Japan ima neobičan problem: Ne mogu da prestanu da koriste flopi diskove i fax mašine

Kada je Kono Taro prošlog meseca imenovan da vodi, vladinu godinu dana staru Digitalnu agenciju, posvećenu digitalizaciji japanske birokratije, naslovi su se usijali njegovim uvodnim salvama: "nema više faks mašina, napolje sa disketama!" prenosi Restofworld.

I dok su njegove ideje, koje je objavio na Tviteru, u inostranstvu dočekane sa oduševljenjem, unutar Japana je stvorio zbunjujuć efekat.

Preporučujemo

Naime, nekadašnji ministar spoljnih poslova i odbrane, najvidljiviji je japanski političar koji je naklonjen Tviteru, u zemlji koja je tipično poznata po bezličnim birokratama.

Za manje od godinu dana, Kono je treći ministar za Digitalnu tehnologiju, pa se tako njegova optimističnost pomalo čini ambiciozno?

Međutim, kako inostrani mediji ovog 59-godišnjaka nazivaju tehnološkim "maverick-om", odnosno osobom slobodnog mišljenja, možda to i nije tako nemoguće.

Sigurniji, pogodniji i prosperitetniji život

Kono je u avgustu objavio video na Jutjubu obećavajući listu od 1.900 digitalnih transformacija koje će učiniti život "sigurnim, pogodnim i prosperitetnim" za japansko stanovništvo koje brzo stari i opada – u roku od sedam meseci, do marta sledeće godine.

Predlozi obuhvataju sve, od podnošenja onlajn sertifikata o katastrofama tokom kriza kao što su zemljotresi i tajfuni do digitalizacije više pešačkih procesa, kao što je promena adresa i prijavljivanje za usluge brige o deci.

Neubedljiva strategija japanske vlade otpočela je još 2001. godine pod nazivom "e-Japan".

Dve decenije kasnije, flopi diskovi i faks mašine su još uvek veoma striktne u japanskim ministarstvima, univerzitetima i korporativnim štabovima, bivajući ravnodušni prema činjenici da bi mogli biti stereotip o zastareloj infrastrukturi nacije.

Digital Minister declares a war on floppy discs.There are about 1900 government procedures that requires business community to use discs, i. e. floppy disc, CD, MD, etc to submit applications and other forms. Digital Agency is to change those regulations so you can use online.— KONO Taro (@konotaromp) August 31, 2022

Držanje informacija van mreže

Japan ima najveći udeo starijih građana od bilo koje zemlje na svetu. Jedan od najvećih izazova novog ministra biće da ubedi gerontokratiju, ne samo da je digitalni napredak prioritet, već i da natera njene članove da se povuku.

- U SAD, čak i među prilično starijim ljudima, postoji pritisak da se ide u korak sa tehnologijom. Ovde u Japanu, pozivanje ljudi telefonom je i dalje prilično uobičajeno, a ovo je delimično poštovanje prema starijim ljudima koji se ne osećaju prijatno da šalju SMS ili e-poštu - Džoi Ito suosnivač inkubatorske kompanije Digitalna garaža.

Istorijski gledano, postojala je percepcija da je održavanje privatnosti i bezbednosti povezano sa držanjem informacija van mreže.

Koalicija japanskih advokata, novinara i profesora je 2008. zahtevala da Gugl ukine svoju uslugu Street View u Japanu jer su njegove fotografije privatne imovine, prolaznika i registarskih tablica "nasilno kršenje privatnosti građana".

Godinu dana kasnije, japansko ministarstvo pravde uložilo je zvaničan protest protiv Google Earth-a zbog postavljanja istorijskih mapa naselja u kojima se nalazi burakumin, grupa ljudi koji su istorijski diskriminisani zbog toga što su među građanima najniže kaste Japana.

Digital Minister trying to get the My-Number points on his smart phone. Should we have face recognition instead of passwords to log into the My-Number portal? pic.twitter.com/4ODm1bHciU— KONO Taro (@konotaromp) August 25, 2022

Gugl se izvinio, brzo promenivši ceo katalog slika Japana za Street View sa zamagljenim licima, znakovima i registarskim tablicama, i izbrisao sve svoje uvredljive istorijske mape japanskih odmetnika.

Poslednjih godina, e-novac se sporo usvaja u Japanu, uprkos napretku tokom pandemije Covid-19. Delimično zato što se mnogi Japanci - posebno oni stariji od 65 godina - protive ostavljanju digitalnih otisaka svake transakcije.

Prema izveštaju jednog analitičara, japanska digitalna delinkvencija mogla bi dovesti do onoga što METI naziva "digitalnom liticom“ do 2025. godine, što bi naciju koštalo preko 84 milijarde dolara godišnje zbog neefikasne prakse.

- Mislim da je Kono jako precenjen od strane zapadnih medija i diplomatskih krugova jer tečno govori engleski i priča kao američki republikanac. On se više bavi medijskom strategijom nego stvarnom realizacijom digitalne politike, i mnogo više je zainteresovan da jednog dana postane premijer - naveo je Koiči Nakano, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sofiji.

Ipak, rezultati ostaju da se vide, a Taro za njih ima ukupno šest meseci - odnosno do marta naredne godine.

(Telegraf.rs)