Mračna strana video igara: Ovo su 6 najužasnijih igrica ikada napravljenih

Nasilje u igrama, iskreno rečeno, postoji već veoma dugo, može se reći i od samo nastanka medija, jedina razlika je u količini i vizuelnom kvalitetu. Skoro svaka video igra će u sebi sadržati neki oblik nasilja, grozničavog masakriranja neprijateljskih hordi demona, vanzemaljaca, ili ljudi, forma je nebitna jer rezultat je isti, i to je jednostavna činjenica i realnost svakog medija kroz istoriju svog postojanja. Ljudi žele da budu šokirani, da kroz medij, bilo da je to u pitanju knjiga, film ili igrica, prožive nešto što u realnom životu verovatno nikad neće iskusiti, da budu heroj koji će spasiti univerzum, ili nezaustavljivi monstrum u potrazi za žrtvom.

Ali, gde je granica, ili bolje rečeno, postoji li uopšte? Koji je momenat kada nasilje postaje bezumno, van svake mere, koji je momenat kada igra postaje uznemirujuće realna?

Predstavljamo vam samo neke od primera video igara koje, po našem mišljenju, zalaze u ekstreme nasilja ili se dotiču krajnje eksplicitnih tema.

1. "Hatred".

Igra koja se vodi jednostavnom, krajnje surovom idejom: "Ljudi su u srži loši, i jedini "lek" je istrebiti ih sve". To je ujedno i priča, i iskrivljeni pogled na svet protagoniste, ili bolje reći, antagoniste same igre. Bez ikakvog razloga ili objašnjenja, antagonista (kako ćemo ga od sada zvati) otvara vrata svog doma i kreće u ubilački pohod sa jednim jedinim ciljem, povesti u smrt što veći broj ljudi pre nego što i njega neizbežno ubiju. Sam gejmplej, iako već viđen u malo "sirovijem" izdanju ("Postal"), mora se reći,  veoma je zarazan. Veoma brzo ćete se uživeti u ulogu psihotičnog antagoniste i kako igra odmiče, nećete ni trepnuti pred scenama stravičnog nasilja, čak štaviše, tražićete još... što je već samo po sebi uznemirujuće.

2. "Lisa: The Painful".

Neka vas ne zavara naivni izgled igre, priča i teme koje kroz istu prolaze, neizmerno su mračne. Od disfunkcijalnih porodica, incesta, depresije i samoubistva, do post apokaliptičnih vizija, jezivih perverzija i totalnog gubitka nade, ova igra sa razlogom upozorava na "iskustvo koje vam može uništiti život". "Lisa: The Painful" je nepovratni put u ambis, ali ujedno, i istinsko remek delo.

3. "RapeLay".

A ko drugi nego Japanci bi stvorili "igru" poput ove? Krajnje kontroverzan naslov koji je u mnogim zemljama (s dobrim razlogom) zabranjen, "RapeLay" vas stavlja u ulogu, ni manje ni više, nego serijskog silovatelja! Od "pipkanja" žena u javnom prevozu do brutalnog silovanja nevinih žrtava, "RapeLay" ako istinski uživate da igrate... zapitajte se da li je sve u redu sa vama.

4. "Euphoria".

Još jedan naslov koji zalazi u najmračnije dubine seksualnih perverzija, "Euphoria" je šokantan pogled na skrivene, jezive nagone ljudskog uma, sadizam, i željom za kompletnom dominacijom nad drugim ljudskim bićem, i sve to upakovano u okruženje i situaciju na kojoj bi i čuveni "Saw" serijal pozavideo.

5. "Ethnic Cleansing".

Sam naslov govori tomove! Ovo, slobodno se može reći, kompletno đubre od igre "čedo" je muzičke izdavačke kuće specijalizovane za specifičnu grupaciju ljudi, rasiste i neo naciste. "Igra" koja izgleda kao da ju je pravio tim ljudi sa teškim mentalnim retardacijama, od samog početka do besmislenog kraja ispunjena je tehničkim greškama, svakim mogućim rasnim stereotipom, i pričom koja u potpunosti podražava inteligenciju i ideologiju ljudi koji su je i pravili.

6. "KZ Manager".

Ova igra, ako se uopšte i može tako nazvati, užasna je u svakom smislu te reči. Od samog izgleda i tehničkog izvođenja, do istinski užasavajuće teme kojom se bavi, "KZ Manager" jedan je od naslova koji nikada nije trebao da ugleda svetlost dana. Video igre koje se bave jezivim temama su brojne, ali stvoriti, ili čak samo i igrati simulator koncentracionog logora, stvarno je previše!

Neke od navedenih igara, ma koliko uznemirujuće i ultra nasilne bile, su iskreno rečeno, stvarno dobre igre. Po nekim aspektima čak i izuzetne, zato što se "ne plaše" da zađu u dubine ljudskog uma i mračne prostore koji se tu nalaze, ali, neke od "igara" na našoj listi jednostavno prelaze sve granice dobrog ukusa i iskreno verujemo da ne bi trebale uopšte i da postoje.

(S.Morić)