Džejms Veb i teleskop sa Zemlje su udruženim snagama prognozirali vanzemaljsku oluju na Titanu

Bio je oblačan dan na Titanu.

To je bilo jasno ujutro 5. novembra kada je Sebastijen Rodrigez, astronom na Univerzitetu Paris Cite, preuzeo prve slike najvećeg Saturnovog meseca koje je napravio NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb. Video je nešto što je izgledalo kao veliki oblak u blizini Kraken Marea, mora dubokog preko 300 metara u severnom polarnom regionu Titana.

Preporučujemo

"Kakvo buđenje jutros", rekao je u mejlu svom timu. "Mislim da vidimo oblak!"

I to je izazvalo neku vrstu upozorenja za vremenske nepogode među svim "meterolozima iz kosmosa", pa su odmah želeli da saznaju više, piše New York Times.

Saturnov mesec Titan je jedan od dragulja Sunčevog sistema, a astronomi ga godinama posmatraju sa velikom radoznalošću. Njegove zelenkasto-plave nijanse podsećaju na Zemlju, i to je jedino drugo mesto u našem delu kosmosa za koje znamo da ima uzburkana mora i čudesne oblake.

Ali Titan je nekako čudan, poput alternativne realnosti Zemlje. Njegovi oblaci i mora, reke i jezera nisu sastavljeni od vode. Napravljeni su od metana i etana.

Prilično je divlje. Ne biste zaista želeli da vas uhvati oluja niti da se kupate na plaži tokom leta. Neobična (i fascinantna) atmosfera čini ovo nebesko telo predmetom intenzivnog proučavanja.

Kada pada kiša na Titanu, pada kiša benzina; kad padne sneg, nanosi su crni kao talog od kafe. Njegova jezera i potoci puni su tečnog metana i etana. Ispod njegove smrznute kore nalik mulju krije se okean vode i amonijaka.

Potencijalni astrobiolozi su se dugo pitali da li se hemija koja je preovladavala tokom ranih godina Zemlje ponovo stvara u blatnjavim humcima Titana.

U tom cilju planiraju se misije na Titan, uključujući slanje drona na nuklearni pogon po imenu Dragonfly da "skače" oko Saturnovog meseca do 2034. godine, kao i druge misije poput slanja podmornice da istražuje njegove okeane.

Znanje koje su do sada naučnici imali o Titanu nije bilo potpuno, ali Veb teleskop, koji je lansiran pre skoro godinu dana, ima infracrvene oči koje mogu da vide kroz Titanovu izmaglicu i na taj način pruži mnogo bolji pogled astronomima.

Foto: NASA, ESA, CSA, A. Pagan (STScI), JWST Titan GTO Team

Dakle, kada je Konor Nikson iz NASA Godard centra za svemirske letove dobio imejl dr Rodrigeza, bio je uzbuđen.

"Godinama smo čekali da koristimo Vebov infracrveni vid za proučavanje Titanove atmosfere", rekao je dr Nikson.

"Titanova atmosfera je neverovatno interesantna, ne samo zbog svojih metanskih oblaka i oluja, već i zbog onoga što nam može reći o prošlosti i budućnosti Titana – uključujući i to da li je uvek imao atmosferu."

Doktor Nikson se tog istog dana obratio paru astronoma — Imkeu de Pateru sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju i Ketrin de Kler sa Kalifornijskog tehnološkog instituta — koji rade sa dvostrukim teleskopima Kek od 10 metara na Mauna Kiju na Havajima.

Nikson je zatražio hitna naknadna zapažanja kako bi se videlo da li se oblaci menjaju i u kom pravcu duvaju vetrovi.

Kako je objasnio dr de Pater, takvi zahtevi u poslednjem trenutku nisu uvek mogući, jer je vreme provedeno sa teleskopom dragocena roba.

"Imali smo veliku sreću", rekla je ona.

Dežurni posmatrač te noći, Karl Šmit sa Bostonskog univerziteta, bio je njihov saradnik na drugim planetarnim studijama.

Sa slikama vidljivog svetla sa Keka i infracrvenim slikama sa Veb teleskopa, dr Nikson i njegove kolege su bili u mogućnosti da ispitaju Titan sa karakteristika na tlu kroz različite slojeve njegove atmosfere — sve što bi meteorolozima moglo zatrebati.

Dakle, uspeli su da prognoziraju vreme na dalekom nebeskom telu.

U mejlu, dr Nikson je rekao da je njegov tim posebno uzbuđen što će videti šta će se dogoditi 2025. godine, kada će Titan dostići severnu jesenju ravnodnevicu.

"Ubrzo nakon poslednje ravnodnevice, videli smo džinovsku oluju na Titanu, tako da smo uzbuđeni da vidimo da li će se ista stvar ponoviti", rekao je on.

(Telegraf.rs)