Bivši Google inženjer tvrdi da će ljudi uskoro postati besmrtni

N. M.
N. M.    
Čitanje: oko 1 min.
  • 6

Bivši inženjer Google-a, Rej Kurcvajl, izneo je interesantnu tvrdnju da će ljudi uskoro moći da postignu besmrtnost zahvaljujući napretku u nanotehnologiji i robotici. Kurcvajl, koji je poznat po svojim preciznim prognozama budućnosti, tvrdi da će nanoboti, minijaturni roboti, moći da popravljaju oštećene ćelije i tkiva, što bi ljudima omogućilo da žive večno.

U svojoj knjizi "Singularity is Near" iz 2005. godine, Kurcvajl detaljno opisuje kako kombinacija genetike, nanotehnologije i robotike može dovesti do značajnih pomaka u medicinskoj nauci, uključujući i mogućnost zaustavljanja starenja.

Ova tehnologija, kako navodi, mogla bi da se realizuje do 2030. godine.

'Singularity' i budućnost ljudske inteligencije

Kurcvajl je takođe poznat po 'Singularity' konceptu, trenutku kada bi mašine mogle da dostignu i prevaziđu ljudsku inteligenciju. Prema njegovim rečima, očekuje se da će veštačka inteligencija dostići nivo ljudske inteligencije do 2029. godine, dok bi do 2045. godine moglo doći do spajanja ljudske i mašinske inteligencije, što bi rezultiralo eksponencijalnim povećanjem naše efektivne inteligencije.

Kurcvajl je tokom karijere tačno predvideo mnogo stvari, što mu je donelo veliki ugled u tehnološkoj zajednici. Među njegovim ranijim predviđanjima je i ono iz 1990. godine, koje je najavilo da će najbolji svetski šahista izgubiti od računara, što se obistinilo 1997. godine porazom Garija Kasparova od računara Deep Blue.

Dok mnogi sa zanimanjem prate Kurcvajlove ideje, pitanja o etičkim i društvenim implikacijama ovakvih tehnologija postaju sve prisutnija. Debatuje se ne samo o tehničkim mogućnostima, već i o tome kako bi ovakvi tehnološki pomaci mogli uticati na društvo u celini.

U kontekstu brzog razvoja veštačke inteligencije, nekoliko tehnoloških lidera, uključujući i Ilona Maska, nedavno je pozvalo na pauzu u razvoju AI laboratorija, upozoravajući na "duboke rizike za društvo i čovečanstvo". Ova diskusija dolazi u trenutku kada se tehnološke kompanije, poput Google-a i Microsoft-a, takmiče u integraciji AI tehnologija u svakodnevni život, što izaziva zabrinutost o spremnosti čovečanstva za ovakve promene.

(Telegraf.rs)

Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • mika

    13. april 2024 | 18:37

    Nedaj bože !

  • Nena

    14. april 2024 | 15:54

    E samo nam to još fali!

  • Anyone

    14. april 2024 | 08:35

    To sto nazivate inteligencijom nije inteligencija bilo da koristite kao sredstvo za naziv "inteligencija" robota ili coveka. Vi govorite o intelektu. Inteligencija je percepcija (jasno aktuelno vidjenje kako jeste bilo unutra ili spolja bez prevoda toga sto je vidjeno u memorisan sadrzaj). Ono sto nazivate sobom je memorija. Memorija dolazi do mozga putem cula i ona je fiksna, gotova, mrtva stvar sacuvana u mozgu. Odgovor na memoriju je misao. Misao ne moze da postoji bez memorije. Dakle, vi zelite kontinuitet memorije, misli sto je cist mehanicki proces? Zasto bi to neko normalan zeleo? Sadrzaj ljudske svesti su osecaji straha, tuge i zadovoljstva. Za te osecaje je odgovorna misao. Te osecaje deli celo covecanstvo, ima ih svaki covek, prema tome to nije individualna stvar. Sve nase reakcije (ne akcije) su zasnovane na tim osecajima te smo izuzetno limitirani. Covek nije resio problem straha, tuge i zadovoljstva. Zasto bi vecno ziveli u sadrzaju svesti koji se sastoji od straha, tuge i zadovoljstva? Razumevanje pomenutog sadrzaja dovodi do novog sadrzaja sto je inteligencija, saosecanje i ljubav. Ljudi ne znaju sta je ljubav, oni samo misle da znaju, a u stvari oni vole svoje osecaje, a drugi su samo sredstva do tih osecaja. Postoji aktuelan vecan energetski pokret, a ono sto oni zele je kontinuitet memorije. Radost ne moze da se prizove, ona dodje i prodje, a cim se radost zapamti to vise nije radost nego zadovoljstvo. Niko umesto vas ne moze da ima percepciju i da hoce.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA