Veoma moćna veštačka inteligencija stiže brže nego što mislimo - i nismo spremni za to

Teknološki stručnjaci i lideri vodećih kompanija iz oblasti veštačke inteligencije upozoravaju da se razvoj naprednih AI sistema odvija mnogo brže nego što većina ljudi shvata. Sistem koji bi mogao prevazići ljudske kognitivne sposobnosti u gotovo svim poljima mogao bi postati stvarnost već 2026. ili 2027. godine, možda čak i ove godine.

Uprkos tome što mnogi ljudi svakodnevno koriste veštačku inteligenciju poput ChatGPT-ja, koji ima čak 400 miliona nedeljnih korisnika, većina institucija i vlada širom sveta nema realističan plan za suočavanje sa rizicima ili iskorišćavanje prednosti ovih sistema.

Preporučujemo

Ono što je posebno alarmantno jeste činjenica da su upravo oni ljudi koji najbolje poznaju ovu tehnologiju - zaposleni i rukovodioci vodećih AI laboratorija - najzabrinutiji zbog brzine njenog napretka. Ovo predstavlja neuobičajen obrazac u svetu tehnologije, jer su ranije lideri kompanija (recimo Facebook) bili znatno optimističniji u pogledu uticaja svojih proizvoda na društvo.

Sam Altman, izvršni direktor OpenAI-ja, napisao je da "sistemi koji počinju da ukazuju na veštačku opštu inteligenciju (AGI) dolaze na videlo", dok je Demis Hasabis, izvršni direktor Google DeepMind-a, izjavio da je AGI verovatno "tri do pet godina daleko".

Brzi napredak koji mnogi ne primećuju

Današnji AI modeli pokazuju drastična poboljšanja u odnosu na svoje prethodnike od pre samo dve godine. Dok su chatbotovi iz 2022. godine imali problema sa osnovnom aritmetikom i često "halucinirali" izmišljajući nepostojeće činjenice, današnji specijalizovani modeli postižu rezultate na nivou medalja na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi.

Deo ovog napretka rezultat je povećanja obima podataka i procesne snage, ali značajan deo proizlazi iz novih naučnih otkrića, posebno razvojem "rezonerskih" modela koji su napravljeni da preduzmu dodatni računski korak pre davanja odgovora.

Stručnjaci ukazuju da se ovi alati ubrzano poboljšavaju i postaju korisni za mnoge vrste intelektualnog rada. Programeri već svedoče da AI danas piše većinu njihovog koda, a Džared Fridman, partner u Y Combinator-u, nedavno je izjavio da četvrtina startapova u njihovom aktuelnom programu koristi AI za pisanje skoro celokupnog svog koda.

Bolje se pripremiti ranije nego prekasno

Čak i ako AGI stigne deceniju kasnije nego što se predviđa, stručnjaci veruju da bismo trebali početi sa pripremama odmah. Preporuke za pripremu institucija za AGI uključuju modernizaciju energetske infrastrukture, jačanje sajber-bezbednosti, ubrzavanje procesa odobrenja za lekove projektovane pomoću AI, pisanje regulativa za sprečavanje najozbiljnijih AI šteta, i uvođenje AI pismenosti u škole.

Najveći rizik nije u prekomernoj pripremi za AGI, već u tome da većina ljudi neće shvatiti da je moćna veštačka inteligencija stigla dok im ne eliminiše posao, uvuče ih u prevaru, ili naškodi njima ili njihovim bližnjima.

Ovo je sličan scenario onome što se dogodilo tokom ere društvenih mreža, kada nismo prepoznali rizike alata poput Facebook-a i Twitter-a dok nisu postali preveliki i previše ukorenjeni da bi se promenili.

Uzimajući u obzir da se na razvoj sledeće generacije AI modela troše stotine milijardi dolara, malo je verovatno da će vodeće AI kompanije dobrovoljno pritisnuti kočnicu, a Trampova administracija je signalizirala da želi ubrzati, a ne usporiti razvoj veštačke inteligencije.

(Telegraf.rs)