Ne, nije sci-fi: Astronauti će uskoro moći da prespavaju put do Marsa?

Prve studije hibernacije sa ljudskim subjektima mogle bi biti izvodljive u roku od jedne decenije, smatra istraživač Evropske svemirske agencije (ESA).

Takvi eksperimenti bi utrli put za dugotrajnije svemirske misije koje smo do sad gledali u sci-fi filmovima, gde bi članovi posade praktično spavali nedeljama ili mesecima na putu ka udaljenim destinacijama.

Preporučujemo

Hibernacija na jednogodišnjem putovanju na Mars ne bi samo sprečila dosadu u maloj svemirskoj kapsuli; to bi takođe uštedelo troškove misije, jer članovi posade u hibernaciji ne bi morali da jedu ili piju i čak bi im bilo potrebno mnogo manje kiseonika od budnih članova.

Postoje i druge, prilično čudne prednosti hibernacije. Istraživanja na životinjama sugerišu da bi tela astronauta koji su u hibernaciji mogla da "propadaju" mnogo manje od tela budnih astronauta koji duže periode provode u mikrogravitaciji. Po dolasku, takođe bili bi spremniji da započnu izazovno istraživanje udaljenih planeta skoro odmah nakon što se probude.

Zbog svega ovoga, hibernacija, dugo je bila glavna tema naučno-fantastičnih filmova. Od "Vanzemaljaca" do "2001: Odiseja u svemiru", svemirski putnici su prelazili prostranstvo svemira u visokotehnološkim čaurama, dok su AI mašine i roboti držali letelice na pravom kursu.

Stavljanje ljudi u dugotrajan san ipak nije suluda ideja, kako su mnogi mislili. Tako barem smatra Dženifer Ngo-An, naučnica u ESA i koautorka nedavnog rada koji opisuje pristup agencije istraživanju hibernacije. Ona je za Space.com rekla da u zavisnosti od finansiranja, prva ljudska testiranja mogla bi da se dese već sredinom 2030-ih godina.

"Moramo sve da podesimo fino pre nego što to primenimo na ljude. Ali rekla bih da je 10 godina realan vremenski okvir", rekla je Ngo-An.

Ovo "fino podešavanje" je već u toku. Prve studije su pokazale da je moguće izazvati hibernaciju kod životinja koje inače ne hiberniraju, kao što su pacovi, i bezbedno ih vratiti u život nekoliko dana kasnije. Proces pokretanja hibernacije je prilično zamršen i uključuje smanjeno izlaganje dnevnoj svetlosti i period intenzivnog hranjenja praćenog strogim postom.

Ali, po svemu sudeći, nije nešto što je nemoguće postići.

Istraživači se, međutim, slažu da bi hibernacija bila od bilo kakve koristi u svemirskim letovima, morala bi da radi bez komplikovanih mašina za održavanje života i stalno nadgledanih intravenskih linija. Tako da bi vreme od prvog testiranja do pravog putovanja na Mars moglo da potraje dosta duže.

(Telegraf.rs)