Preuzimanje Mijazakijevog stila moglo bi skupo da košta OpenAI: Stručnjak objašnjava zašto

Pravni stručnjak Rob Rozenberg smatra da čuveni japanski animacijski studio ima osnova za tužbu protiv OpenAI zbog generisanja slika u prepoznatljivom stilu Hajao Mijazakija.

Prošle nedelje se na internetu proširio trend generisanja slika u stilu legendarnog japanskog animacijskog studija Ghibli pomoću popularnog OpenAI alata ChatGPT. Korisnici širom sveta počeli su da masovno kreiraju slike koje imitiraju prepoznatljivi stil Hajao Mijazakija, što je izazvalo brojne kontroverze.

Preporučujemo

Trend je brzo poprimio velike razmere, a u njemu je učestvovao čak i sam izvršni direktor OpenAI-ja, Sem Altman, koji se na društvenoj mreži X našalio na sopstveni račun deljenjem slike u "gibli stilu".

Nakon što se trend proširio, OpenAI je počeo da ograničava ove zahteve i uveo niz promena koje sada često odbijaju zahteve za generisanje slika u prepoznatljivom stilu studija Ghibli. Ova situacija je ponovo pokrenula debatu o autorskim pravima i problemu generativne veštačke inteligencije koja direktno ugrožava rad ljudskih umetnika i izdavača, uključujući i izuzetno talentovane animatore iz studija Ghibli.

Moguće kršenje zakona o zaštiti brenda

Prema mišljenju Roba Rozenberga, bivšeg glavnog pravnog savetnika TV kanala Showtime i stručnjaka za veštačku inteligenciju, studio Ghibli bi mogao imati pravnu osnovu za tužbu protiv OpenAI-ja. Rozenberg, sada osnivač Telluride Legal Strategies, smatra da bi japanski studio mogao da tvrdi da je OpenAI prekršio Lanham Act, koji predstavlja osnovu za tužbe vezane za lažno reklamiranje, kršenje zaštitnog znaka i nelojalnu konkurenciju.

"Studio Ghibli bi mogao da tvrdi da OpenAI, pretvarajući fotografije korisnika u 'Ghibli stil', zapravo trguje na račun zaštitnih znakova studija Ghibli, koristeći njihov prepoznatljivi stil i dovodeći do mogućnosti zabune među potrošačima da je ova funkcija odobrena ili licencirana od strane studija Ghibli", objašnjava Rozenberg.

Začarani grad (2001) / Foto: Studio Ghibli

Pored toga, Rozenberg napominje da bi OpenAI mogao biti tužen i zbog "treniranja svojih velikih jezičkih modela na zaštićenim delima studija Ghibli". OpenAI se već suočava sa nekoliko tužbi zbog svog pristupa prikupljanju podataka sa interneta za treniranje svojih modela, uključujući i mnogo materijala zaštićenih autorskim pravima.

Samo ove nedelje, savezni sudija odbio je zahtev OpenAI-ja da odbaci tužbu za kršenje autorskih prava koju je podnio New York Times. Novine su krajem 2023. godine tvrdile da je kompanija na čijem je čelu Altman prekršila njihova autorska prava korišćenjem njihovog materijala bez dozvole za treniranje svojih AI modela.

Pitanje "poštene upotrebe" i budućnost AI tehnologije

Glavni argument OpenAI-ja u ovim pravnim sporovima je da "treniranje njihovih modela predstavlja poštenu upotrebu prema zakonu o autorskim pravima", što bi značilo da je izuzetak od kršenja. Doktrina "poštene upotrebe" (fair use) nalazi se u srži debate o tome da li kompanije za veštačku inteligenciju poput OpenAI-ja krše zakon o autorskim pravima.

Rozenberg ističe da ako bi OpenAI reklamirao svoju platformu kao mesto gde potrošači mogu da pretvore svoje fotografije u anime u "Ghibli stilu", to bi moglo da navede sud da presudi da ponašanje OpenAI-ja krši Lanham Act.

"Ako sudovi ne budu jednoglasno presudili u korist OpenAI-ja, utvrđujući da treniranje AI modela na materijalu zaštićenom autorskim pravima zaista spada pod poštenu upotrebu, mogli bismo krenuti ka sistemu gde će programeri veštačke inteligencije morati da kompenzuju nosioce autorskih prava i da ih navedu kao izvore gde se njihov sadržaj koristi u proizvodnji rezultata", kaže Rozenberg.

Važno je napomenuti da je studio Ghibli za japansku novinsku agenciju NHK izjavio da je viralni pravni dokument, koji je navodno bio zahtev za prestanak i odustajanje poslat od strane studija, zapravo lažan.

Foto: Tanjug/AP

Osim pitanja mogućeg kršenja autorskih prava, OpenAI bi mogao da lišava studio Ghibli drugih načina za monetizaciju. "Ako bi studio Ghibli ikada želeo da pokrene vlastiti alat koji bi omogućio obožavaocima da transformišu fotografije u njegov prepoznatljivi stil, OpenAI-jevo ažuriranje praktično je oduzelo tu poslovnu priliku", ističe Rozenberg.

"Još gore, ova tehnologija bi mogla dovesti do toga da ljudi generišu čitave animirane projekte u Ghibli stilu i lažno ih predstavljaju kao autentične. To je slično kao kada biste zatražili od AI da prepiše kratku priču u stilu Dž. K. Rouling, a zatim je objavili na mreži kao 'izgubljeno' delo Roulingove", dodaje on, naglašavajući zamućenu liniju između počasti i otvorenog lažnog predstavljanja.

(Telegraf.rs/Futurism)