Hubble zabeležio spektakularan prizor: Crna rupa koja "proždire" zvezdu

Crne rupe su sakupljači, a ne lovci piše sajt phys.

Astronomi koji koriste NASA-in svemirski teleskop Hubble detaljno su snimili poslednje trenutke zvezde dok je proždire crna rupa.

Oni se nazivaju "događaji plime i oseke". Postoji ravnoteža između gravitacije crne rupe koja uvlači zvezde i radijacije koja izbacuje materijal. Drugim rečima, crne rupe su neuredni jedači. Astronomi koriste Hubble kako bi saznali detalje o tome šta se dešava kada svojeglava zvezda uroni u gravitacioni ponor.

Hubble ne može izbliza da fotografiše haos AT2022dsb plimnog događaja, pošto je ugrizena zvezda udaljena skoro 300 miliona svetlosnih godina u jezgru galaksije ESO 583-G004.

Ali astronomi su koristili Hablovu moćnu ultraljubičastu osetljivost da proučavaju svetlost iscepkane zvezde, koja uključuje vodonik, ugljenik i još mnogo toga. Spektroskopija daje forenzičke tragove za ubistvo crne rupe.

NASA je nedavno izvestila da je nekoliko njenih visokoenergetskih svemirskih opservatorija uočilo još jedan događaj plime i oseke u crnoj rupi 1. marta 2021. i to se dogodilo u drugoj galaksiji. Za razliku od Hablovih zapažanja, podaci su prikupljeni u rendgenskom svetlu od izuzetno vruće korone oko crne rupe koja je nastala nakon što je zvezda već bila pocepana.

"Međutim, još uvek postoji vrlo malo događaja plime i oseke koji se posmatraju u ultraljubičastom svetlu s obzirom na vreme posmatranja. Ovo je zaista žalosno jer postoji mnogo informacija koje možete dobiti iz ultraljubičastih spektra", rekla je naučnica iz Centra za astrofiziku.

"Uzbuđeni smo jer možemo da dobijemo ove detalje o tome šta krhotine rade. Plimni događaj nam može reći mnogo o crnoj rupi", dodaje.

Procenjuje se da se uništavanje zvezda dešava samo nekoliko puta u svakih 100.000 godina.

Ovaj događaj prvi put je zabeležen 1. marta 2022., a zbog svoje blizine Zemlji, Habble je takođe mogao da obavi ultraljubičastu spektroskopiju tokom dužeg vremenskog perioda od normalnog.

(Telegraf.rs)