Naučnici napravili algoritam koji "čita misli" ljudi skeniranjem mozga

Naučnici sada mogu da "dekodiraju" misli ljudi čak i da im uopšte ne dodirnu glavu, objavio je The Scientist.

Prethodne tehnike "čitanja misli" oslanjale su se na implantaciju elektroda duboko u ljudskim mozgovima. Nova metoda, umesto toga, se oslanja na neinvazivnu tehniku skeniranja mozga koja se zove funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI). fMRI prati protok krvi sa kiseonikom kroz mozak, a pošto je aktivnim moždanim ćelijama potrebno više energije i kiseonika, ove informacije pružaju indirektnu meru moždane aktivnosti.

Preporučujemo

Po svojoj prirodi, ovaj metod skeniranja ne može da uhvati aktivnost mozga u realnom vremenu, pošto se električni signali koje oslobađaju moždane ćelije kreću mnogo brže nego što se krv kreće kroz mozak. Ali neverovatno je da su autori studije otkrili da još uvek mogu da koriste ovaj način da dekodiraju semantičko značenje misli ljudi, iako nisu mogli da proizvedu prevode od reči do reči.

"Da ste pre 20 godina pitali bilo kog neuronaučnika u svetu da li je to izvodljivo, ismejali bi vas iz sobe", jedan od autora studije Aleksandar Hut, neuronaučnik sa Univerziteta Teksas u Ostinu, rekao je za The Scientist.

Za novu studiju, koja još nije recenzirana, tim je skenirao mozak jedne žene i dva muškarca u 20-im i 30-im godinama. Svaki učesnik je slušao ukupno 16 sati različitih podkasta i radio emisija tokom nekoliko sesija u skeneru. Tim je zatim ubacio ova skeniranja u kompjuterski algoritam koji su nazvali "dekoder", koji je uporedio obrasce u zvuku sa obrascima u snimljenoj aktivnosti mozga.

Algoritam bi zatim uzeo fMRI snimak i generisao priču na osnovu snimka, a ta priča bi se "prilično dobro poklapala sa originalnom pričom podkasta ili radio emisije", rekao je Hut za The Scientist.

Drugim rečima, dekoder je mogao da zaključi koju priču je svaki učesnik čuo na osnovu njihove moždane aktivnosti. Ipak, algoritam je napravio neke greške, sa zamenicama likova i upotrebom prvog i trećeg lica. Algoritam "prilično tačno zna šta se dešava, ali ne i ko to radi", rekao je Hut.

U dodatnim testovima, algoritam je mogao prilično precizno da objasni zaplet nemog filma koji su učesnici gledali u skeneru. Mogla bi čak i da prepriča priču koju su učesnici zamislili u svojim glavama.

Dugoročno, istraživački tim ima za cilj da razvije ovu tehnologiju tako da se može koristiti u interfejsima mozak-računar dizajniranim za ljude koji ne mogu da govore ili kucaju.

(Telegraf.rs)