Astronomi su u dubokom svemiru otkrili dosad neviđenu vrstu egzoplanete

Astronomi su nedavno otkrili neobičnu planetu veličine Jupitera sa gustinom sličnom gustini slezovih kolačića, što je čini najmanje gustim gasnim gigantom ikada primećenim u orbiti crvenog patuljka.

Planeta pod nazivom TOI-3557 b nalazi se 580 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Auriga, a naučnici su je primetili pomoću 3,5-metarskog teleskopa u Državnoj opservatoriji Kit u Arizoni, piše Mashable, a prenosi Tportal.

Preporučujemo

Iako je otkrivanje novih planeta relativno uobičajeno u novije vreme, ovaj gasni džin se nalazi u orbiti crvenog patuljka, što je neuobičajena pojava, kažu naučnici. Crveni patuljci se smatraju "hladnim" zvezdama i veoma su aktivne u poređenju sa, recimo, našim Suncem.

Oni izbacuju veoma intenzivne solarne oluje koje lako mogu da "oduvaju" planetarne atmosfere, što znači da u njihovim orbitama retko postoje velike planete koje, kažu naučnici, jednostavno ne mogu da se formiraju.

TOI-3557 b je prvobitno otkrio satelit TESS prepoznavši pad sjaja obližnje zvezde kada je ispred nje "proletela" ova planeta. Tokom daljih čitanja saznalo se da je TOI-3757 b širok oko 160.934 kilometara, što je nešto veće od Jupitera. Planeta takođe završi krug oko Sunca za 3,5 dana.

Discovery Alert!📣A Jupiter-like planet orbits a cool red dwarf star ~580 light-years from Earth in the constellation of Auriga the Charioteer. TOI-3757b is the lowest-density planet ever detected around a red dwarf. It has the density of a MARSHMALLOW. https://t.co/tYpWteTmWt pic.twitter.com/mK92TY7CU9— NASA Hexoplanets👻 (@NASAExoplanets) October 20, 2022

Gustina ove planete je četvrtina gustine vode, ili gustina prosečnog kolačića od belog sleza. Naučnici tvrde da bi planeta, kada bi se stavila u džinovsku kadu, plutala u vodi.

Tim naučnika smatra da je ova "lepršavost" planete rezultat nedostatka teških elemenata, što je izazvalo sporije formiranje kamenog jezgra, odloženo nakupljanje gasova i na kraju - nisku gustinu. Drugi faktor može biti elipsoidna orbita. U trenucima kada je planeta bliža zvezdi, višak toplote može izazvati širenje i pregrevanje atmosfere.

(Telegraf.rs)