Astrofizičari "love" drugu najbližu supermasivnu crnu rupu: 3 miliona puta veću od mase Sunca

Crna rupa, masivna kao ona u centru Mlečnog puta, je domaćin patuljaste galaksije udaljene manje od milion svetlosnih godina. Nevidljiva za sada, ali možda ne zadugo.

Dva astrofizičara iz Centra za astrofiziku su predložila način da se posmatra ono, što bi moglo biti druga najbliža supermasivna crna rupa,  Zemlji. Ova crna rupa je "zver"koja je 3 miliona puta veća od mase Sunca i čiji je domaćin patuljasta galaksija Lav I prenosi Scitechdaily.

Preporučujemo

Supermasivnu crnu rupu, nazvanu Lav I, prvo je primetio nezavisni tim astronoma krajem 2021. Naime, tim je primetio da zvezde ubrzavaju dok su se približavale centru galaksije, dokaz za crnu rupu, ali direktno fotografisanje emisije iz crne rupe nije bilo moguće.

Šta su crne rupe?

Sada su astrofizičari Fabio Pakuči i Avi Loeb predložili novi način da se potvrdi postojanje supermasivne crne rupe. Njihov rad je opisan u studiji koja je nedavno objavljena u The Astrophysical Journal Letters.

"Crne rupe su veoma neuhvatljivi objekti i ponekad uživaju u igranju žmurki sa nama", kaže Fabio Pakuči, glavni autor studije.

"Zraci svetlosti ne mogu da pobegnu iz horizonta događaja, ali okruženje oko njih može biti izuzetno svetlo, ako dovoljno materijala padne u njihov gravitacioni bunar. Ali ako crna rupa ne stvara masu, umesto toga, ne emituje svetlost i postaje nemoguće pronaći je našim teleskopima".

Ovo je izazov sa Lavom I, patuljastom galaksijom koja je toliko lišena gasa koji je dostupan da se akreira da se često opisuje kao "fosil".

Dakle, da li ćemo ostaviti bilo kakvu nadu da ćemo je videti? Možda i ne, kažu astronomi.

"U našoj studiji, sugerisali smo da bi mala količina mase izgubljena od zvezda koje lutaju oko crne rupe mogla da obezbedi stopu akrecije koja je potrebna za njeno posmatranje", objašnjava Pakuči.

"Stare zvezde postaju veoma velike i crvene, mi ih zovemo zvezde crvenih divova. Crveni divovi obično imaju jake vetrove koji prenose deo njihove mase u okolinu. Čini se da prostor oko Lava I* sadrži dovoljno ovih drevnih zvezda da bi ga učinio vidljivim."

Decenijama istraživanja pokazuju da većina masivnih galaksija ima supermasivnu crnu rupu u svom centru, a masa crne rupe je deseti deo procenta ukupne mase sferoida zvezda koji je okružuje.

"U slučaju Lava I", priča Loeb, "očekivali bismo mnogo manju crnu rupu. Umesto toga, čini se da Lav I sadrži crnu rupu koja je nekoliko miliona puta veća od mase Sunca, sličnu onoj u Mlečnom putu. Ovo je uzbudljivo jer nauka obično najviše napreduje kada se desi nešto neočekivano."

(Telegraf.rs)