Da li je osmočasovno radno vreme pogrešno? Evo šta pokazuju istraživanja

Poenta i cilj svakog radnog dana jeste da zaposleni najmudrije i najekonomičnije iskoriste svoje vreme provedeno na poslu i da ostvare sve što je za taj dan planirano. Da li taj dan treba da traje osam sati?

Osmočasovno radno vreme nastalo je tokom industrijske revolucije, zapravo kao skraćivanje dotadašnjeg radnog dana od 10, 12, pa i više sati. Tada je to bio veliki napredak i mnogo je doprinelo i produktivnosti i opštem moralu radnika. Međutim, danas su stvari mnogo drugačije, ali je trajanje radnog dana ostalo isto.

Preporučujemo

Da li zaslužujete povišicu? Ako imate svih ovih 8 osobina, onda bi definitivno trebalo da je tražite

Kompanija Draugiem Group je zato sprovela istraživanje u kome su iskoristili kompjutersku aplikaciju da bi pratili navike zaposlenih tokom radnog dana. Još preciznije: aplikacija je beležila koliko je zaposlenima vremena trebalo da izvrše određeni zadatak i to su potom poredili sa različitim nivoima njihove produktivnosti.

Šta je bio zaključak?

Foto: Pixabay.com

Dužina radnog vremena zapravo nije važna; jedino je važno kako su različiti ljudi iskoristili svoj dan. A najproduktivniji su bili oni koji su insistirali na češćem pravljenju kraćih pauza.

Istraživanje je pokazalo da je idealni odnos rada i odmora – 52 minuta rada, praćenih pauzom od 17 minuta. Oni koji su se toga pridržavali bili su mnogo fokusiraniji na pronalaženje pravih rešenja i brži dolazak do cilja. Nisu „na brzinu” pogledali Fejsbuk, nisu stalno proveravali mejlove. Kada se umore (posle svakog sata), pravili su pauze, za vreme kojih su se potpuno sklanjali od posla. Zatim su se, zaista odmorni, ponovo vraćali poslu.

Objašnjenje toga zašto je ovakva podela najproduktivnija leži u fiziologiji. Ljudski mozak se prirodno usredsređuje na zadatak najduže jedan sat, a tada energija naglo opada i potrebno je 15-20 minuta da se obnovi.

Kako da ovo saznanje primenite na svoj radni dan? Tako što ćete svaki put kada primetite da vam opada pažnja – da napravite pauzu. Svaki put. Naravno, pauze moraju da budu stvarne: bez mejlova, društvenih mreža, telefona i razgovora o poslu. Preuzmite kontrolu nad svojim pauzama.

Počnite od toga što ćete vreme predviđeno za svaki posao da podelite na intervale od jednog sata. I bolje ćete da se osećate i više ćete da uradite. Onda dajte sve od sebe da se držite te podele, čak i ako niste završili ono što ste hteli. Tokom pauze se bukvalno odmaknite od svog radnog prostora.

Pri tome morate zaista da se odmorite. Draugiem Group ističe da su najproduktivniji bili oni zaposleni koji su u pauzama šetali, ćaskali s kolegama ili čitali knjigu. A možete i da prilegnete.

Foto: Pixabay.com

Naravno, sve ovo je mnogo lakše da izvedete ako ste frilenser. Vaš prostor – vaša pravila. Ipak, i tu postoje zamke koje će učiniti da pauzu ne iskoristite na pravi način; na primer, pauzu možete da koristite za to da iz svog radnog prostora gledate televizijski program.

Svi ovi podaci dobijeni su kroz aplikaciju. Nakon što je neko imao dobru ideju koja je pametno razrađena, pronađen je profesionalac, stručnjak koji je sve to ostvario. Danas su mnogo rasprostranjenije slične aplikacije za mobilne telefone, pa je i broj korisnika mnogo veći.

Istraživanja tržišta ukazuju na to da će uskoro svaka vrsta poslovanja morati da ima i aplikaciju, jer će to biti najjednostavniji način da se približe klijentima i potrošačima.

Zato je pravljenje aplikacija posao budućnosti. I nema ograničenja, niti potrebnih početnih znanja – sve možete da naučite, usvojite i primenite na jednom mestu.

Naravno, profesionalac ne možete da postanete preko noći. Zato mudro birajte kome ćete verovati. Kratki kursevi nisu rešenje. Jer samo u pravilnoj podeli vi ćete uložiti vreme, a dobićete znanje, iskustvo i stvarnu praksu – ukratko, odmah ćete biti spremni za samostalan rad.

Pauza je prošla. Spremni ste za naredni uspešan sat.

(Telegraf.rs)