Da li ste znali? Mozak više voli kratkoročne ciljeve, evo i zašto

Mozak različito obrađuje informacije o uspehu i neuspehu. Ako mu pružite više prilika da se bavi uspehom, on će vam pomoći da ostanete u pobedničkom režimu. Počećete na drugačiji način da prilazite problemima i da od samog početka očekujete uspešno razrešenje, kažu istraživači.

Što više puta uspete nešto da uradite ili završite, to će mozak intenzivnije i duže da funkcioniše na uspešan način. Sa svakim uspehom, mozak luči dopamin; upravo ova supstanca vam daje taj pobednički osećaj i postajete motivisani da ga ponovo iskusite.

Preporučujemo

Baš zato su kratkoročni ciljevi ključni.

Foto: Freeimages

Šta to znači u poslovanju? Konstantno ostvarivanje manjih, kratkoročnih ciljeva pomaže vam da sve vreme budete jednako ambiciozni u pristupanju problemima i da budete skoro sigurni da ćete svaki od njih razrešiti uspešno. To nije zato što od sebe previše očekujete, već upravo suprotno – u iskustvu već imate niz problema koji su se završili vašim uspehom.

S druge strane, ako sebi postavite previsok cilj – onaj koji možda i nećete ostvariti (iz određenih realnih razloga) ili je ostvarenje nemoguće u skorom periodu – umesto da budete motivisani, produktivni i kreativni, dešava se upravo suprotno. Nedovoljno lučenje dopamina ne samo da vam otežava postizanje cilja jer niste u stanju da se dovoljno koncentrišete, već sprečava i da shvatite šta je pošlo naopako i iz toga izvučete pouku.

Zato budite realni i krenite postupno. Da biste mogli sebi da postavite prave ciljeve, neophodno vam je znanje. Izdvojte dovoljno vremena da učite, jer ne postoji uspeh ostvaren preko noći. Izaberite ustanovu kojoj verujete i posvetite se sopstvenom unapređenju. Dobri predavači upravo imajući u vidu načine na koje mozak funkcioniše strategijski prenose i znanje i iskustvo, a samo tako dolazi i do uspeha.

Ali zašto više učite iz uspeha nego iz neuspeha?

Foto: Profimedia/Wavebreak

Učiti na greškama u teoriji zvuči dobro, ali koliko puta vam se desilo da iznova ponavljate iste greške? Naučnici Instituta za učenje i pamćenje Univerziteta MIT, na osnovu rezultata svoje studije, kažu da je to jedna od najsvojstvenijih osobina mozga. Ćelije mozga uče iz iskustva, ali samo iz onog iskustva koje doživljavate kao prijatno i uspešno. Greške mozak naprosto ne pamti i tek nakon neuspeha vi shvatite da ste takav (pogrešan) proces već obavljali u prošlosti.

Da li je onda važnije naučeno ili iskustvo? Ovi naučnici kažu da mozak više pamti i razume na osnovu iskustvenog znanja. Odnosno –- što više ciljeva ostvarite, to više rastu šanse da samo nastavite pobednički niz. Uspesi, ma koliko mali bili, čine da se osećate skoro nepobedivim, jer vaš mozak konstantno luči dopamin.

Jedino što vam sada nedostaje jeste tih prvih nekoliko uspešno savladanih prepreka. Počnite tako što ćete svoj veliki cilj (koji svakako imate) razložiti na više manjih, koji su i lakše ostvarivi. Oni će vas pokrenuti ne samo da počnete, već i da uspešno stignete do cilja.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Podsvesno, vi od prvog trenutka vidite veći deo rešenja svakog problema. Kockice koje nedostaju naći ćete ako radite postupno. Zato prve ciljeve postavite odmah: ovo je još važnije ako karijeru stvarate u domenu menadžmenta u ljudskim resursima. Tada je neophodan plan.

Postavite ciljeve.

Odredite rok do kada morate da ih ostvarite – najviše za dva meseca. Neka budu realni i precizni. Isto tako, neka ih ne bude previše: ako sebi postavite četiri cilja, a ostvarite samo dva, mozak će se fokusirati na neuspeh i tada zapravo ništa niste postigli. A s obzirom na to da ste vi osoba koja kreira kadrovsku politiku, stvorite tim koji će svakog od članova inspirisati na isti način i tada – uspeh po uspeh – stići ćete do vrha.

(Telegraf.rs)