleli.

Džej zaplakao ispred kuće Sinana Sakića: Otišao je moj prijatelj, mnogo mi je teško... (VIDEO)

"Dakle, Džejev koncert je tekao tako kako je tekao, a onda se pravo sa aerodroma, posle tezge u nekoj Švici, bunovan i neispavan, na sceni pojavio Sinan Sakić i uzeo mikrofon. U publici su sedeli oni nabildovani ćelavi klinci u kožnim jaknama sa ranflom, koje se verovatno više ne proizvode, klinci koji ne izgovaraju reči nego tek pojedine slogove, za koje sam mislila da će nas do kraja koncerta upucati samo zato što se vizuelno tu ne uklapamo.

Za njih čujete tek kad u nekoj kafani na magistralnom putu sevnu varnice, potegnu se flaše i noževi, pa u novinama piše da je taj i taj "podlegao povredama". Oni nisu iz provincije, nego sa oboda, iz još većeg mraka, nadomak jakih svetala velikih gradova, a nikad stvarno u njima, rođeni i ostali u limbu između dva sveta. Oni su pali u trans kad se na sceni pojavio Sinan. Jedan njegov znak rukom i u sali je zavladala mrtva tišina. Tek kad im je opet rukom pokazao da mogu, zapevali su zajedno sa njim.

Sinan Sakić je često plakao dok je pevao na svojim koncertima, Foto: ATA Images

Ne znam šta je pevao, ne poznajem repertoar, ali bilo je u tome nečeg duboko strašnog. Odjednom mi se otvorio i razbistrio čitav kosmos života na margini, ta prava muka i tuga, sluzavo blato na ulicama koje čekaju davno obećani asfalt, od niskog napona žmirave sijalice u kućama okruženim stovarištima, perionicama i propalim fabričkim pogonima. I, naravno, kafanama, sa podovima od golog betona, neispravnim instalacijama i zarđalim čučavcima. To su one u kojima se služi samo veliko pivo i samo turska kafa.

Sinan Sakić, glasom, pojavom i životom, neraskidivi je deo tog sveta, iako je sigurno da njegova publika dolazi i iz drugih svetova, krugova i slojeva. Njegov nenaviklom uhu teško podnošljiv glas sinteza je zvuka, mirisa i sivila mesta na koje fin svet ne samo da ne zalazi nego ne želi ni da zna da postoje. Njegove grimase i trzaji dok peva otelotvoreni su jauk i grč onih koje je život pošteno izudarao, a koji nikada nisu imali vremena i prilike da se zagrcnu od toga, jer za drugo i ne znaju.

Sinan Sakić primljen je na Klinički centar 27. aprila, Foto: Telegraf

Te večeri, Sinan je bio most između svetova, jer sam zbog njega, iz svoje realnosti u kojoj šansi, mogućnosti i nade nikad nije manjkalo, spoznala onaj drugi svet u kom baš toga nema ni od korova. Zato nije slučajno da baš on peva jedan od najlepših stihova u novijoj narodnoj muzici, stih u kom očajnik nalazi način da sebi stvori nadu premeštajući realnost iz života u pesmu: Nije htela u životu, bar u pesmi nek' me voli.

Rekoše mi da Sinan često plače dok peva, u šta sam se, zahvaljujući Jutjubu, uverila.

Sinan Sakić rođen je 13. oktobra 1956. godine u Loznici, Foto: Telegraf

Sinan zna o čemu peva, pa makar pevao loše, kao što već loše peva. Ali to radi iskreno, raskopčavajući se pred publikom, da mu se vide i duša i srce. Taj glas je nepodnošljiv jer dolazi iz najdubljeg mraka margine i nesreće, iz sirotinje koja je ugledala malo svetla i potrčala za njim, pa stvorila obesno potomstvo koje se vratilo nazad u mrak, među otpadnike. Jer, mrak im je prirodno stanište, svetlost ih, očigledno, prži."

Sve se obrušilo na njega, sirotog... Reči Šabana Šaulića nakon smrti Sinana Sakića teraju suze na oči, a jedan njihov san ostaće nedosanjan

Podsetimo, Sinan Sakić preminuo je u petak, 1. juna u 62. godini života. Za sobom je ostavio suprugu Sabinu i dva sina, Alena i Rašida. U svojoj bogatoj karijeri objavio je skoro trideset albuma, a poslednji album snimio je 2014. godine pod nazivom "Jedina". Preminuo je u Beogradu, posle duge i teške bolesti. Legendarni pevač biće sahranjen u ponedeljak, 4. juna, u rodnoj Loznici.

VIDEO: Sinan Sakić zauvek napustio Beograd, njegovo telo prevezeno u Loznicu:

(B.B, Telegraf.rs/Izvor: Vreme.com)